NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
BORBA PROTIV POMISLI – BORBA PROTIV POMISLI
 
Podvrgavajmo ispitivanju pomisli podozrenja
 
Starče, šta pomaže da izbacim pomisli podozrenja?
 
– Da li je sve uvek onako kako izgleda? Uvek stavi znak pitanja na kraju svake pomisli, kad već obično sve vidiš sa leve strane, a isto tako dodaj i poneku dobru pomisao o drugima, kako ne bi sagrešila sudeći drugima. Još je bolje ako staviš dva znaka pitanja. Ako staviš tri, to je još bolje. Tako se ti umiriš, a služi i tebi na dobrobit, ali činiš dobro i drugome. Inače, od pomisli sleva se nerviraš, uznemirena si, zabrinuta, a onda i duhovno sebi škodiš. Kada na sve što vidiš gledaš sa dobrim pomislima, ubrzo ćeš videti da je sve stvarno tako, kako si videla imajući dobre pomisli. Ispričaću ti nešto kako bi videla šta čini pomisao sleva. Jednoga dana dođe u kolibu jedan monah i kaže mi: „Stari Haralampije je mag. Izvodio je magije.“ „Ma šta pričaš, čoveče? Nije li te stid?“ kažem mu ja, „Da“, kaže mi on, „video sam ga jedne noći, po mesečini, kako nešto mrmlja i prosipa nešto iz nekakvog balona po bašti.“ Odem jednoga dana kod starog Haralampija. „Kako si, Haralampije?“ – oslovim ga. „Šta to radiš? Neko te je video kako nešto prosipaš iz balona po bašti i mrmljaš nešto sebi u bradu.“ „Tamo u bašti ima ljiljana, pa sam pošao da ih zalijem. Govorio sam usput „Raduj se, Nevesto Nenevesna!“ i zalio jedan ljiljan. Pa onda opet, „Raduj se, Nevesto Nenevesna!“ pa zalio drugi ljiljan… Napunio sam ponovo balon i zalivao ih dalje.“ Vidiš li? A drugi ga je smatrao magom!
Vidim, neki mirjani imaju tako dobre pomisli! Dok se drugi, jadnici, toliko muče zbog nečega što ne samo da ne postoji, nego to ni đavo ne bi mogao da smisli! Jednom, kada je padala kiša posle dugotrajne suše, osetio sam takvu blagodarnost prema Bogu, da sam sedeo u kolibi i bez prestanka govorio: „Hvala Ti milion, dva miliona puta, Bože moj.“ Napolju, a ja to nisam znao5 bio je jedan mirjanin koji me je slušao. Kada me je posle video, reče mi: „Oče, sablaznio sam se. Čuo sam te kako govoriš „milion-dva miliona“ i rekoh: „O čemu to govori otac Pajsije?“ Šta sam mogao da mu kažem? Ja sam mislio na zahvalnost Bogu zbog kiše, a on je mislio da sam brojao novac. I da je bio neko drugi, mogao je da dođe da me uveče opljačka, da me raspali nekom batinom i da naposletku ništa ne nađe, Jednom drugom prilikom, došao je neki čovek kome je dete bilo bolesno. Primio sam ga u crkvici. Kada sam čuo kakav problem ima, rekoh mu da bih mu pomogao: „I ti treba nešto da učiniš da bi ti dete dobilo pomoć. Ne praviš metanije, ne postiš, novaca nemaš da daješ milostinju, kaži Bogu: „Nemam ništa da žrtvujem za zdravlje svoga deteta, pa ću pokušati bar da ostavim cigarete.“ Jadnik je bio dirnut, pa mi je obećao da će to da učini. Pošao sam da mu otvorim vrata, jer je trebalo da krene, a on ostavi upaljač i cigarete u crkvici, ispod Hristove ikone. Nisam to primetio. Posle njega uđe jedan mladić u crkvicu, nešto je hteo da mi kaže; i posle je izašao iz crkvice i zapalio cigaretu; Kažem mu: „Momče, nije u redu da pušiš ovde, udalji se bar malo.“ „A je li u crkvi dozvoljeno pušenje?“ – kaže on meni. Video je kutiju cigareta i upaljač koje je ostavio otac bolesnog deteta i pomislio da ja pušim. Pustio sam ga da ode sa tom pomišlju. Dobro, čak i da pušim, zar bih pušio u crkvi? Vidite li šta je pomisao?
 
Starče, koliko sumnja i nepoverenje mogu da naškode duši?
 
– Prema količini sumnje je i šteta. Nepoverenje dovodi do depresije.
 
A kako se leči?
 
– Dobrim pomislima.
 
Starče, ako čovek uviđa da je pao jedanput, zar mu to ne pomaže?
 
– Ako padne jednom, nije strašno. Ali ako padne dva puta, postradaće. Čovek mora da bude oprezan, jer ako je odnos jedan prema hiljadu da nije onako kako smo mislili da jeste, propali smo. Kada sam bio u opštežiteljnom manastiru, jednom, na Veliku Četrdesetnicu, jedan stari monah, otac Dorotej, pržio je tikvice u tiganju. Video ga je jedan brat baš u trenutku kada ih je stavljao u tiganj, pa mi reče: „Da vidiš, stari Dorotej prži barbune i to ovoliko velike!“ „Ama“ kažem ja njemu, „nije moguće da stari Dorotej na Veliku Četrdesetnicu prži ribu.“ „Ali jeste“, kaže on opet, „video sam ga svojim očima: pržio je ovolike barbune!“ Stari Dorotej je pre petnaest godina došao na Svetu Goru i bio je kao majka. Kad bi video nekog slabunjavog monaha rekao bi mu: „Dođi ovamo, imam da ti kažem jednu tajnu“, pa bi mu davao tahini sa tucanim orasima, ili nešto drugo. O starijim monasima je na isti način brinuo. Odem ja posle ovog razgovora kod starog Doroteja i imam šta da vidim! Pržio je tikvice za bolnicu!
 
A ako se, starče, pomisao podozrenja o nekome pokaže kao tačna?
 
– Ako se i desi da se jednom pokaže kao tačna, znači li to da će svaki put biti istinite takve pomisli? Uostalom, otkud znaš da Bog nije dopustio da ona pomisao ispadne istinita, da bi drugi polagao duhovne ispite iz smirenja?
Razume se, čovek mora da pazi da i on sam ne daje povoda da bi drugi izvodio pogrešne zaključke. Da bi neko, na primer, imao zlu pomisao o tebi, možda on sam poseduje strasti, ali i ti si mu možda dala za to povod. Ako uprkos tome što si ti bila pažljiva, drugi pomisli nešto na tvoju štetu, onda slavi Boga i pomoli se za njega.

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *