NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
BORBA PROTIV POMISLI – VEROVATI SOPSTVENOJ POMISLI
 
Ćudljivost nastaje od pomisli
 
Zašto je, starče, neko ćudljiv?
 
– Reci mi, čega se ti gadiš?
 
Svega se gadim.
 
– Onda tebi sve zapadne! I crvići u voću, ili sočivu i poneka dlaka u hlebu i tako dalje.
 
Jeste, starče, baš je tako!
 
– Slava Tebi, Bože! Vidiš li koliko ti Bog pomaže da bi to prevazišla?
 
Da li i to dolazi, starče, od pomisli? Recimo da je sestra pronašla dlaku. Zar nije mogla da je skloni?
 
– Ma to je blagoslov! Daj meni tu dlaku, da je ja uzmem za blagoslov!.,. Ah! Sećam se jednom na Sinaju otišao sam sa jednim monahom i dao sam mu dve breskve. Gledam ga, ne jede ih. Hteo je prvo da ih opere, pa onda da ih pojede, pa ih je držao u ruci, da ih ne bi stavljao u džep i da ne pokupe bacile i iz džepa! Njegov brat, koji je imao osmoro dece reče mi: „On troši više sapuna za pranje ruku, nego moja žena za pranje naše osmoro dece!“ I da vidite šta ga je snašlo! Tamo, na Sinaju, dodelili su svakom monahu po jednog beduina da ga služi, da mu donosi hranu i slično. Beduin kojeg su dodelili njemu bio je najprljaviji od svih. Bio je gotovo crn od prljavštine. Smrdela mu je odeća, sav je smrdeo. Trebalo bi nedelju dana da ga držiš u kadi da bi se sve sa njega spralo! A ruke su mu bile…, ma, ne pitaj! Trebalo bi da ih stružeš špahtlom! A kada je uzimao šerpicu da mu odnese hranu, turao je dva svoja prsta unutra. „Odlazi, beži…“, vikao je na njega onaj čim bi ga ugledao. Naposletku, taj monah nije mogao da izdrži ni dve nedelje na Sinaju: Otišao je…
Sećam se, i u kolibi smo imali jednog monaha koji je kao mirjanin bio poručnik. Postavili su ga za čteca jer je bio obrazovan. Proveo je tolike godine u manastiru a ostao je gadljiv. Ni da se približi kvaki na vratima! Nogom je otvarao vrata, ili bi gurnuo rezu člankom na ruci i posle bi alkoholom čistio rukav kojim je dotakao rezu! Čak je i vrata na crkvi otvarao nogom. I dopustio je Bog, kada je ostario, da mu se ucrvljaju noge, a naročito ona kojom je otvarao vrata. Bio sam bolnički pomoćnik, kada je došao prvi put u manastirsku bolnicu umotane noge. Bolničar mi je rekao da mu skinem zavoj sa noge dok on ode po gazu. Kada sam skinuo zavoj, imao sam šta da vidim! Noga je bila prepuna crva! „Idi na more“, rekoh mu, „operi nogu u moru i crvi će otići, pa dođi, da ti stavimo novi zavoj“. Dokle je dospeo! Kakvo mučenje! Ja sam se sasvim zbunio. Bolničar mi kaže: „Znaš li od čega mu je to?“ „Znam“ rekoh, „zato što vrata otvara nogom!“
 
I u takvom stanju, starče, je li još uvek otvarao vrata nogom?
 
– Jeste. Nastavio je i dalje da otvara vrata nogom, a ostario je kao monah!
 
I nije to shvatio?
 
– Ne znam. Posle sam otišao u manastir Stomi u Konici. Ko zna kako je umro! A u opštežiteljnom manastiru možeš da vidiš mlade monahe kako idu da pojedu iz tanjira ostatke hrane koju ostave stariji, da bi dobili blagoslov! Drugi, pak, celivaju kvake na vratima jer su ih dodirivali Oci, a on, kada se klanjao ikonama, jedva da su mu brkovi doticali ikonu. A brkove bi posle prao alkoholom!
 
Kada biva tako nešto sa svetinjama, starče, zar to nije svetogrđe?
 
– Ma odatle čovek pođe, pa ide sve dalje i dalje. Dospeo je do toga da se ne klanja, jer se plašio da onaj koji se poklonio pre njega nije možda od nečega bolestan!
 
Dakle, da čovek ne bi bio gadljiv, ne treba da obraća pažnju?
 
Ne vide ljudi kakvo sve đubre jedu! Ako se čovek prekrsti, bilo da ima neku fobiju, ili strah od bolesti, posle Hristos pomaže. Tamo u kolibi toliko je ljudi prošlo koji su imali najrazličitije bolesti! A neki prostodušni prekrste se, jadni, pa popiju vodu iz čaše koju držim tamo. Drugi koji se plaše ne prilaze joj. Pre nekoliko dana dođe neki čovek koji je bio na nekakvom visokom položaju. Toliko se, jadnik, plaši bacila, da su mu ruke pobelele od čišćenja alkoholom. Čak i svoj automobil čisti alkoholom! Bi mi ga, jadnika, žao. Znaš li šta to znači da bude na takvom položaju, a da se ponaša tako? Poslužio sam ga ratlukom, ali ga nije uzeo, jer sam ga držao u ruci. Ali da. je bio i u. kutiji, opet ga ne bi uzeo, jer bi mislio da ga je u kutiju rukom stavio neko drugi. Uzmem ja taj ratluk, protrljam ga o njegove cipele i pojedem. Učinio sam to samo zato da ga malčice oslobodim od toga. Eto i danas je ovamo došla jedna devojka sa patološkim strahom od bolesti. A kada je ušla, nije uzela blagoslov, jer se plašila da se ne zarazi bacilima. Kada je otišla, posle svega što sam joj rekao da joj pomognem, opet nije uzela blagoslov. „Neću da ti ljubim ruku“, kaže, „jer se plašim da ću dobiti bacile!“ Šta da joj posle kažeš? Tako sebi samo otežavaju život.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *