NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
BORBA PROTIV POMISLI – BOGOHULNE POMISLI
 
Odakle potiču bogohulne pomisli
 
Starče, da li biste nam nešto rekli o dobroj ravnodušnosti?
 
– Dobra ravnodušnost je potrebna isuviše osetljivom čoveku koga muči đavo raznim pomislima, U takvom slučaju je dobro da bude malo neosetljiv, u pozitivnom smislu te reči, da izvesne stvari ne ispituje do najmanjih sitnica. Potrebno je i onome ko je možda prema mnogo čemu ravnodušan, ali mu je kušač samo na nešto stvorio preosetljivost da bi ga onesposobio. U tom slučaju, ta dobra ravnodušnost, samo za izvesno vreme, bila bi mu od pomoći. Međutim, veoma je važno pratiti ga u tome. Treba svoju pomisao da poverava duhovniku i da ga on pažljivo prati. U suprotnom, može malo-pomalo da postane ravnodušan prema svemu, bez razlike, pa da ode u drugu krajnost i da postane potpuno ravnodušan.
 
Starče, zašto imam bogohulne pomisli kada sam neraspoložena, ili tužna!
 
– Vidi šta se dešava. Kada đavo vidi da si žalosna, on to iskorišćava i daje ti jednu „bombonu“, jednu grešnu pomisao. Pošto padneš prvi put, onda te.vodi u još veću potištenost i nemaš snage da joj se odupreš. Zbog toga ne treba nikada da ostaneš u takvom stanju, nego se posveti nekoj duhovnoj aktivnosti koja će ti pomoći da izađeš iz takvog raspoloženja.
 
Starče, mnogo se mučim sa nekim pomislima…
 
– To je od kušača. Umiri se i nemoj da ih slušaš. Ti si osetljiva. Đavo koristi tvoju osetljivost, tera te da se nekim stvarima baviš do najmanjih sitnica, tvoj razum tera da prianja uz njih i da se bez potrebe mučiš. Može da ti nametne ružne pomisli, na primer o tvojoj igumaniji, ili o meni. Na takve pomisli ne obraćaj pažnju. Bogohulna pomisao, ako joj pridaš i najmanji značaj, može da te izmuči, da te slomi. Tebi je potrebno malo dobre ravnodušnosti.
Bogohulnim pomislima muči đavo one koji su veoma pobožni i preosetljivi. Uveličava u njihovim sopstvenim očima njihov pad, kako bi zapali u očajanje i beznađe, a ako ne postigne da zbog toga sami sebe ubiju, nastoji bar da ih izluđuje i da ih liši volje, A ako ne može ni to da postigne, zadovoljava se time što ih učini makar melanholičnim.
Jednom sam sreo nekog koji je neprestano pljuvao. Kažu: „Ima demona.“ A ja im kažem da ljudi to ne rade kada su posednuti. Kako sam se kasnije uverio, on, jadnik, nije ni u čemu sagrešio tako da bi ga poseo demon. Odrastao je kao siroče i bio je preosetljiv. Pored toga imao je pomisao sleva i nešto mašte, a to je đavo još više razvio i nametao mu bogohulne pomisli. Kada bi mu došle takve pomisli, on se odupirao, pa je pljuvao bogohulne pomisli. Onaj, ko bi to gledao sa strane, mislio je da ima demona. Eto, zamislite, da jadnik bude preosetljiv, da pljuje na bogohulne pomisli, a da mu povrh toga još kažu: „Imaš demona“!
Bogohulne pomisli dolaze još i zbog zavisti đavolove. Ponekad, čak, posle bdenja, kada je čovek mrtav umoran i nije u stanju da se odupre, zlotvor mu nameće bogohulne pomisli, pa potom, da bi ga spleo ili da bi ga gurnuo u očajanje, počinje da mu govori: „Takve pomisli ni sam đavo nema! Sada ti nema spasa…“ Još može da mu nametne bogohulne pomisli o Svetome Duhu, a posle da mu kaže da se takav greh ne prašta i tako dalje.
 
Možemo li, starče, mi sami da budemo uzrok bogohulne pomisli?
 
– Da. Može čovek i sam da da povod za to. Kada nema preosetljivosti, bogohulne pomisli dolaze zbog gordosti, zbog osuđivanja drugih i slično. Zato, kada ste u podvigu i imate bogohulne pomisli, treba da znate da u vašem podvigu ima gordosti. Od gordosti se pomračuje um, ostajete bez vere i blagodat Božija vas napušta.
Ili kada se čovek bavi pitanjima dogme, a da za to ne poseduje preduslove, ima posle toga bogohulne pomisli.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *