NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
BORBA PROTIV POMISLI – VEROVATI SOPSTVENOJ POMISLI
 
Uz poslušnost sve se može prevazići
 
Starče, kako se nekome može pomoći kada misli da pati od neke bolesti?
 
– Da bi dobio pomoć, treba da ima duhovnika, da ima u njega poverenja i da ga sluša. Da mu poveri pomisao i on će mu reći: „Nemoj da obraćaš pažnju na ovo, vodi računa o onome“ i tako dalje. Ako nema poverenja i ako ga ne posluša, ne može da ode pomisao. Znaš li kako je to kada traže pomoć od tebe, a sami neće ništa da čine? Jedan mladić, koji neuredno živi, ima duševnih problema, zlopati se, dolazi očiju crvenih od pušenja i traži da mu pomognem. Ima i nekakvu lažnu pobožnost, traži da mu dam sliku ikonostasa za blagoslov, a ulazi u moju keliju sa cigaretom! „Bre“, kažem mu, „oči su ti od cigareta postale potpuno crvene kao u besnog psa. Ovde ni stari ljudi ne puše. Ja ovde kadim tamjanom.“ A on opet po svome. Dolazi, traži pomoć, ne ostavlja svoju pomisao. „Zašto me ne isceliš?“ kaže. Hoće da ozdravi nekom čarolijom, a da se on sam ništa ne potrudi. „Ti nisi za čudo“, kažem mu. „Tebi ništa ne fali. Veruješ svojoj pomisli.“ Da me je poslušao, dobio bi pomoć. Zapazio sam da onaj ko sluša odmah vidi napredak i pođe pravim putem. I on sam i njegova porodica posle su mirni.
Jednom neki sveštenik pođe u jedan manastir i tamo mu rekoše da poje, ali on je odbio. „Zašto“, upitaše ga, „ne poješ?“ „Zato što u psalmu kaže: „Slava je Božija u ustima njihovijem, i mač s obje strane oštar u ruci njihovoj.“ (Psal. 149, 6) Plašio se mača ako uznese svoj glas i ostao uporno pri svome da ne bi bilo dobro da poje. „Ama, dobri moj, zlatni moj, nije tako“, govorili su mu drugi, a on ništa, tera po svome. E, kako da se sporazumeš sa takvim čovekom? Šta da radiš s njim? Čak i da je to što je govorio bilo tačno, a da mu je drugi rekao: „Ne, nije tako, nego je ovako“ trebalo je da posluša, makar onaj drugi ne bio u pravu, opet bi njega pohodila blagodat Božija, štaviše, velika blagodat, zato što je smeran.
Toliki ljudi se tako godinama muče, samo zato što veruju svojoj pomisli, a neće da poslušaju! Sve što im kažeš, sve što činiš za njih, sve primaju naopako. I nije stvar u tome da neko poveruje u svoju pomisao i da je zlo tu stalo, nego je stvar u tome što zlo raste. Gaji se, gaji se i može da.dovede do ludila. Gradi, na primer, neko kuću, pa mu kažu: „Kako to gradiš? Srušiće se i pašće ti na glavu.“ Pošto je na početku, ako posluša, može lako da sruši to što je započeo i da popravi. Ako, međutim, završi kuću, kako da je sruši posle? Kažu mu: „Srušiće ti se na glavu“, on vidi i sam da će da se sruši, svestan je opasnosti, ali misli na to da je potrošio novac, da se mnogo namučio da kuću sagradi, pa je ne ruši, i, naposletku, kuća mu padne na glavu.
 
Može li mu se pomoći?
 
– Ako on to hoće, može da mu se pomogne. Ali ako mu kažeš da to nije tačno, a on se opravdava, kako da mu se pomogne? Pretpostavimo da jedan mladi. čovek ima šećernu bolest i, pošto ne zna koliko zla može to da izazove, misli da to nije ništa ozbiljno. Lekar mu kaže: „Šećer škodi i treba da držiš dijetu.“ Ako ga posluša, neće biti nikakvih problema. Ali ako kaže: „Pa šta ako imam šećer, ješću slatko, jer kada jedem slatko, zagrejem se, mogu da spavam bez ćebeta čak i usred zime!’ Kako da sa njim iziđeš na kraj, kada uporno nastavlja po svome?
 
Starče, da li je prirodno da mlad čovek veruje svojoj pomisli?
 
– Ako mlad čovek veruje svojoj pomisli, ima veliki ego.
 
A kako da toga postane svestan?
 
– Ako se, na primer, seti nekih događaja iz vremena kada je bio mali, koji pokazuju koliku je dozu egoizma imao kao mali, shvatiće. Posmatrao sam dvoje male dece. Jedno je uzelo jastuk i podiglo ga lako, kao što je i prirodno. Došlo je drugo dete da podigne taj isti jastuk i pretvaralo se kao da podiže džak cementa. To dete poseduje egoizam. Ali kada malo poraste i shvati da je onaj njegov čin potekao od egoizma i to poveri svom ispovedniku, dolazi blagodat Božija, on se očisti i tako je dobio pomoć. Zaboga, pa Bog nije nepravedan!
 
Ako, starče, iz nekog svog iskustva vidim kako će se otprilike neko moje stanje razviti, da li u tome ima samouverenosti?
 
– Ne treba sama da donosiš zaključke. Apostol Petar je, kada ga je Hristos pozvao, hodao po vodi. Čim mu je, međutim, pomisao rekla da će potonuti, potonuo je (Vidi Mt. 14, 28-31).
A vidiš, smireni čovek, i čuda da čini, opet ne veruje svojoj pomisli. Bio je u Jordanu jedan izuzetno prostodušan sveštenik, koji je činio čuda. Očitao bi molitvu bolesnom čoveku ili životinji i oni bi ozdravili. I muslimani su odlazili kod njega kada bi se razboleli i on ih je isceljivao. Imao je običaj, pre služenja Liturgije, da popije koji gutljaj tečnosti i da pojede komadić dvopeka i posle celoga dana nije ništa jeo. Jednom je saznao Patrijarh da on jede pre božanstvene Liturgije i pozvao ga u Patrijaršiju. Pođe on tako, nemajući pojma zašto ga traže. Dok je čekao da ga pozove Patrijarh, čekao je u holu zajedno sa ostalima. Napolju je bila velika vrućina, pa su kapci bili zatvoreni, a iz jedne rupice prolazila je jedna sunčeva zraka. On je od te zrake pomislio da je tu nekakav kanapčić. Pošto se oznojio, skine rasu i okači je o sunčevu zraku. Kada su to videli ostali, koji su tu sedeli, potpuno se zbuniše. Odu i kažu Patrijarhu: „Onaj sveštenik koji užina pre božanstvene Liturgije okačio je rasu o sunčevu zraku!“ Pozove ga, onda, Patrijarh i počne da ga ispituje: „Kako si? Šta radiš? Koliko često služiš božanstvenu Liturgiju? Kako se pripremaš za Liturgiju?“ „Pa, eto“, reče mu sveštenik, „Očitam jutrenje, pravim nekoliko metanija i posle malo popijem vode i prezalogajim dvopek, i onda služim Liturgiju.“ „A zašto to činiš?“ – upita ga Patrijarh. „Ako pojedem malčice pre božanstvene Liturgije“, kaže on, „kada proiznosim otpust[1], Hristos ide gore. Međutim, ako pojedem nešto posle božanstvene Liturgije, Hristos ostaje dole!“ On je to činio sa dobrom pomišlju! Reče mu, onda, Patrijarh: „Ne, to nije ispravno. Prvo proiznesi otpust, pa onda nešto pojedi.“ Sveštenik napravi metaniju i prihvati kako mu je rečeno.
Hoću da kažem da, uprkos tome što je dospeo do takvog duhovnog uzrasta da je činio čuda, Patrijarhove reči primio je sasvim prostodušno: nije imao svoju volju. Međutim, da je verovao svojoj pomisli, mogao je da kaže: „Ja čitam molitve bolesnim ljudima i životinjama, pa se isceljuju. Šta mi sad ovaj govori? Bolje je onako kako ja o tome razmišljam, jer je inače hrana važnija od Hrista.“
Shvatio sam da poslušnost mnogo pomaže. Ako ima čovek imalo mozga, ako je poslušan, postaje filosof. Bio čovek pametan, ili glup, bio zdrav, ili bolestan duhovno ili telesno i muče ga pomisli, ako je poslušan, oslobađa se. Poslušanje je izbavljenje.
Najveći egoista je onaj ko sledi svoju pomisao i nikoga ne pita: okreće se samome sebi. Neko može da bude pametan, izuzetno inteligentan, ali ako ima svoju volju, samouverenost i samoljublje, neprestano se muči. Stvara sebi prvo opasnu zabludu, a onda probleme. Da bi izišao na pravi put, treba da otvori srce nekom duhovniku i da smerno zaište njegovu pomoć. Neki, međutim, umesto da idu duhovniku, odu kod psihijatra. Ako je psihijatar vernik, povezaće ih sa nekim duhovnikom. A ako nije, daće im samo pilule. Samo što pilule ne rešavaju problem. Neophodna je pomoć duhovnika, kako bi mogli na pravi način da se suoče sa svojom situacijom i kako bi se popravilo njihovo stanje, kako se ne bi više mučili.
 


 
NAPOMENE:

  1. Posle božanstvenog Pričešća vernika i posle podele antidora (nafore), sveštenik proiznosi otpust.onoga što je ostalo u Svetoj čaši.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *