NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
BORBA PROTIV POMISLI – BOGOHULNE POMISLI
 
Koje pomisli su bogohulne
 
Starče, još uvek ne razumem kada je pomisao bogohulna.
 
– Kada nam na um padnu ružne predstave o Hristu, o Bogorodici, o svetiteljima, ili o nečemu svetom i sveštenom, ili, pak, o našem duhovnom ocu i tako dalje, e, to su bogohulne pomisli. Takve pomisli, čak, nije dobro da iko prepričava.
 
Čak ni duhovniku?
 
– Ako duhovniku kažemo: „Dolaze mi bogohulne pomisli o Hristu, ili o Svetome Duhu, ili o Presvetoj Bogorodici, ili o svetiteljima, ili o tebi, mom duhovniku“, biće dovoljno. Takve pomisli i gresi sve je to od đavola, to nije naše. Zato ne treba da se žalostimo i za đavolje grehe. Kada sam se tek zamonašio, u jednom periodu mi je đavo nametao bogohulne pomisli čak i u crkvi, i mnogo sam se zbog toga žalostio. Sve ono što sam slušao da drugi govore, kada sam bio u vojsci, psovke i slično, o svetiteljima, sve mi je to đavo donosio u um. Duhovnik mi je govorio: „Te pomisli su od đavola. Kada čovek počne da se brine i žalosti zbog ružnih pomisli koje mu padaju na pamet u vezi sa svetinjama, to dokazuje da te pomisli nisu njegove, nego da dolaze spolja.“ Ali ja sam se ipak žalostio. Odlazio bih u paraklis Časnog Preteče da se pomolim, a njegova bi ikona mirisala svetim mirom, kad god bih joj se poklonio. Kada bi mi ponovo dolazile takve pomisli, ponovo bih odlazio onamo u paraklis i opet bi ikona mirisala mirom! Jednoga dana, u vreme božanstvene Liturgije, za vreme Trisvete pesme, zapojao sam i ja, sasvim tiho, „Svjati Bože“! Tada ugledam kako na vrata crkve ulazi jedna velika zver, zastrašujuća, sa psećom glavom. Bacao je plamen iz usta i očiju! Okrenu se i udari me dvaput, zato što sam pojao „Svjati Bože“! Ogledao sam se, da ga nije još neko video, ali nije. Kasnije sam sve ispričao duhovniku: „Desilo se tako i tako.“ „Evo, jesi li ga video?“ rekao mi je duhovnik, „to je bio on. Jesi li sada mirniji?“
 
Da li čovek, starče, uvek razume da je neka pomisao bogohulna?
 
– Ako razum, kojim ga je Bog obdario, radi svoj posao, onda razume. Neki mi, na primer, kažu: „Starče, kako je moguće da postoji pakao? Mi se žalostimo kada je neki čovek u zatvoru, a koliko tek treba da se žalostimo ako je u paklu“ To je, međutim, huljenje, jer se tako predstavljaju pravednijim od Boga. Bog zna šta čini. Sećate li se onoga što priča sveti Grigorije Dvojeslov? Jednom je episkop Furtunat oterao demona iz neke posednute žene. Demon je posle toga išao po gradu kao nekakav siromašak i optuživao episkopa: „Taj nemilosrdni čovek me je oterao“, vikao je. „Zašto te je isterao?“ – upita ga jedan čovek, „kako je to mogao da učini? Dođi kod mene, u moju kuću.“ I tako đavo uđe u kuću toga čoveka. Ubrzo mu kaže: „Hladno mi je, ubaci još drva u ognjište.“ Razgori čovek vatru u ognjištu. Pošto se vatra jako razgorela, uđe đavo u dete toga čoveka, pa ga, jadno posedne, i dete skoči u vatru i opeče se. Tek tada je onaj čovek shvatio šta je episkop oterao i šta je on u svoju kuću primio. Da bi ga isterao, episkop je morao nešto da zna.[1]
 


 
NAPOMENE:

  1. Vidi:’Auši Grluorši too AiaA.6yoo, Evspysnv6q, xop.oq A’, ‘Yn6Qsmq AE’, ekb. Mat0. Aauugj, AGrjvat 1980., o 510.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *