NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
BORBA PROTIV POMISLI – DOBRE I RĐAVE POMISLI
 
Dobre i rđave pomisli[1]
 
Starče, u Starom Zavetu, u četvrtoj knjizi Makaveja se kaže: „Blagočastiva pomisao ne iskorenjuje strasti, nego se bori protiv njih.“ (Vidi 4: Mak. 3,5) Šta to znači?
 
– Pazi: strasti su duboko ukorenjene u nama, ali blagočastiva, dobra pomisao nam pomaže da ne postanemo njihovi robovi. Kada čovek ima samo dobre pomisli i ostvari stabilno duhovno stanje, onda strasti prestaju da deluju, a to je onda kao i da ne postoje. Znači, blagočastiva pomisao ne iskorenjuje strasti, već se bori protiv njih i može da ih potisne. Mislim da pisac opisuje šta su mogli da podnesu svetih Sedam Sinova i njihova majka, sveta Solomonija i njihov učitelj Eleazar, imajući blagoverne pomisli (Vidi 4 Mak. 5 i dalje), da bi pokazao kolika je moć dobre pomisli.
Jedna dobra pomisao ima istu moć kao jedno mnogočasovno bdenje! Ima veliku moć. Kao šta sada neko novo oružje laserskim zracima može da zaustavi raketu još u bazi i Da je spreči da bude ispaljena, tako i dobre pomisli predupređuju i prizemljuju rđave pomisli još na đavolovim „aerodromima“, odakle inače „poleću“. Zato se potrudite da, koliko god možete, pre nego što kušač stigne da vam zasadi rđave pomisli, vi sami zasadite dobre pomisli, kako bi vaše srce postalo cvetna bašta i kako bi vašu molitvu uvek pratio božanski miomiris vašega srca.
Kada čovek zadrži, makar i na kratko, pomisao sleva, a to znači zlu pomisao o nekome, kakav god podvig, post ili bdenje posle činio, sve je uzalud. U čemu da mu pomogne podvizavanje, ako se uporedo ne bori da ne prihvata zle pomisli? Zašto da se prvo ne isprazni iz ćupa talog od ulja, koji je samo za sapun, pa da se posle u njega sipa dobro ulje, nego da se dobro ulje sipa na ono neupotrebljivo da se tako zaprlja?
Jedna čista, dobra pomisao ima veću moć od bilo kog podviga. Nekog mladića, na primer, savlada đavo i ima nečiste pomisli, pa tri dana bdi i posti da bi se oslobodio tih pomisli. Jedna čista pomisao bi, međutim, imala veću moć od tih bdenja i posta i više bi pomogla.
 
Kada kažete „čista pomisao „, starče, da li se to odnosi samo na određene teme, ili to ima opštije značenje?
 
– Može da ima i opštije značenje. Zato što se čovek, kada na sve gleda sa dobrim pomislima pročišćuje, a Bog ga dariva blagodaću. Pomislima sleva sudeći rđavo o drugima i nanoseći im nepravdu, čovek sprečava blagodat Božiju da ga poseti, pa ponovo dolazi đavo i veje ga kao pšenicu [gazi ga kao žito na vršidbi – vadi mu mast].
 
Znači li to, starče, da time što rđavo sudi o drugima, daje đavolu pravo da ga veje kao pšenicu?
 
– Da. Osnova svega je dobra pomisao. To je ono što uzvisuje čoveka, što ga menja na bolje. Čovek treba da dospe do stanja da sve oko sebe vidi čistim. To je ono što je rekao Hristos: „Ne sudite po izgledu, nego pravedan sud sudite“ (Jn. 7,24). Potom čovek dospeva do takvog stanja kada sve vidi duhovnim okom, a ne ljudskim. Tada sve opravdava u najboljem smislu te reči.
Moramo da pazimo da ne primamo lukave telegrafske poruke đavolove, kako ne bismo uprljali „hram Svetoga Duha“ (Vidi 1 Kor. 6, 19 i 3,16) i udaljili od sebe blagodat Božiju, a rezultat toga bio bi da se pomračimo. Kada Sveti Duh uvidi da nam je srce čisto, dolazi i nastanjuje se u njemu, jer On voli čistotu – zato se i prikazao kao golubica.
 


 
NAPOMENE:

  1. Reč „pomisao“ (Xoyiapoq) u podvižničkom jeziku označava ili neku prostu misao koja prolazi kroz um, ili kretanje duše ka dobru, ili ka zlu, ili, pak, težnju duše prema dobru ili zlu, koja nastaje iz zajedničkog delovanja uma, savesti, osećanja i volje. Pošto pomisli prethode svakom delanju, onda borba svakog vernika, a najviše monaha, da bude ispravna, treba da se ogleda prvenstveno u ispitivanju pomisli, kako bi se odnegovale dobre i odbacile rđave.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *