NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
MRAČNE SILE – O ĐAVOIMANIM LJUDIMA
 
O egzorcizmima (molitvama za izagnanje demona)
 
Danas su, starče, doveli jednu đavoimanu i molili nas da kažemo svešteniku da joj očita molitvu. Šta bi trebalo da radimo?
 
– U takvom slučaju, najbolje bi bilo da kažete da o tome treba da se dogovori njen duhovnik. Jer, da bi u njoj bio đavo, to znači da je ili ona počinila greh, ili njeni roditelji, pa su dali đavolu za pravo, jer greh dovodi đavola. Ako se ne pokaju i ne ispovede, greh ne biva oprošten, pa prema tome ne odlazi ni đavo. Ili je, možda, iz nekog drugog razloga Bog dopustio da u nju uđe đavo.
 
Da li se, starče, posednutima može pomoći egzorcizmima?
 
– Zavisi. Egzorcizmi pomažu, kada se čitaju nekom malom posednutom detetu koje nije dalo đavolu nikakav povod i ne zna ništa o ispovedanju, ili odraslom čoveku koji je izgubio razum, pa ne može da se ispovedi. Kada je pri zdravoj pameti, posednutom prvo mora da se pomogne da pronađe u čemu je sagrešio, da se pokaje, da se ispovedi i posle toga, ako se pokaže potrebno, da mu se očitaju egzorcizmi. Ponekad samo od molitve za oproštaj grehova može demon da ode.
Neki sveštenici okupe i one koji imaju u sebi demone i druge koji imaju neke druge bolesti, pa im svima zajedno čitaju egzorcizme. Jedan čovek je imao Parkinsonovu bolest, a čitali su mu egzorcizme. Evo, i danas su doveli su jednog starijeg čoveka za koga rekoše da je posednut. Ne može da kontroliše pokrete leve ruke, a povremeno dobija i napade. „Otkada si takav?“ Pitam ga. „Odmalena“ kaže on. Posumnjao sam. Primetio sam da je njegova glava, sa leve strane, bila malo izobličena. Pri rođenju je, izgleda, pretrpeo oštećenje i posle toga je imao problema. Da čovek trpi tolike muke i još da kažu za njega da je posednut, da mu čitaju egzorcizme, „izlazi, nečisti duše…“ da narodu služi za podsmeh! To je strašno! Koliko je samo dece koju smatraju posednutom! Doveli su mi momka od dvadeset pet godina i rekli za njega da je đavoiman. Dao sam mu da pije svetu vodicu i, jadnik, nije imao nikakvu reakciju. „Šta se desilo sa momkom?“ pitam njegovog oca. – „Otkada ga je to snašlo?“ „Od njegove šeste godine“, kaže njegov otac. „Tada su njegovog dedu doneli u radnju ubijenog i dete je postalo takvo čim ga je videlo.“ Siroto dete je pretrpelo nervni slom. Kad bi se to dogodilo odraslom čoveku, moglo bi isto da ga snađe, a kamoli malo dete! I hajde, sada, misle da je posednut!
 
Starče, da li se i egzorcizmi čitaju umno?
 
– Bolje je tako. Osnovno je da se egzorcizmi čitaju sa bolom, smireno, a ne sa gordošću. Kada sveštenici naglas izgovaraju „izlazi, nečisti duše“ đavo podivlja, pobesni, koristi se egoizmom posednutog i može da mu kaže: „Eto, vidi, pravi ruglo od tebe pred svetom: raspali po tom popu“, a onda posednuti počinje da udara sveštenika. Tako ne ode demon, nego ode sveštenik i njegova molitva… Jednom jedan sveštenik reče nekom đavoimanom: „Naređujem ti, nečisti duše, da izađeš iz ovog čoveka!“ „E, baš zato ja neću da izađem…“, kaže mu đavo kroz usta đavoimanog. Pa, de, kaži, onda, da demoni ne čuju!
Ali i rođaci posednutoga ne treba da pričaju drugima da pozivaju sveštenika radi čitanja egzorcizama. Bolje je da kažu da pozivaju sveštenika da očita molitvu, a on neka tiho čita egzorcizme.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *