NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
BORBA PROTIV POMISLI – BOGOHULNE POMISLI
 
Koje pomisli su bogohulne
 
Starče, još uvek ne razumem kada je pomisao bogohulna.
 
– Kada nam na um padnu ružne predstave o Hristu, o Bogorodici, o svetiteljima, ili o nečemu svetom i sveštenom, ili, pak, o našem duhovnom ocu i tako dalje, e, to su bogohulne pomisli. Takve pomisli, čak, nije dobro da iko prepričava.
 
Čak ni duhovniku?
 
– Ako duhovniku kažemo: „Dolaze mi bogohulne pomisli o Hristu, ili o Svetome Duhu, ili o Presvetoj Bogorodici, ili o svetiteljima, ili o tebi, mom duhovniku“, biće dovoljno. Takve pomisli i gresi sve je to od đavola, to nije naše. Zato ne treba da se žalostimo i za đavolje grehe. Kada sam se tek zamonašio, u jednom periodu mi je đavo nametao bogohulne pomisli čak i u crkvi, i mnogo sam se zbog toga žalostio. Sve ono što sam slušao da drugi govore, kada sam bio u vojsci, psovke i slično, o svetiteljima, sve mi je to đavo donosio u um. Duhovnik mi je govorio: „Te pomisli su od đavola. Kada čovek počne da se brine i žalosti zbog ružnih pomisli koje mu padaju na pamet u vezi sa svetinjama, to dokazuje da te pomisli nisu njegove, nego da dolaze spolja.“ Ali ja sam se ipak žalostio. Odlazio bih u paraklis Časnog Preteče da se pomolim, a njegova bi ikona mirisala svetim mirom, kad god bih joj se poklonio. Kada bi mi ponovo dolazile takve pomisli, ponovo bih odlazio onamo u paraklis i opet bi ikona mirisala mirom! Jednoga dana, u vreme božanstvene Liturgije, za vreme Trisvete pesme, zapojao sam i ja, sasvim tiho, „Svjati Bože“! Tada ugledam kako na vrata crkve ulazi jedna velika zver, zastrašujuća, sa psećom glavom. Bacao je plamen iz usta i očiju! Okrenu se i udari me dvaput, zato što sam pojao „Svjati Bože“! Ogledao sam se, da ga nije još neko video, ali nije. Kasnije sam sve ispričao duhovniku: „Desilo se tako i tako.“ „Evo, jesi li ga video?“ rekao mi je duhovnik, „to je bio on. Jesi li sada mirniji?“
 
Da li čovek, starče, uvek razume da je neka pomisao bogohulna?
 
– Ako razum, kojim ga je Bog obdario, radi svoj posao, onda razume. Neki mi, na primer, kažu: „Starče, kako je moguće da postoji pakao? Mi se žalostimo kada je neki čovek u zatvoru, a koliko tek treba da se žalostimo ako je u paklu“ To je, međutim, huljenje, jer se tako predstavljaju pravednijim od Boga. Bog zna šta čini. Sećate li se onoga što priča sveti Grigorije Dvojeslov? Jednom je episkop Furtunat oterao demona iz neke posednute žene. Demon je posle toga išao po gradu kao nekakav siromašak i optuživao episkopa: „Taj nemilosrdni čovek me je oterao“, vikao je. „Zašto te je isterao?“ – upita ga jedan čovek, „kako je to mogao da učini? Dođi kod mene, u moju kuću.“ I tako đavo uđe u kuću toga čoveka. Ubrzo mu kaže: „Hladno mi je, ubaci još drva u ognjište.“ Razgori čovek vatru u ognjištu. Pošto se vatra jako razgorela, uđe đavo u dete toga čoveka, pa ga, jadno posedne, i dete skoči u vatru i opeče se. Tek tada je onaj čovek shvatio šta je episkop oterao i šta je on u svoju kuću primio. Da bi ga isterao, episkop je morao nešto da zna.[1]
 


 
NAPOMENE:

  1. Vidi:’Auši Grluorši too AiaA.6yoo, Evspysnv6q, xop.oq A’, ‘Yn6Qsmq AE’, ekb. Mat0. Aauugj, AGrjvat 1980., o 510.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *