ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
БОРБА ПРОТИВ ПОМИСЛИ – ВЕРОВАТИ СОПСТВЕНОЈ ПОМИСЛИ
 
Ћудљивост настаје од помисли
 
Зашто је, старче, неко ћудљив?
 
– Реци ми, чега се ти гадиш?
 
Свега се гадим.
 
– Онда теби све западне! И црвићи у воћу, или сочиву и понека длака у хлебу и тако даље.
 
Јесте, старче, баш је тако!
 
– Слава Теби, Боже! Видиш ли колико ти Бог помаже да би то превазишла?
 
Да ли и то долази, старче, од помисли? Рецимо да је сестра пронашла длаку. Зар није могла да је склони?
 
– Ма то је благослов! Дај мени ту длаку, да је ја узмем за благослов!.,. Ах! Сећам се једном на Синају отишао сам са једним монахом и дао сам му две брескве. Гледам га, не једе их. Хтео је прво да их опере, па онда да их поједе, па их је држао у руци, да их не би стављао у џеп и да не покупе бациле и из џепа! Његов брат, који је имао осморо деце рече ми: “Он троши више сапуна за прање руку, него моја жена за прање наше осморо деце!” И да видите шта га је снашло! Тамо, на Синају, доделили су сваком монаху по једног бедуина да га служи, да му доноси храну и слично. Бедуин којег су доделили њему био је најпрљавији од свих. Био је готово црн од прљавштине. Смрдела му је одећа, сав је смрдео. Требало би недељу дана да га држиш у кади да би се све са њега спрало! А руке су му биле…, ма, не питај! Требало би да их стружеш шпахтлом! А када је узимао шерпицу да му однесе храну, турао је два своја прста унутра. “Одлази, бежи…”, викао је на њега онај чим би га угледао. Напослетку, тај монах није могао да издржи ни две недеље на Синају: Отишао је…
Сећам се, и у колиби смо имали једног монаха који је као мирјанин био поручник. Поставили су га за чтеца јер је био образован. Провео је толике године у манастиру а остао је гадљив. Ни да се приближи кваки на вратима! Ногом је отварао врата, или би гурнуо резу чланком на руци и после би алкохолом чистио рукав којим је дотакао резу! Чак је и врата на цркви отварао ногом. И допустио је Бог, када је остарио, да му се уцрвљају ноге, а нарочито она којом је отварао врата. Био сам болнички помоћник, када је дошао први пут у манастирску болницу умотане ноге. Болничар ми је рекао да му скинем завој са ноге док он оде по газу. Када сам скинуо завој, имао сам шта да видим! Нога је била препуна црва! “Иди на море”, рекох му, “опери ногу у мору и црви ће отићи, па дођи, да ти ставимо нови завој”. Докле је доспео! Какво мучење! Ја сам се сасвим збунио. Болничар ми каже: “Знаш ли од чега му је то?” “Знам” рекох, “зато што врата отвара ногом!”
 
И у таквом стању, старче, је ли још увек отварао врата ногом?
 
– Јесте. Наставио је и даље да отвара врата ногом, а остарио је као монах!
 
И није то схватио?
 
– Не знам. После сам отишао у манастир Стоми у Коници. Ко зна како је умро! А у општежитељном манастиру можеш да видиш младе монахе како иду да поједу из тањира остатке хране коју оставе старији, да би добили благослов! Други, пак, целивају кваке на вратима јер су их додиривали Оци, а он, када се клањао иконама, једва да су му бркови дотицали икону. А бркове би после прао алкохолом!
 
Када бива тако нешто са светињама, старче, зар то није светогрђе?
 
– Ма одатле човек пође, па иде све даље и даље. Доспео је до тога да се не клања, јер се плашио да онај који се поклонио пре њега није можда од нечега болестан!
 
Дакле, дa човек не би био гадљив, не треба да обраћа пажњу?
 
Не виде људи какво све ђубре једу! Ако се човек прекрсти, било да има неку фобију, или страх од болести, после Христос помаже. Тамо у колиби толико је људи прошло који су имали најразличитије болести! А неки простодушни прекрсте се, јадни, па попију воду из чаше коју држим тамо. Други који се плаше не прилазе јој. Пре неколико дана дође неки човек који је био на некаквом високом положају. Толико се, јадник, плаши бацила, да су му руке побелеле од чишћења алкохолом. Чак и свој аутомобил чисти алкохолом! Би ми га, јадника, жао. Знаш ли шта то значи да буде на таквом положају, а да се понаша тако? Послужио сам га ратлуком, али га није узео, јер сам га држао у руци. Али да. је био и у. кутији, опет га не би узео, јер би мислио да га је у кутију руком ставио неко други. Узмем ја тај ратлук, протрљам га о његове ципеле и поједем. Учинио сам то само зато да га малчице ослободим од тога. Ето и данас је овамо дошла једна девојка са патолошким страхом од болести. А када је ушла, није узела благослов, јер се плашила да се не зарази бацилима. Када је отишла, после свега што сам јој рекао да јој помогнем, опет није узела благослов. “Нећу да ти љубим руку”, каже, “јер се плашим да ћу добити бациле!” Шта да јој после кажеш? Тако себи само отежавају живот.

13 Comments

  1. Слава Богу!
    И хвала на вашем труду који сте уложили за овај сајт

  2. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

    • Ima razlike, katolico se klanjaju papi, a Pravoslavni Hristu, pridji Pravoslavlju, dodji i vidi, dobrodosao si ovamo, otkaci se od katolickih lazi i dodji u Pravoslavlje. Pravoslavlje jednostavno odise istinom

      Seti se one Bozje zapovesti: Bogu se jedinome klanjaj, i Njemu jedinome sluzi!
      Tu zapovest katolicizam krsi prvu, a o pricescu i da ne pricam.
      Samo dodji na jednu liturgiju i neces se pokajati.

  3. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po” receptu”Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima “Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me” Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  6. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  7. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.