NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Razno » Čudna sudbina

Čudna sudbina

Pitanje:
Zahvaljujem se o. Dušanu na iscrpnom odgovoru na moje prošlo pitanje. Zbog toga sam osjetio jaku želju i potrebu da vam se opet javim i postavim jos jedno pitanje. Iskreno se nadam da nisam previše dosadan.Naime, već nekoliko generacija jedna ili više djevojaka u mojoj široj i užoj porodici ostaje neudata a momci neoženjeni i ako im nista ni psihicki ni fizički ne fali. Nažalost, bilo je i smrti mladih osoba nesrećnim slučajem.U zadnje vrijeme često razmišljam o tome i mislim da je to, možda, nečiji neokajani veliki grijeh iz prošlosti.Posebno sam počeo da razmišljam o tome kad sam čuo od jednog svestenika da je uzrok želje za seksualnim odnosom sa istim polom veliki neokajani grijeh nekog od predaka. Volio bih da me posavjetujete šta da radim i da mi kažete jesu li ove moje sumnje moguće. Još jednom vam se od srca zahvaljujem i srdačno vas sve pozdravljam!
Aleksa


Odgovor:
Dragi brate, mudar i trezven čovek brine ne samo o sebi i ne samo o svojoj užoj porodici, o svojoj deci, već i o široj familiji, pa čak i o celom svom rodu. Podsećaš me na velikog srpskog pesnika Aleksu Šantića, koga je blaženopočivši patrijarh srpski German često u svojim besedama narodu citirao: „Sve me rane naroda moga bole“. A to je opet po reči Božjoj, kroz Svetog apostola Pavla, koja kaže: „I ako strada jedan ud, s njim stradaju svi udovi; a ako se jedan ud proslavlja, s njim se raduju svi udovi“ (1. Korinćanima 12, 26) . Ti si primetio da se u tvojoj široj familiji nešto čudno događa, povezivao si događaje i sudbine pojedinih članova i došao do zaključka, da tu mora da postoji neka uzročno posledična veza. Ako znamo da je nama „i kosa na glavi sva izbrojana“ (Matej 10, 30) , onda i sve ono što nam se u životu dešava ima svoj uzrok, najčešće u nama samima. Zašto su neki članovi familije, u bližoj i daljnjoj prošlosti, ostajali neudati ili neoženjeni, da su mladi umrli ili nastradali, svakako da postoje i za to određeni razlozi. Svako od njih, ponaosob, zna zašto nije zasnovao porodicu, već do kraja života ostao u bezbračnosti. Ne znam kako si došao na ideju, odnosno, kako si povezao reči sveštenika o „želji za seksualnim odnosom sa istim polom“, da je taj neokajani greh imao neko od tvoje familije? I da se zbog toga pojedini članovi nisu ženili ili udavali. Ako je postojala samo želja, a ne i izvršenje greha, ne verujem da bi to imalo nekakve loše posledice na potomstvo. Ako su gresi predaka prouzrokovali posledice kod potomstva, prema proročkim rečima: „Oci jedoše kiselo grožđe, a sinovima trnu zubi“ (Jeremija 31, 29) , onda treba temeljnije proučiti život predaka, njihove slabosti i vrline, ali ne ostaviti ni one za koje smatraš da su zbog greha predaka kažnjeni, konkretno, da su ostali u bezbračnosti ili da su mladi umrli. Možda su oni sami odlučili da tako provedu svoj život, da li iz straha, samoživosti, zbog nekog duhovnog ili telesnog nedostatka, pa čak i podviga. Ako Bog „drži zavet svoj i milost svoju do tisuću koljena onima koji ga ljube i drže zapovesti njegove“ (5. Mojsijeva 7, 9) , zar neće pohoditi i kazniti one koji čine bezakonja, koji se protive volji i ne žele milost Njegovu? Dakle, nasledni greh nesumnjivo postoji i potomci često ispaštaju grehove svojih predaka. Ako smo spremni i radi da od svojih bližih ili daljih predaka primimo lepotu tela, zdravlje i vrline, moramo biti spremni da prihvatimo i posledice njihovog grešnog života. Zar te nije lekar nekad pitao: Da li je neko od predaka bolovao od određene bolesti, koju si mogao da naslediš? Znači, ako se fizičko zdravlje, odnosno bolest, može preneti i naslediti, zar da se ne naslede i neke grešne sklonosti ili izvesna izopačenja? Tražiš savet: šta ti možeš tu da učiniš? Možeš da se moliš Bogu za svoje pretke, da ih poimenice pominješ u svojim molitvama, da njihova imena daješ svešteniku radi pominjanja na proskomidiji, a pre svega da u svojoj porodici, svojim ličnim primerom, dokazuješ i pokazuješ kako treba živeti hrišćanski, moralno i čestito, da bi okajali grehe predaka i da bi nastavili živeti po volji Božjoj i Njegovim moralnim zakonima. Najveće dobro za svoje pretke učinićeš ako svoje savremenike i potomke učiniš boljim, ako im budeš svetlio, po reči Hristovoj: „Tako da se svijetli svjetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra djela i proslave Oca vašega, koji je na nebesima“ (Matej 5, 16) . Duši i telu koristan tok Časnog posta, tebi i tvojoj porodici želi o. Dušan

6 komentar(a)

  1. Hvala vam na vašim odgovorima,vrlo poučno i korisno.

  2. u mnogim postavljenim pitanjima pronadjem sebe.Hvala na uvek rado pročitanim odgovorima

  3. Zanima me,šta dovodi do umne,mentalne retardacije,da li su to gresi predaka ili samo tragična slučajnost?

  4. Pomaže Bog. Imam potrebu da Vam se obratim i zamolim za savet/pomoć. Od svog rođenja u maloj tročlanoj porodici život je bio težak, što zbog zajednice (rodbinske u istom dvorištu), što zbog očevog nezadovoljstva zbog svoje familije koja je prema njemu a i nama bila malo reći okrutna, do toga da se latio čašice i umro u svojoj 37 godini. Kritikovala sam ga zbog njegove slabosti i što sekira mene i majku i molile ga da odemo iz te zajednice ali on nije hteo. Ipak, da napomenem da smo se svo troje neizmerno voleli. Otac mi puno nedostaje i mnogo patim zbog njegovog odlaska. Majka je velika mučenica oduvek bila, predivna, skromna, vredna, poštena žena i majka kakva se može samo poželiti. Otac kada je umro nas je familaja faktički izbacila iz kuće i od tada lutamo svetom što bi se reklo, bez igde ikoga i ičega. Gledam tužnu majku kojoj sam samo ja sreća i radost u životu a u stvari nikakvu je radost nisam donela. Udala se nisam, nemamo oslonac svi su nas napustili, sem Boga nadam se. Verujemo u Gospoda i molimo ga da nam pomogne jer samo njega imamo. Ružno je reći, ali obe smo dobre osobe (pogotovo majka) nikog nediramo a svi su nam okrenuli leđa., jednom rečju kao da smo neprimetne. Ni na poslu neide kako treba, svuda smo trn u oku. Ima li tračka nade i svetla za nas dve. Molim da me posavetujete, jer na milion pokušaja uvek zid samoća i problemi. Hvala unapred i izvinete na dužem pisanju. Sluškinja Maja

  5. Zar nije svako odgovoran za svoj greh? Zasto bi neko moj odgovarao za moj greh, koji nije on ucinio? A i u Starom Zavetu pise da je svako odgovoran za svoj greh, mada je prvo bilo“ Oci jedose kiselo grozdje… „.

  6. Braćo, nemojte imati ni najmanje sumnje da nasledni greh postoji. U kratkim crtama ispričaću slučaj iz moje loze. Moj čukundeda je pokušao da ubije pradedu iz prostog bezumlja (podela imovine – odeljivanje). 82 godine kasnije porodično prezime je na ugasu. Skoro se oženio jedan brat koji nosi moje prezime dosta kasno, ali još uvek nema potomstvo (za sada). Ostalo je na njemu ili meni (30). E sad da li ćemo biti poruga potomcima, ili ćemo slaviti Gospoda kroz ovozemaljski život videćemo. Samo sam hteo da vam ispričam slučaj iz moje loze. Molite se za pretke svoje za koje znate da su sagrešili.

Ostavite odgovor na Maja Otkaži

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *