NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
BORBA PROTIV POMISLI – VEROVATI SOPSTVENOJ POMISLI
 
Umišljene bolesti
 
Od svih bolesti najgore je kada čovek poveruje pomisli da od nečega boluje. Ta pomisao mu stvara osećanje teskobe, potištenosti, nema volje za jelom, ne može da spava, uzima lekove i naposletku se zaista razboli, a bio je potpuno zdrav. Da je neko bolestan, pa da se leči, to razumem. Ali da je zdrav, a da misli da je bolestan i da se iz čista mira razboli, to je… Neko, na primer, iako ima i telesne i duševne snage, ne može ništa da radi, jer je poverovao u svoju pomisao koja mu govori da nije dobro, pa se, kao rezultat toga, gasi i telesno i duševno. Ne radi se o tome da on laže. Ako čovek poveruje da sa njim nešto nije u redu, uspaniči se i nema hrabrosti ništa da počne. Tako postaje nesposoban bez razloga.
U kolibu dolaze neki koji su potpuno slomljeni. „Kaže mi pomisao da imam sidu“ kažu i veruju u to. Pitam ih: „Da vam se nije dogodilo to i to?“ „Ne“, kažu. „Onda se bez razloga brineš. Idi i pregledaj se da ti ode ta pomisao.“ „A ako me ispitaju i nađu da imam?“ – kažu, ne slušaju me i muče se. Sa druge strane oni koji čuju, odu na ispitivanje, uvide da im nije ništa i da vidite kako im se lice promeni, vraća im se hrabrost. Oni drugi od brige legnu u postelju i neće ni da jedu. U redu, imaš sidu. Za Boga nema teškog problema. Kad bi duhovnije živeo, kada bi se ispovedao, pričešćivao i ostalo, Bog bi ti pomogao.
 
Kako to počinje, starče, i kako neko počne da misli da je bolestan?
 
– Malo-pomalo razvije takvu pomisao. Često se dešava da postoji neki razlog, ali obično nije ozbiljan. Pomisao to preuveliča. Kada sam bio u manastiru Stomi, bio je jedan otac porodice u Konici, koji je mislio da ima tuberkulozu. Nije ni ženi dozvoljavao da mu priđe. „Ne približavaj se“ govorio joj je, „zarazićeš se.“ Jadnica je vešala korpu sa hranom ne neki štap i davala mu je izdaleka. Sirotica je sva usahla. Njegova deca, zlosrećnici, gledali su ga samo izdaleka. A njemu nije bilo ništa, ali pošto.nije izlazio nikuda, pa ni sunca nije video – bio je zatvoren u sobi i uvek umotan u ćebad – bio je žut i bio je ubeđen. da je tuberkulozan. Pođem ja njegovoj kući. Čim me je ugledao, reče: „Nemoj da mi prilaziš, kaluđeru, da se ne zaraziš i ti, a narod dolazi tamo kod tebe u manastir. Imam tuberkulozu.“ „Ko ti je, more, rekao da imaš tuberkulozu?“ pitam ga. Njegova žena iznese da me posluži slatkim od oraha. „Otvori usta“, kažem mu. „Budi sada poslušan.“ Otvorio je usta: nije znao šta nameravam da uradim. Stavim orah prvo u njegova usta, pa ga onda uzmem i pojedem. „Nemoj, nemoj, zarazićeš se!“ – vikao je. „Od čega da se zarazim! Tebi nije ništa“ – kažem. „Da si zaista bolestan, jesam li ja izgubio pamet, pa da uradim ovako nešto? Ustaj, da izađemo napolje.“ Kažem njegovoj ženi: „Baci sve ovo: lekove, ćebad…“ Podignem ga tako i izađemo napolje. Posle tri godine, koliko je bio zatvoren u sobi, sve mu je izgledao neobično napolju. Posle je malo-pomalo počeo i da odlazi na posao. Eto, šta je pomisao, kada je gajiš!

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *