NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
BORBA PROTIV POMISLI – BORBA PROTIV POMISLI
 
Negovanje dobrih pomisli
 
Starče, da li dobre pomisli dolaze same ili treba da ih negujem?
 
– Treba da ih neguješ. Moraš da pratiš samu sebe, da ispituješ sebe i da nastojiš kad god ti neprijatelj nametne rđave pomisli da ih odagnaš i da ih zameniš dobrim pomislima. Kada se tako boriš, razviće ti se i dobra volja. Onda će Bog, kada vidi tvoju dobru volju, da ti pritekne u pomoć, a tada rđave pomisli u tebi neće moći da nađu mesta. Otići će i imaćeš sad već potpuno prirodno, dobre pomisli. Navići ćeš se na dobro, dobrota će ti ući u srce, i onda ćeš u sebi ugostiti Hrista. To se, međutim, ne može postići za jedan dan. Neophodno je vreme i neprekidna borba kako bi tvoja duša zaslužila pobednički venac. A onda, bitka je dobijena zauvek, jer bitke su izraz unutrašnje nesređenosti, koju iskorišćava neprijateljska propaganda.
 
Da li to znači, starče, da su svi oni koji imaju dobre pomisli to postigli boreći se?
 
– Ne mora da znači. Ima ljudi koji od početka svog duhovnog života imaju dobre pomisli i tako napreduju. A drugi, iako u početku imaju dobre pomisli, posle ne paze i počinju da prihvataju pomisli sleva, ali, prateći sami sebe i uviđajući koliko puta im se dešava to isto, gube uzdanje u sebe i posle opet imaju dobre pomisli. Neki, opet, možda imaju polovinu dobrih i polovinu zlih. Drugi imaju više dobrih, treći više zlih. Neko, na primer, ko namerava da se zamonaši, u zavisnosti od okoline, od uslova u kojima je živeo, ima dobre ili zle pomisli. Može da ima deset do dvadeset odsto, pa čak i osamdeset odsto zlih pomisli. Kada počne da prati samoga sebe, počinje da se trudi da odbaci zle pomisli i da neguje dobre. Nastavljajući sa tim nastojanjem, uspeva, posle izvesnog vremena, da ima samo dobre pomisli. Od dužine vremena u kome je, živeći u svetu, imao zle pomisli, zavisiće koliko će vremena biti potrebno da one nestanu. Posle toga, malo-pomalo, nema više ni dobrih pomisli i dospeva do neke vrste ispražnjenosti. Tada prolazi kroz period kada nema ni dobre, ni zle pomisli. Ta faza nosi sa sobom i izvestan nemir u duši i čovek počinje da se pita: „Šta se dešava? Šta biva sada? Imao sam zle pomisli, nestale su. Došle su dobre. Sada nemam ni dobre, ni zle.“ Posle te praznine, um se ispunjava blagodaću Božijom i tada dolazi do božanskog prosvetljenja.
 
A kako izgleda to ispunjavanje, starče?
 
– Nekome ko nikada nije video zvezde ne možeš da opišeš kako izgleda sunce. Da je bar zvezde video, mogao bi, nekako otprilike, da mu daš ideju o tome kako izgleda sunce.
 
Starče, šta može da pomogne čoveku da dospe u to stanje praznine, o kome govorite?
 
– Bogomislije, ili neprekidna molitva, ili tihovanje, ili usrdno podvizavanje. Duša koja će toplo prigrliti borbu protiv zlih pomisli može dospeti do višeg duhovnog uzrasta nego druga, koja gotovo uopšte nema zlih pomisli. Može, dakle, na početku duhovnog života da ima devedeset zlih i deset dobrih pomisli i da dospe do uzvišenijeg duhovnog života od one, koja je imala devedeset dobrih i deset zlih.

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *