NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
BORBA PROTIV POMISLI – DOBRE I RĐAVE POMISLI
 
Dobre pomisli donose duhovno zdravlje
 
Starče, koje su osobine slabe pomisli?
 
– Šta pod tim podrazumevaš? Prvi put čujem za tako nešto.
Vi ste to spomenuli. To je kada neko ima pomisao sleva, kada pogrešno protumači nečije ponašanje…
 
– I to sam nazvao slabom pomisli?
 
Setila sam se onog koji je hteo da ostane kod vac kao vaš poslušnik, a vu ste mu rekli: „Neću da te zadržim, jer imaš slabu pomisao.“
 
– Ma, ne, nisam to tako rekao. Rekao sam: „Neću da te uzmem za poslušnika jer nisi duhovno zdrav.“ A on Me upita: „Šta znači duhovno zdravlje?“ „Nemaš dobre pomisli.“ – rekao sam mu. „Kao čovek, sigurno imam nedostataka, a kao dugogodišnji monah, sigurno imam i poneku vrlinu. Ako nemaš dobru pomisao, biće ti na štetu i moji nedostaci i moje vrline!’ Za malo dete neko može da kaže da ima slabu pomisao, zato što je nezrelo, ali ne i za odraslog čoveka.
 
A jesu li cvu odrasli ljudi zreli, starče?
 
– Neki u glavi nikada i ne sazrevaju. Kada se neko ne ponaša jednostavno, njegova pomisao se kreće ka zlu i sve prima iskrivljeno. Taj nije duhovno zdrav i ne možeš mu pomoći ni dobrim. Njega i dobro muči.
 
Ako vidimo, starče, da je neko napravio neku štetu, da li ima koristi ako tražimo da vidimo ko je za to odgovoran!
 
– Prvo se uveri da nisi, možda, ti. To je najbolje!
 
Ali, ako mi drugi daju povod da mislim da su odgovorni?
 
– A koliko si ti povoda dala drugima? Ako o tome razmišljaš na taj način, shvatićeš da grešiš što tako gledaš na stvari.
 
A kada kažemo: „Ovo je verovatno učinila ta.p ta sestra.“ Da li je i to pomisao sleva?
 
– A jesi li sigurna da je to učinila baš ta sestra?
 
Nisam, ali ona je već jednom učinila nešto slično.
 
– To je opet pomisao sleva, jer nisi sigurna. A onda, čak da je to i učinila ta sestra, ko zna kako i zašto je to učinila.
 
Ali ako vidim, starče, na primer, da sestra ima neku strast?
 
– Jesi li ti igumanija? Igumanija snosi odgovornost i zato ona treba da ispituje vaše strasti. A zašto biste vi ispitivale strasti jedna drugoj? Zar niste naučile da radite same na sebi? Ako želite da radite same na sebi, nemojte da gledate šta rade drugi oko vas, već treba da imate dobre pomisli i prema dobrim i prema rđavim osobinama koje vidite na drugima. Bez obzira na to sa kojom namerom drugi čovek nešto čini, vi imajte za njega poneku dobru pomisao. Dobra pomisao u sebi sadrži ljubav, razoružava drugog i čini da se prema tebi lepo ophodi, Sećate li se onih monahinja koje su od razbojnika mislile da je avva? Kada se to otkrilo, pomislile su da je lud Hrista radi i da se prikazuje kao razbojnik, pa su ga još više zavolele. Naposletku su spasle i njega i njegove saučssnike.[1]
A ako mi, starče, neka sestra kaže neku laž…
 
– A ako je bila prinuđena zbog tebe da kaže, neku laž, ili ako je zaboravila, pa to što ti je rekla nije bila laž? Zatraži, na primer, sestra koja poslužuje. u trpezariji, od sestre kuvarice, salatu, a ona joj kaže „nemam“ iako poslužiteljka zna da ima. Ako poslužiteljka nema dobre pomisli, reći će: „Ona laže“. Ako, međutim, ima dobre pomisli, reći će: „Jadnica, zaboravila je da ima salate, jer ima mnogo posla“, ili „čuva salatu za neku drugu priliku“. Ti nemaš duhovnog zdravlja, i zato misliš tako. Da imaš duhovnog zdravlja, i nečisto bi ti izgledalo čisto. Kao što bi gledala na plodove, isto bi tako gledala i na đubrivo, jer đubrivo je pomoglo da ti plodovi sazru.
Onaj ko ima dobre pomisli, poseduje duhovno zdravlje i rđavo preobražava u dobro. Sećam se, za vreme okupacije, ona deca koja su imala jak organizam, jela su sa apetitom komad kukuruznog hleba i pucala su od zdravlja. Sa druge strane, neka deca iz bogatih porodica, uprkos tome što su jela hleb sa maslacem, pošto nisu imala jak organizam, poboljevala su. Tako je i u duhovnom životu: Onaj ko ima dobre pomisli, čak i ako ga bez razloga udaraš, reći će: „Bog je to dopustio, kako bih iskupio svoje stare grehove. Slava Bogu!“ Sa druge strane, drugi, koji nema dobre pomisli, čak i kada hoćeš da ga miluješ, misliće da hoćeš da ga udariš, Uzmite za primer nekog pijanicu. Ako je dobar, ili će da plače, ili će da se izvinjava. Jedan pijani čovek je govorio:. „Poklanjam kofu novca onome ko mi zavidi“!
 


 
NAPOMENE:

  1. Među pripovestima o monasima iz najstarijih vremena nalazi se i ova: jedan razbojnički vođa, da bi opljačkao neki dobro snabdeveni ženski manastir, preobukao se u monaha i zatražio prenoćište. Igumanija i ostale sestre ga primiše kao velikog avvu, sa mnogo poštovanja. Okupile su se sve da od njega uzmu blagoslov, oprale su mu noge i tu vodu uzele za blagoslov. Jedna oduzeta sestra, koja se sa verom umila njome, iscelila se i pošla, na iznenađenje svih ostalih, da i ona uzme njegov blagoslov. Razbojnik, videći čudo koje se desilo, preobrazi se u sebi, pokaja se, odbaci mač koji je imao sakriven pod rasom i posle kratkog vremena i on i njegovi saučesnici postadoše monasi i proživeše pošteno i ispravno svoj monaški život.(Vidi D. Taadžg, MrjtEpiKOv, xo(ioq T’, (c)saaaA,oviKT| 1992., a. 18-24.)

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *