NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
MRAČNE SILE – „VARAJUĆI I VARAJUĆI SE“
 
Obmanjivanje ljudi
 
Kada dođu Prorok Ilija i Enoh da propovedaju pokajanje, da li će, starče, tada ljudi shvatiti, da li će doći k sebi?
 
– Oni koji budu dobronamerni i voljni da razumeju; razumeće. A oni koji ne budu voljni, neće razumeti i biće prevareni. Hristos nas je upozorio da treba da budemo veoma oprezni, jer „će se pojaviti lažni hristosi i lažni proroci; i pokazaće znake i čudesa da bi, ako je moguće, prevarili i izabrane“ (Mk. 13, 22).
Ima ljudi koji neke varalice smatraju prorocima. Pre nekoliko godina jedan protestant je neprestano išao naokolo sa kožnim koferom u ruci, na kome se nalazio natpis na engleskom jeziku: „Ja sam prorok Ilija!“ Bio je obučen u majicu kratkih rukava, nosio je u ruci jedno Sveto Pismo na engleskom jeziku i govorio da je sišao sa neba! Kada su ga pitali u šta veruje1 i koje je veroispovesti, reče: „E, nema sada više toga. U ono vreme nije bilo raznih veroispovesti!“ Razumeš? Pošto su svi, katolici, protestanti, pentekostalci, sve jeresi i sve jeretičke sekte za njega isti. Zar iz toga nije lako razumeti šta je u pitanju? Kolika mi je samo pisma poslao! Pisao je razne citate iz. Svetog Pisma i imao je protestantska shvatanja. Slao je i raznim drugim ljudima nekad iz Engleske, a nekad iz neke druge zemlje, brdo pisama. Neki su poverovali u to što je pisao i hteli su da objave u jednom časopisu da je došao prorok Ilija. „Ma, jeste li pri sebi? Šta to hoćete da uradite?“, rekoh im. Jadni ljudi, sasvim su zaluđeni i izgubljeni!
Čovek čini greh i kada samo sluša sve ono što govore varalice. Ima i nekih koji kažu: „Ako veruješ da će da bude tako, tako će i biti.“ To je vera u samoga sebe, ali iza njih krije se kušač. Sami prave od sebe boga[1] i ostaju bez blagodati Božije. Kojekakvim teorijama ismevaju narod. Tako se neki čovek, od svojih četrdeset i pet godina, predstavljao kao završeni student Bogoslovskog fakulteta u Halkidi i govorio razne hinduističke „mudrosti“. „Ti“, rekoh mu, „nanosiš zlo i samome sebi i ljudima govoreći te uzvišene indijske gluposti, a istovremeno se predstavljaš kao diplomirani bogoslov. Pripazi, posešće te demoni.“
 
Starče, a zašto se razne sekte u Grčkoj toliko trude da se predstave kao organizacije, udruženja, i slično, a ne kažu da su sekte?
 
– To čine zato da bi bili privlačniji. I vidiš, iako je sveti Konstantin zabranio idolopoklonstvo i uveo hrišćanstvo kao zvaničnu religiju u čitavom carstvu, danas hoće ponovo da uvedu idolopoklonstvo. Dozvoljavaju da se grade džamije, da gurui imaju svoje manastire, da slobodno drže predavanja i da nastaju razni centri prozelitizma, da masoni deluju slobodno, Jehovini svedoci isto tako… Pravoslavlje se napada sa svih strana gomilom raznih učenja. Ali sve to neće opstati: sve će to propasti.
Nesrećni ljudi bivaju zavedeni zato što su se udaljili od Boga i našli se u mraku! Rekoše mi dvojica mladića da su:bili u Hebronu na poklonjenju i da su im stavili na glavu jevrejsku kapicu kako bi se poklonili Avramovom grobu. Šta će ti takvo poklonjenje, kada imaš na glavi ono što koriste Jevreji u svojim obredima?
Šta da kažeš na to? Velika zbrka! U Parizu, ispred jedne rimokatoličke crkve je pisalo: „Časovi iz meditacije i molitve po jogi metodu.“ Dokle su dospeli!. Onda počinju psihološki problemi. Posle ne znaju kud će sa sobom. Neki rimokatolici, protestanti i drugi uče da se, ako se neko krsti u Pravoslavnoj Crkvi, menja, ponovo rađa i misle da će im, ako se krste, nestati svi psihološki problemi. Rekao sam za jednog protestanta koji je hteo da postane pravoslavan: „Pazite, nemojte ta ga krstite. On nije za krštavanje.“ „Ma, ne“, kažu, „ako se krsti, dobiće pomoć.“ „Ma, nije on za krštavanje. Zar ne razumete?“ Nisu me poslušali. Uzeli su ga, odveli su ga na more i krstili ga!“ Dođe, posle nekoliko dana, i kaže mi: „Krstio sam se, ali Krštenje mi nije rešilo psihološke probleme.“ „Pa, dobro, zar si se krstio samo da bi rešio psihološke probleme?“ – pitam ga. „Pazi: da si osetio potrebu da se krstiš, da si razumeo važnost i vrednost krštavanja i da si pošao da to učiniš zbog njegove veličanstvenosti, onda bi i tvoji problemi nestali. Ali, pošto si otišao da se krstiš samo da bi nestali tvoji problemi, kako da ti nestanu? Zar mogu da nestanu kao čarolijom?“
Brkaju magiju sa čudom. Ne mogu da razlikuju zlato od bronze. I, vidiš, protestant, na primer, može da se krsti u pravoslavnog, posle da postane rimokatolik, a onda da kaže: „Nisam našao spokojstvo“ pa da se ponovo vrati protestantima, ili ponovo pravoslavnima. Jedan katolik se krstio u pravoslavca, postao je monah i živeo je devet godina u jednom manastiru. Dođe tako, jednoga dana, kod mene u kolibu i kaže: „Nisam živeo pravoslavnim životom u svetu i hoću da idem u svet da ce oženim.“ Čuješ li ti ovo? Ako mu skreneš pažnju na to koliko je ozbiljno to o čemu razmišlja, kaže: „Zašto je ozbiljno? Ne mogu to da razumem.“
 


 
NAPOMENE:

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *