NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
BORBA PROTIV POMISLI – BOGOHULNE POMISLI
 
Preziranje [nipodaštavanje/ bogohulnih pomisli
 
Starče, avva Isaak Sirijski kaže da strasti pobeđujemo „smirenjem, a ne prezirom[nipodaštavanjem]“[1]. Da li je preziranje [nipodaštavanje] strasti i preziranje [nipodaštavanje] bogohulnih pomisli isto?
 
– Ne. Nipodaštavanje (omaložavanje) neke strasti sadrži u sebi gordost, samouverenost i, što je najgore, sadrži opravdavanje. To znači da opravdavaš samu sebe i ne priznaješ svoju strast. To je kao da kažeš: „Ta strast nije moja, nema nikakve veze sa mnom“, i ne boriš se da je se oslobodiš. Bogohulne pomisli, međutim, treba da preziremo [nipodaštavamo], jer, kao što sam već rekao, one nisu naše, već đavolove.
 
Kada se neko pretvara pred drugima da ima neku strast, kada se, na primer, pravi da je proždrljiv, da li se onda podsmeva đavolu?
 
– U tom, slučaju se samo pretvara „dobrom pritvornošću“ ali tada se ne podsmeva đavolu. Đavolu se podsmevaš kada ti nameće bogohulne pomisli, a ti poješ psalme.
 
Kako da oteram, starče, bogohulne pomisli u vreme službe Božije?
 
– Pojanjem: „Otvoriću usta moja i ispuniće se duha…“.[2] Zar ne znaš da poješ? Nemoj nikako da se zadržavaš na takvim pomislima, da ulaziš u pojedinosti. Ne osvrći se na takvu pomisao. Kada neko ulazi u raspravu sa takvim pomislima u vreme molitve, to je kao da vojnik aktivira ručnu bombu dok podnosi raport.
 
A ako je pomisao uporna?
 
– Ako je uporna, onda znaj da negde u tebi ima oslonac. Krajnje rešenje: preziranje đavola, jer on je profesor u školi za izmišljanje novih lukavstava. Najbolje je da se u tom slučaju čak ni ne molimo, jer, ako se molimo, pokazujemo da nas te pomisli zaokupljaju i brinu, a đavo nalazi naše najosetljivije mesto, pa nas bez prestanka bombarduje bogohulnim pomislima. Mnogo je bolje da psalmopojemo. Vidiš, i mala deca kada hoće da omalovaže neko drugo dete, koje im nešto govori, pevaju „tralala“. To isto treba i mi da činimo đavolu, samo što mi treba da psalmopojemo, a ne da pevamo. Psalmopojanje je molitva upućena Bogu, ali je istovremeno i nipodaštavanje i preziranje đavola. A onda, đavo gricne malčice odavde, malčice odande, ali naposletku pobegne.
 
Ali, starče, kada sam u ovakvom stanju, ne mogu da pojem, pa čak mi je teško i da se pričestim.
 
– To je veoma opasno! Đavo pokušava da te blokira! Idi da poješ, da se pričešćuješ, jer te pomisli nisu tvoje. Samo jedno me poslušaj: otpoj jedno „Dostojno jest“ da đavo dobije svoje, i da se pokupi i ode. Jesam li ti ispričao priču o onom monahu? Ima već dvanaest godina kako je došao na Svetu Goru. Bio je siroče, ostao je bez materinske ljubavi i brige i svu svoju ljubav dao je Presvetoj Bogorodici. Nju je osećao svojom majkom. Samo da si videla sa koliko pobožnosti se klanjao ikonama! Posle je kušač iskoristio tu njegovu ljubav i navalio na njega bogohulnim pomislima. Jadničak, nije više išao ni ikonama da se pokloni. Saznade za to njegov starac, uze ga za ruku i natera ga da celiva ikonu Presvete Bogorodice i Hristovo lice, ruke, i đavo odmah pobeže. Na izvestan način jeste drskost celivati lice Presvete Bogorodice i Hrista, ali to je učinio starac samo da bi oterao pomisli koje su mučile mladog monaha.
 


 
NAPOMENE:

  1. Avva Isaak Sirijski, Podvižnička slova, Slovo 4
  2. Početak Irmosa prve Pesme Akatista.

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *