NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
BORBA PROTIV POMISLI – DOBRE I RĐAVE POMISLI
 
Onaj ko ima dobre pomisli videće sve dobro
 
Rekoše mi neki da se sablažnjavaju jer u Crkvi vide mnogo naopakih stvari, a ja sam im rekao: „Ako upitaš muvu; „Ima li ovde u okolini cveća?“, ona će reći: „Ne znam: ali tamo dole ima mnogo konzervi, đubreta, prljavštine“ pa će ti nabrojati sva đubrišta koje je obišla. A ako upitaš pčelu: „Jesi li videla neku prljavštinu u okolini?“, reći će ti: „Prljavštinu? Ne, nisam je videla nigde; ovde je sve puno mirisnog cveća“ i ispričaće ti kog sve cveća ima po baštama i poljima i tako dalje. Vidiš, muva zna samo gde postoji đubre, dok pčela zna da tamo cveta ljiljan, a malo dalje zumbul…
Koliko sam shvatio, jedni ljudi liče na pčelu, a drugi na muvu. Oni koji liče na muvu u svakoj situaciji traže samo da vide čega ima rđavog i zaokupljeni su time. Nigde ne vide ništa dobro. Oni koji liče na pčelu svugde, nalaze samo ono što je dobro. Pokvareni čovek pokvareno misli, sve prima sleva, sve vidi naopako. Sa druge strane, onaj ko ima dobre pomisli, što god da vidi, što god da mu kažeš, imaće dobru pomisao.
Jednom je jedan dečak iz drugog razreda gimnazije došao u kolibu i udario zvekirom po vratima. Imao sam čitav džak pisama da pročitam, ali sam rekao, hajde da izađem da vidim šta dete hoće. „Šta je bilo, dečko?“ Kažem. „Da li je ovo koliba starca Pajsija?“ – upita me. „Želeo bih da razgovaram sa ocem Pajsijem.“ „Ovo jeste njegova koliba, ali on nije ovde. Otišao je da kupi cigarete.“ Kažem mu. „Verovatno da je pošao da posluša nekoga, da mu kupi cigarete“ – reče on sa dobrom pomišlju. „Ma ne, pošao je da kupi cigarete za sebe“, kažem ja. „Ostao je bez cigareta, pa je poludeo. Mene je ovde ostavio samog, i uopšte ne znam kada će da se vrati. Ako vidim da ga dugo nema, otići ću.“ Oči mu zasuziše, ali on, opet sa dobrom pomišlju, reče: „Zamaramo starca.“ „A šta će ti on?“ upitam ponovo. „Hoću da tražim blagoslov od njega“ reče. „Kakav blagoslov, more, da uzmeš! On je varalica. Nema od njega nikakve vajde. Ja ga dobro poznajem. Nemoj bez potrebe da čekaš; jer, i kada se vrati, biće nervozan, možda čak i pijan, jer i pije, pored svega.“ Ali dečak je neprestano imao dobru pomisao..“Dobro“, kažem, „ja ću ga ipak pričekati još malo. Šta da mu kažem?“ „Imam jedno pismo da mu predam“, kaže on, „ali pričekaću da uzmem i blagoslov“ Jeste li videli? Što god sam mu govorio, prihvatao je sa dobrom pomišlju. Rekao sam mu: „Poludeo je za cigaretama“, a on, jadničak, uzdahnu, oči mu se napuniše suzama. „Ko zna“ reče, „sigurno je pošao nekoga da posluša, da mu kupi cigarete“.
Drugi toliko čitaju, a on, dečak od dvanaestak godina, pa poseduje tako dobre pomisli! Pokvariš mu pomisao, a on pronalazi bolju i izvlači još bolji zaključak. Zadivio me! Prvi put sam video nešto takvo!

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *