NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
BORBA PROTIV POMISLI – BORBA PROTIV POMISLI
 
Podvrgavajmo ispitivanju pomisli podozrenja
 
Starče, šta pomaže da izbacim pomisli podozrenja?
 
– Da li je sve uvek onako kako izgleda? Uvek stavi znak pitanja na kraju svake pomisli, kad već obično sve vidiš sa leve strane, a isto tako dodaj i poneku dobru pomisao o drugima, kako ne bi sagrešila sudeći drugima. Još je bolje ako staviš dva znaka pitanja. Ako staviš tri, to je još bolje. Tako se ti umiriš, a služi i tebi na dobrobit, ali činiš dobro i drugome. Inače, od pomisli sleva se nerviraš, uznemirena si, zabrinuta, a onda i duhovno sebi škodiš. Kada na sve što vidiš gledaš sa dobrim pomislima, ubrzo ćeš videti da je sve stvarno tako, kako si videla imajući dobre pomisli. Ispričaću ti nešto kako bi videla šta čini pomisao sleva. Jednoga dana dođe u kolibu jedan monah i kaže mi: „Stari Haralampije je mag. Izvodio je magije.“ „Ma šta pričaš, čoveče? Nije li te stid?“ kažem mu ja, „Da“, kaže mi on, „video sam ga jedne noći, po mesečini, kako nešto mrmlja i prosipa nešto iz nekakvog balona po bašti.“ Odem jednoga dana kod starog Haralampija. „Kako si, Haralampije?“ – oslovim ga. „Šta to radiš? Neko te je video kako nešto prosipaš iz balona po bašti i mrmljaš nešto sebi u bradu.“ „Tamo u bašti ima ljiljana, pa sam pošao da ih zalijem. Govorio sam usput „Raduj se, Nevesto Nenevesna!“ i zalio jedan ljiljan. Pa onda opet, „Raduj se, Nevesto Nenevesna!“ pa zalio drugi ljiljan… Napunio sam ponovo balon i zalivao ih dalje.“ Vidiš li? A drugi ga je smatrao magom!
Vidim, neki mirjani imaju tako dobre pomisli! Dok se drugi, jadnici, toliko muče zbog nečega što ne samo da ne postoji, nego to ni đavo ne bi mogao da smisli! Jednom, kada je padala kiša posle dugotrajne suše, osetio sam takvu blagodarnost prema Bogu, da sam sedeo u kolibi i bez prestanka govorio: „Hvala Ti milion, dva miliona puta, Bože moj.“ Napolju, a ja to nisam znao5 bio je jedan mirjanin koji me je slušao. Kada me je posle video, reče mi: „Oče, sablaznio sam se. Čuo sam te kako govoriš „milion-dva miliona“ i rekoh: „O čemu to govori otac Pajsije?“ Šta sam mogao da mu kažem? Ja sam mislio na zahvalnost Bogu zbog kiše, a on je mislio da sam brojao novac. I da je bio neko drugi, mogao je da dođe da me uveče opljačka, da me raspali nekom batinom i da naposletku ništa ne nađe, Jednom drugom prilikom, došao je neki čovek kome je dete bilo bolesno. Primio sam ga u crkvici. Kada sam čuo kakav problem ima, rekoh mu da bih mu pomogao: „I ti treba nešto da učiniš da bi ti dete dobilo pomoć. Ne praviš metanije, ne postiš, novaca nemaš da daješ milostinju, kaži Bogu: „Nemam ništa da žrtvujem za zdravlje svoga deteta, pa ću pokušati bar da ostavim cigarete.“ Jadnik je bio dirnut, pa mi je obećao da će to da učini. Pošao sam da mu otvorim vrata, jer je trebalo da krene, a on ostavi upaljač i cigarete u crkvici, ispod Hristove ikone. Nisam to primetio. Posle njega uđe jedan mladić u crkvicu, nešto je hteo da mi kaže; i posle je izašao iz crkvice i zapalio cigaretu; Kažem mu: „Momče, nije u redu da pušiš ovde, udalji se bar malo.“ „A je li u crkvi dozvoljeno pušenje?“ – kaže on meni. Video je kutiju cigareta i upaljač koje je ostavio otac bolesnog deteta i pomislio da ja pušim. Pustio sam ga da ode sa tom pomišlju. Dobro, čak i da pušim, zar bih pušio u crkvi? Vidite li šta je pomisao?
 
Starče, koliko sumnja i nepoverenje mogu da naškode duši?
 
– Prema količini sumnje je i šteta. Nepoverenje dovodi do depresije.
 
A kako se leči?
 
– Dobrim pomislima.
 
Starče, ako čovek uviđa da je pao jedanput, zar mu to ne pomaže?
 
– Ako padne jednom, nije strašno. Ali ako padne dva puta, postradaće. Čovek mora da bude oprezan, jer ako je odnos jedan prema hiljadu da nije onako kako smo mislili da jeste, propali smo. Kada sam bio u opštežiteljnom manastiru, jednom, na Veliku Četrdesetnicu, jedan stari monah, otac Dorotej, pržio je tikvice u tiganju. Video ga je jedan brat baš u trenutku kada ih je stavljao u tiganj, pa mi reče: „Da vidiš, stari Dorotej prži barbune i to ovoliko velike!“ „Ama“ kažem ja njemu, „nije moguće da stari Dorotej na Veliku Četrdesetnicu prži ribu.“ „Ali jeste“, kaže on opet, „video sam ga svojim očima: pržio je ovolike barbune!“ Stari Dorotej je pre petnaest godina došao na Svetu Goru i bio je kao majka. Kad bi video nekog slabunjavog monaha rekao bi mu: „Dođi ovamo, imam da ti kažem jednu tajnu“, pa bi mu davao tahini sa tucanim orasima, ili nešto drugo. O starijim monasima je na isti način brinuo. Odem ja posle ovog razgovora kod starog Doroteja i imam šta da vidim! Pržio je tikvice za bolnicu!
 
A ako se, starče, pomisao podozrenja o nekome pokaže kao tačna?
 
– Ako se i desi da se jednom pokaže kao tačna, znači li to da će svaki put biti istinite takve pomisli? Uostalom, otkud znaš da Bog nije dopustio da ona pomisao ispadne istinita, da bi drugi polagao duhovne ispite iz smirenja?
Razume se, čovek mora da pazi da i on sam ne daje povoda da bi drugi izvodio pogrešne zaključke. Da bi neko, na primer, imao zlu pomisao o tebi, možda on sam poseduje strasti, ali i ti si mu možda dala za to povod. Ako uprkos tome što si ti bila pažljiva, drugi pomisli nešto na tvoju štetu, onda slavi Boga i pomoli se za njega.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *