NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
MRAČNE SILE – O ĐAVOIMANIM LJUDIMA
 
Pomoć posednutima
 
Negde piše, starče, da se đavo ugnezdi u srce posednutoga, alo neće da to čovek zna, kako se protiv njega ne bi borio molitvom. Da li je to tačno?
 
– Da, jer demon ima pravo da bude u posednutom neko vreme i može da se primiri, a molitva ga prisiljava da se pobuni i može se desiti i da izađe. Molitva je teška artiljerija za đavola. Doveli su mi u kolibu jednog posednutog momka koji je neprestano izgovarao molitvu. Otac mu je bio monah, ali je odbacio rasu i oženio se, pa se jadničak rodio sa demonom. Tako je to Bog ustrojio, da dete trpi, kako bi se otac spasao, da bismo tako i mi monasi kao kočnicu imali za primer monahe koji su odbacili rasu i sada su u mukama. Odjednom, kada ga je zgrabio demon, počeo je na sav glas da kokodače: „Ko, ko, ko…“ „Šta ti je?“ Upitam ga, a u sebi sam umno izgovarao: „U ime Isusa Hrista, iziđi, nečisti duše, iz stvorenja Božijeg.“ „Ja i hoću da odem“, poviče demon, „zato što me ovaj čovek mnogo muči, jer neprestano izgovara molitvu. Hoću da idem u Pakistan, da nađem malo spokoja!“
 
Starče, zašto demon već.ranije nije izišao, kada je dečko neprestano izgovarao molitvu?
 
– Izgleda da mu je i momak dao neki povod, ali i demon je imao svog gazdu i od njega je primao naređenja.
 
Starče, kada se čovek moli za nekoga ko je posednut, šta treba da kaže?
 
– Na samom početku treba da slavoslovi Boga: „Blagodarim ti, Bože moj“, treba da kaže, „što si mi pomogao da budem u ovakvom duhovnom stanju, jer sam i ja mogla da budem na mestu ovoga jadnika i da imam ne pet-šest, nego hiljade demona. Molim Te, pomozi rabu Svojemu koji se toliko muči.“ Zatim, treba umnosrdačno da se pomoli i posle da nastavi sa molitvom: „Gospode Isuse Hriste, pomiluj raba Svojega.“
Ponekad mi, koji se molimo, postajemo uzrok tome što demon ne odlazi iz posednutog, jer se molimo sa gordošću. Jednu jedinu gordu pomisao ako imamo, na primer: „Eto, ja ću svojom molitvom da pomognem da ode demon“, odmah postavljamo prepreku pomoći Božijoj i pomažemo demonu da ostane u posednutome.
Za posednute treba uvek da se molimo sa smernošću, trudom i ljubavlju. Za jednu posednutu mnogo me je zabolela duša. Jadnica je napravila ustupak, rekla je jedno „da“ đavolu i on je užasno muči već godinama. Peče joj telo. Ona i njen muž obilaze manastire vodeći svuda sa sobom svoju desetogodišnju devojčicu. Provode po celu noć u crkvi u bdenju. Da je muško, stegao bih je u zagrljaj. Demon mnogo pati, kada posednutog stegneš u zagrljaj sa ljubavlju Božijom. .
Kada ne izazivaš posednutoga i ne ideš otvoreno protiv njega, nego činiš ono što ga boli, demon, pre ili kasnije, odlazi. Smirenje je najteži „šok“ za đavola. U jednom manastiru, kada su se poklonici klanjali časnim moštima, iznenada skoči jedan koji je bio posednut i reče igumanu besno: „Treba li na silu da idemo?“ Iguman mu, smireno i sa mnogo dobrote odgovori: „Ne na silu, nego po vašoj želji.“ Onda onaj povika: „Ja ću da idem na silu“, pa priskoči časnim moštima i pokloni im se. Vidite li, demona je mučilo smirenje i dobrota igumanova. Toga se demoni plaše.
 
Starče, da li posednutima pomaže blagodat svetitelja, ako odu da im se poklone na dan njihove slave?
 
– Bolje je da posednuti ne odlaze na slave, jer ometaju druge u molitvi. Prave pometnju. Neka idu bilo kog drugog dana da se poklone. Čak i ako njihova porodica zna da tamo ima čovek koji može da mu pomogne, neka ne idu onoga dana među ostali narod. Treba li to još i da se razglasi?
A nije u redu ni da se okuplja svet kada galami neki posednuti. Jedno posednuto dete, jadničak, baš prekjuče mi reče: „Postao sam predmet podsmeha.“ Okupio se narod oko njega kao lešinari. „Raziđite se“, rekoh im, „ovo nije cirkus.“ A oni ništa. Ne razumeju da se tako izlaže podsmehu onaj ko ima neki nedostatak.
 
Da li, starče, božanstveno pričešće pomaže posednutima?
 
– Samo onima koji su se rodili takvi, pošto u tome sami nemaju krivice, često pričešćivanje predstavlja najdelotvorniji lek. Oni zbog toga bivaju veoma mnogo nagrađeni, ako ne gunđaju, dok se blagodaću Božijom ne oslobode. Oni su mučenici ako su trpeljivi, zato im i pomaže često pričešćivanje. Ali, ako je neko posednut svojom nepažnjom, mora da se pokaje, da se ispovedi, da se bori, da se isceli i da se pričesti, tek kada to dozvoli njegov duhovnik. Ako se pričesti bez pokajanja i bez ispovedanja, stanje će mu se pogoršati. Jedan đavoimani je, kada su ga odveli da se pričesti, pljunuo na Svete Darove. Hristos se žrtvovao i ponizio se kako bi mu darovao Telo Svoje i Krv Svoju, a taj da pljune na to! Užasno! Vidite, đavo ne prihvata da mu se pomaže.
 
A možemo li, starče, da damo njihova imena da se čitaju na proskomidiji?
 
– Da, razume se da možemo. Posednutima mnogo pomaže kada sveštenici sa bolom čitaju njihova imena na proskomidiji.
 
A šta biva, starče, kada se neko u koš je ušao demon kaje, ispoveda, pričešćuje, a demon ipak ne odlazi?
 
Ne odlazi jer se duhovno stanje tog čoveka još nije stabilizovalo. Ako mu Bog odmah pomogne da se oslobodi, demon se odmah vraća. Zato Bog, iz Svoje velike ljubavi dopušta da zlo polako napušta čoveka. Tako se i čovek polako opušta i njegovo duhovno stanje postaje stabilno. Onoliko koliko se njegovo duhovno stanje stabilizuje, toliko ga i zlo napušta. Od njega samog zavisi koliko brzo će se osloboditi demonskog uticaja. Jednom me je upitao jedan otac čije dete je bilo posednuto: „Kada će moje dete ozdraviti?“ „Kada ti stabilizuješ (središ) svoje duhovno stanje“, kažem, „i njemu će biti bolje.“ Muka je bila u tome što je taj otac, iako je živeo duhovnim životom, počeo da govori da će poludeti, ako ne promeni život. Počeo je da odlazi u javnu kuću. To je tako uticalo na dete da je u njega ušao demon. Kada je njime zavladao, napadao je majku nedoličnim predlozima. Jadna žena je bila prinuđena da pobegne na neko ostrvo, samo da se izbavi. Otac se onda pokajao i trudio se da živi duhovnim životom, ali detetu nije bivalo ništa bolje. Kada se sa njim poklonio svim svetim mestima, naučio sve sinaksare svetitelja i sredio svoje duhovno stanje, onda se i dete oslobodilo.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *