NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUDESA KAZANSKE IKONE MAJKE BOŽIJE (iz knjige „NEBESKI JERUSALIM I VELIKI VAVILON“)

ČUDESA KAZANSKE IKONE MAJKE BOŽIJE (iz knjige „NEBESKI JERUSALIM I VELIKI VAVILON“)

ČUDESA KAZANSKE IKONE MAJKE BOŽJE
 
Bila je zima 1941. godine. Nemci su se približavali Moskvi. Rusija se nalazila na ivici katastrofe. Tih dana skoro niko nije verovao u pobedu. Nisu znali šta da rade, videli su samo propast, svuda je bila samo panika, strah, očajanje. Kada je počeo veliki Otadžbinski rat, patrijarh antiohijski Aleksandar Treći obratio se poslanicom hrišćanima celog sveta za molitvenu i materijalnu pomoć Rusiji. Tada je ruskoj zemlji ostao samo veoma mali broj istinskih prijatelja. Postojali su veliki molitvenici i u Rusiji, takvi kao jeroshimonah Serafim Viricki. Hiljadu dana i noći se molio on za spasenje zemlje i naroda Rusije u tim najtežim godinama, kada su zemlju pritiskali neprijatelji. Ali kao i 1612. godine Promislom Božjim radi projavljivanja volje Božje i određenja sudbine naroda i zemlje Rusije bio je izabran prijatelj i molitvenik za nju iz bratske Crkve – mitropolit Livanskih gora Ilija (Antiohijska patrijaršija). On je znao šta znači Rusija za svet; znao je i zato se uvek molio za spasenje ruske zemlje, za prosvetljenje naroda. Posle apela Aleksandra Trećeg, mitropolit Ilija je počeo vatreno i svim srcem da se moli za spasenje Rusije od propasti, od neprijateljske najezde. Odlučio je da se zatvori i da moli Majku Božju da mu otkrije čime se može pomoći
Rusiji. On se spustio u kameno podzemlje, kuda nije dopirao nijedan zvuk sa zemlje, gde nije bilo ničega osim ikone Majke Božje. Vladika se tamo zatvorio, nije jeo, nije pio, nije spavao, već se samo klečeći molio pred ikonom Majke Božje ispred koje je gorelo kandilo. Svakog jutra vladici su donosili izveštaj sa ratišta o broju ubijenih i o tome dokle je došao
neprijatelj. Nakon tri dana bdenja javila mu se u ognjenom stubu Sama Majka Božja i objavila da je izabran on, istinski molitvenik i prijatelj Rusije, da bi preneo zapovest Božju za zemlju i ruski narod. Ako sve što je bilo zapoveđeno ne bude ispunjeno, Rusija će propasti. „U celoj zemlji moraju biti otvorene crkve, manastiri, duhovne akademije i
bogoslovije. Sveštenici moraju biti vraćeni sa frontova i iz zatvora, treba da počnu da služe. Sada se pripremaju da predaju Lenjingrad; on se ne sme predati. Neka iznesu“, rekla je Ona, „čudotvornu ikonu Kazanske Majke Božje i neka je pronesu u litiji oko grada, tada nijedan neprijatelj neće stupiti na njegovu svetu zemlju. To je izabrani grad. Ispred Kazanske ikone treba odslužiti moleban u Moskvi; zatim ona treba da bude u Staljingradu, koji se ne sme predati neprijatelju. Kazanska ikona treba da ide sa vojskom do granica Rusije. Kad se rat završi, mitropolit Ilija treba da dođe u Rusiju i da ispriča o tome kako je ona bila spasena“. Vladika se povezao sa predstavnicima Ruske crkve i sa sovjetskom vladom te im preneo sve što je bilo zapoveđeno. I sada se u arhivama čuvaju pisma i
telegrami koja je mitropolit Ilija slao u Moskvu. Staljin je pozvao mitropolita lenjingradskog Aleksija (Simanskog), mestočuvara patrijaršijskog prestola mitropolita Sergija Stragorodskog) i obećao da će ispuniti sve što je preneo mitropolit Ilija, jer više nije video nikakvu mogućnost da spase položaj. Sve se dogodilo onako kako je bilo i prorečeno. Nije bilo snage da se neprijatelj zaustavi. Bila je strašna glad, svakodnevno su umirale hiljade
ljudi. Iz Vladimirske saborne crkve izneli su Kazansku ikonu Majke Božje i obišli s njom u litiji oko Lenjingrada – grad je bio spasen. Mnogima je i do dan danas neshvatljivo kako se održao Lenjingrad, jer pomoći mu nije bilo: ono malo što su dovozili bila je samo kap u moru. Ipak, grad je izdržao. Ponovo su se potvrdile reči koje je svetitelj Mitrofan Voronješki rekao Petru Prvom o tome da je grad sv. apostola Petra izabrala Sama Majka Božja i dok je Njena Kazanska ikona u gradu, i dok postoje molitvenici, neprijatelj ne može ući u grad. Eto zašto Petrovgrađani tako poštuju Kazansku ikonu Majke Božje. Ona je sve vreme, od osnivanja grada, bila njegova Zaštitnica, kao i cele Rusije. Zanimljivo je i to da je blokada Lenjingrada bila prekinuta na dan praznovanja sv. ravnoapostolne Nine, prosvetiteljke Gruzije. Posle Lenjingrada Kazanska ikona je počela svoj pohod po Rusiji. I Moskva je
takođe bila spasena čudom. Poraz Nemaca kod Moskve, to istinsko čudo, javljeno je molitvama i zauzimanjem Božje Majke. Nemci su panično bežali, gonjeni užasom, putem su ostavljali tehniku i niko od nemačkih i ruskih generala nije mogao da shvati zašto se to dogodilo. Volokolamski put je bio slobodan i ništa nije smetalo Nemcima da uđu u Moskvu. Zatim su Kazansku ikonu prevezli u Staljingrad.Tamo se ispred nje održavala neprestana služba – molebani i pomeni poginulih vojnika. Ikona je stajala usred ruske vojske, na
desnoj o bali Volge, i Nemci nisu mogli da pređu reku kakve god napore ulagali. Bio je trenutak kad su branioci grada ostali samo na malom komadu zemlje uz Volgu, ali Nemci nisu mogli da ih unište jer se tamo nalazila Kazanska ikona Majke Božje.
 
Slavna Staljingradska bitka počekla je molebanom upravo ispred te ikone i tek posle toga bio je dat signal za napad. Ikonu su dovozili na najteže delove fronta, tamo gde su bile kritične situacije, na mesta gde su bile pripremane ofanzive. Sveštenstvo je služilo molebane, vojnike su škropili svetom vodicom. Kako su svi sa dirnutošću i radošću prihvatali sve to! Došlo je vreme slavne ruske starine! Kakvi su bili molitvenici na ruskoj zemlji! I Majka Božje je njihovim molitvama terala neprijatelje, unoseći užas u njih. Priče o čudesnim slučajevima čule su se i od mnogih boraca na ratištu, računajući tu i one koji nisu verovali u Boga. Treba ispričati o jednom takvom svedočanstvu zauzimanja i pomoći Majke Božje. Dogodilo se to za vreme napada na Kenigsberg 1944. godine. Evo šta priča oficir koji se nalazio u samom centru događaja bitke za ovaj grad-tvrđavu: „Naša vojska je već bila
potpuno premorena, a Nemci su još uvek bili jaki, gubici su bili ogromni i tasovi na vagi su se kolebali, mogli smo tamo da doživimo strašan poraz. Najednom vidimo: došao je komandant fronta, sa njim mnogo oficira, a sa njima sveštenici sa ikonom. Mnogi su počeli da se šale: Evo dovezoše popove, sad će oni da nam pomognu… Ali komandant je brzo prekinuo sve šale, naredio je svima da se postroje i da skinu kape. Sveštenici su odslužili moleban i pošli sa ikonom na liniju fronta. Mi smo sa nedoumicom gledali: kuda oni idu
ovako? Sve će ih pobiti! Nemci su tako strašno pucali da je to bio pravi vatreni zid! Ali oni su spokojno išli u vatru. I najednom je pucnjava sa nemačke strane u jednom trenutku prekinuta. Tada je bio dat signal – i naša vojska je počela opšti napad na Kenigsberg s kopna i s mora. Dogodilo se nešto neverovatno: hiljade Nemaca je ginulo i hiljade njih se predavalo! Kako su zatim svi zarobljenici pričali: pred sam ruski napad „na nebu se pojavila
Madona“ (tako oni nazivaju Bogorodicu), Koju je videla sva nemačka armija, i svima je oružje apsolutno otkazalo poslušnost – nisu mogli da ispale nijedan metak. Onda je naša vojska, probivši žičane prepreke, lako slomila otpor i zauzela grad koji je do tada bio nepristupačan, a mi trpeli velike gubitke. Za vreme ovog javljanja Nemci su padali na kolena i mnogi su shvatili o čemu se radi i Ko pomaže Rusima!“. I još jedna činjenica. Kijev – majku ruskih gradova – oslobodila je ruska vojska 22. oktobra – na dan praznovanja Kazanske ikone Majke Božje (po crkvenom kalendaru, ili 4. novembra po novom). I to je bilo veoma značajno za ruski narod: odatle je počela Rusija, tu se dogodilo krštenje ruskog
naroda, koji je zauvek izabrao hrišćanstvo i pravoslavnu veru. Sva istinska sila i sva istinska sreća ruskog naroda je u pravoslavnoj veri! Dvadeset hiljada hramova Ruske pravoslavne crkve je bilo otvoreno u to vreme. Tada se molila sva Rusija! Molio se čak i Josif Staljin, o čemu postoje svedočanstva.
 
Iz knjige „Nebeski Jerusalim i veliki Vavilon“, Beograd, 1999., str. 31-35
 
Put, Istina i Život, Br.4-5/99, str.43-44.
   

Jedan komentar

  1. Blagodaren avtoru za statью.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *