NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
MRAČNE SILE – STRAŠNA PRELEST
 
Đavo se predstavlja kao anđeo svetlosti
 
Onaj ko nije imao prilike da oseti radost sviše, onu rajsku, pa nema duhovnog iskustva, lako može da zapadne u prelest, ako nije oprezan. Đavo je lukav i zao. Malo nadraži čovekovo srce i on počne da oseća nekakvo zadovoljstvo, a u stvari ga đavo vodi u prelest, dajući mu utisak da je to zadovoljstvo duhovne prirode, da je od Boga. Ukrade srce i čovek misli kako je na dobrom putu. „Nisam osetio uznemirenost“, kaže. Da, ali to što si osetio nije istinska duhovna radost. Duhovna radost je nešto nebesko.
Đavo može da se prikaže kao anđeo, ili kao svetitelj. Demon preobučen u anđela, ili svetitelja, širi uznemirenost – ono što njemu pripada – dok istinski anđeo ili svetitelj uvek širi rajsku radost i nebesku sladost. Smireni i čisti čovek, čak i kada nema iskustva, uvek može da razlikuje anđela Božijeg od demona koji se predstavlja kao anđeo svetlosti, jer poseduje duhovnu čistotu i time je u vezi sa anđelom. Međutim, egoista i onaj ko se prepušta telesnim zadovoljstvima lako biva zaveden od lukavog đavola. Kada se đavo predstavlja kao anđeo svetlosti, neetaje, ako čovek ima jednu jedinu smirenu pomisao. Jedne večeri, u manastiru Stomi, posle povečerja, sedeo sam na klupici u svojoj keliji i molio se. Odjednom začujem muziku iz gostoprimnice koja se nalazila nešto dalje. Začudio sam se! „Kakvi su to instrumenti koji se tako daleko čuju!“ rekoh sebi. Praznik je prošao. Ustanem sa klupice i odem do prozora da vidim šta se napolju dešava. Međutim, ne vidim ništa, svuda tišina. Onda sam shvatio da je to bio napad kušača, samo da bih prekinuo molitvu. Vratih se i nastavih molitvu. Iznenada neka jaka svetlost ispuni keliju. Nestade tavanice, nestade krova i ukaza se stub svetlosti koji je dostizao sve do neba. Na samom vrhu tog stuba od svetlosti videlo se lice jednog plavokosog mladića, duge kose i brade, koji je ličio na Hrista. Kako sam. mogao da vidim samo polovinu njegovog lica, ustadoh sa klupice, kako bih ga video celog. Tada u sebi začujem glas: „Udostojen si da vidiš Hrista.“ „A ko sam ja, nedostojni, da budem udostojen da vidim Hrista?“ upitah i prekrstih se. Svetlost i lice nestadoše i ja ponovo videh da su krov i tavanica na svome mestu.
Ako čovek nema glavu veoma dobro zaključanu, može lukavi da mu nametne pomisao gordosti i da ga zavede u prelest maštanjem i lažnom svetlošću, koja ne uznosi u raj, nego sunovraćuje u haos. Zato čovek ne treba nikada da ište svetlost i Božije blagodatne darove i tako dalje, nego pokajanje. Pokajanje će doneti smirenje i potom će dobri Bog da mu podari što god mu je potrebno. Kada sam bio u isposnici na Sinaju, jednom je kušač pokušao da me… služi! Isposnica je imala tri-četiri stepenice. Noću, kada je sjaj zvezda bio jak, išao sam u pećine i, da bih sišao niz stepenice, palio sam samo luč. Jednom pođem da upalim luč, ali nije hteo da se upali. U trenutku ugledam svetlost na jednoj steni, kao od munje, fap! Osvetlilo se sve naokolo! „Da nikada više ne vidim ovakvu svetlost“ rekoh i vratih se unutra. Svetlost odmah nestade. Gle ti đavola, nije hteo da se gnjavim sa luči, kako bih sišao! „Zar nije šteta“, kaže, „da se tako gnjavi? Daću mu ja svetlo!“ Kakve li dobrote!
 
Kako ste znali, starče, da nije od Boga?
 
– Pa to se zna. Strašno!

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *