Чудна судбина

Питање:
Zahvaljujem se o. Dušanu na iscrpnom odgovoru na moje prošlo pitanje. Zbog toga sam osjetio jaku želju i potrebu da vam se opet javim i postavim jos jedno pitanje. Iskreno se nadam da nisam previše dosadan.Naime, već nekoliko generacija jedna ili više djevojaka u mojoj široj i užoj porodici ostaje neudata a momci neoženjeni i ako im nista ni psihicki ni fizički ne fali. Nažalost, bilo je i smrti mladih osoba nesrećnim slučajem.U zadnje vrijeme često razmišljam o tome i mislim da je to, možda, nečiji neokajani veliki grijeh iz prošlosti.Posebno sam počeo da razmišljam o tome kad sam čuo od jednog svestenika da je uzrok želje za seksualnim odnosom sa istim polom veliki neokajani grijeh nekog od predaka. Volio bih da me posavjetujete šta da radim i da mi kažete jesu li ove moje sumnje moguće. Još jednom vam se od srca zahvaljujem i srdačno vas sve pozdravljam!
Aleksa


Одговор:
Драги брате, мудар и трезвен човек брине не само о себи и не само о својој ужој породици, о својој деци, већ и о широј фамилији, па чак и о целом свом роду. Подсећаш ме на великог српског песника Алексу Шантића, кога је блаженопочивши патријарх српски Герман често у својим беседама народу цитирао: “Све ме ране народа мога боле”. А то је опет по речи Божјој, кроз Светог апостола Павла, која каже: “И ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако се један уд прославља, с њим се радују сви удови” (1. Коринћанима 12, 26) . Ти си приметио да се у твојој широј фамилији нешто чудно догађа, повезивао си догађаје и судбине појединих чланова и дошао до закључка, да ту мора да постоји нека узрочно последична веза. Ако знамо да је нама “и коса на глави сва избројана” (Матеј 10, 30) , онда и све оно што нам се у животу дешава има свој узрок, најчешће у нама самима. Зашто су неки чланови фамилије, у ближој и даљњој прошлости, остајали неудати или неожењени, да су млади умрли или настрадали, свакако да постоје и за то одређени разлози. Свако од њих, понаособ, зна зашто није засновао породицу, већ до краја живота остао у безбрачности. Не знам како си дошао на идеју, односно, како си повезао речи свештеника о “жељи за сексуалним односом са истим полом”, да је тај неокајани грех имао неко од твоје фамилије? И да се због тога поједини чланови нису женили или удавали. Ако је постојала само жеља, а не и извршење греха, не верујем да би то имало некакве лоше последице на потомство. Ако су греси предака проузроковали последице код потомства, према пророчким речима: “Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби” (Јеремија 31, 29) , онда треба темељније проучити живот предака, њихове слабости и врлине, али не оставити ни оне за које сматраш да су због греха предака кажњени, конкретно, да су остали у безбрачности или да су млади умрли. Можда су они сами одлучили да тако проведу свој живот, да ли из страха, саможивости, због неког духовног или телесног недостатка, па чак и подвига. Ако Бог “држи завет свој и милост своју до тисућу кољена онима који га љубе и држе заповести његове” (5. Мојсијева 7, 9) , зар неће походити и казнити оне који чине безакоња, који се противе вољи и не желе милост Његову? Дакле, наследни грех несумњиво постоји и потомци често испаштају грехове својих предака. Ако смо спремни и ради да од својих ближих или даљих предака примимо лепоту тела, здравље и врлине, морамо бити спремни да прихватимо и последице њиховог грешног живота. Зар те није лекар некад питао: Да ли је неко од предака боловао од одређене болести, коју си могао да наследиш? Значи, ако се физичко здравље, односно болест, може пренети и наследити, зар да се не наследе и неке грешне склоности или извесна изопачења? Тражиш савет: шта ти можеш ту да учиниш? Можеш да се молиш Богу за своје претке, да их поименице помињеш у својим молитвама, да њихова имена дајеш свештенику ради помињања на проскомидији, а пре свега да у својој породици, својим личним примером, доказујеш и показујеш како треба живети хришћански, морално и честито, да би окајали грехе предака и да би наставили живети по вољи Божјој и Његовим моралним законима. Највеће добро за своје претке учинићеш ако своје савременике и потомке учиниш бољим, ако им будеш светлио, по речи Христовој: “Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе Оца вашега, који је на небесима” (Матеј 5, 16) . Души и телу користан ток Часног поста, теби и твојој породици жели о. Душан

7 Comments

  1. Браћо, немојте имати ни најмање сумње да наследни грех постоји. У кратким цртама испричаћу случај из моје лозе. Мој чукундеда је покушао да убије прадеду из простог безумља (подела имовине – одељивање). 82 године касније породично презиме је на угасу. Скоро се оженио један брат који носи моје презиме доста касно, али још увек нема потомство (за сада). Остало је на њему или мени (30). Е сад да ли ћемо бити поруга потомцима, или ћемо славити Господа кроз овоземаљски живот видећемо. Само сам хтео да вам испричам случај из моје лозе. Молите се за претке своје за које знате да су сагрешили.

  2. Zar nije svako odgovoran za svoj greh? Zasto bi neko moj odgovarao za moj greh, koji nije on ucinio? A i u Starom Zavetu pise da je svako odgovoran za svoj greh, mada je prvo bilo” Oci jedose kiselo grozdje… “.

  3. Помаже Бог. Имам потребу да Вам се обратим и замолим за савет/помоћ. Од свог рођења у малој трочланој породици живот је био тежак, што због заједнице (родбинске у истом дворишту), што због очевог незадовољства због своје фамилије која је према њему а и нама била мало рећи окрутна, до тога да се латио чашице и умро у својој 37 години. Критиковала сам га због његове слабости и што секира мене и мајку и молиле га да одемо из те заједнице али он није хтео. Ипак, да напоменем да смо се сво троје неизмерно волели. Отац ми пуно недостаје и много патим због његовог одласка. Мајка је велика мученица одувек била, предивна, скромна, вредна, поштена жена и мајка каква се може само пожелити. Отац када је умро нас је фамилаја фактички избацила из куће и од тада лутамо светом што би се рекло, без игде икога и ичега. Гледам тужну мајку којој сам само ја срећа и радост у животу а у ствари никакву је радост нисам донела. Удала се нисам, немамо ослонац сви су нас напустили, сем Бога надам се. Верујемо у Господа и молимо га да нам помогне јер само њега имамо. Ружно је рећи, али обе смо добре особе (поготово мајка) никог недирамо а сви су нам окренули леђа., једном речју као да смо неприметне. Ни на послу неиде како треба, свуда смо трн у оку. Има ли трачка наде и светла за нас две. Молим да ме посаветујете, јер на милион покушаја увек зид самоћа и проблеми. Хвала унапред и извинете на дужем писању. Слушкиња Маја

  4. Занима ме,шта доводи до умне,менталне ретардације,да ли су то греси предака или само трагична случајност?

  5. u mnogim postavljenim pitanjima pronadjem sebe.Hvala na uvek rado pročitanim odgovorima

  6. Hvala vam na vašim odgovorima,vrlo poučno i korisno.