ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

 

ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

ПОУКА У ПРВУ НЕДЈЕЉУ ПРАВОСЛАВЉА

 
Браћо и оци! Као што свако добро дјело на почетку бива тешко, тако је и почетак Свете Четрдесетнице донио извјесно отежање, због промјене начина исхране и усложњавања црквених служби. Али са временом ћемо се навикнути, и тај подвиг, уз помоћ Божију, неће више бити толико тежак за нас, јер свако карање, док траје, не чини се да је радост, него жалост, али послије даје мирни плод праведности онима који су кроз њега извјежбани (Јев. 12:11). Тако и сада нама наш подвиг изгледа тежак, али тешкоће ће да прођу, а ми ћемо се испунити великом радошћу када дознамо какву је корист нашој души донијело уздржавање. Под покровом благодати Божије ми смо провели једну седмицу поста; будимо стога још усрднији у остало вријеме Четрдесетнице: јер усрдност даје снагу и души и тијелу, тешко чини лаким и непријатно пријатним; љеност, пак, и нерад, напротив, оно што је лако чине тешким и оно што је пријатно чине непријатним. Међутим, задржаћемо мјеру и у нашем подвижништву, како бисмо сачували и тјелесно здравље. Јер каква корист од тога што се на почетку подвизавамо саме себе превазилазећи, да бисмо потом, мало-помало смарајући се, оставили подвиг? Свети оци су због тога и говорили како је боље мало али постојано, него много али брзо пролазно. Такви морају бити и наши Бога ради подвизи и труд. У току дугог дана човјеком може не једном овладати малодушност, стога морамо мислити само на оно што храни и тјеши душу, на Божанствено, у чему су сладост и весеље, и не дозволити нашем уму да се занима греховним наслађивањима.
Нека наш ум, браћо, увијек пребива у Богу, у небеским созерцавањима, рајским красотама, вјечним обитељима, среди англеских чинова. Помислимо на то – гдје се сада налазе душе праведника, а гдје грешника; какав ће бити страх и трепет кад наступи други долазак Христов, у којем ће, према ријечима Божанственог Писма, небеса с хуком проћи, а стихије ће се ужарене распасти и земља и дјела што су на њој изгорјеће (2 Пет. 3:10); и у којем ће се свака душа поново сјединити са својим тијелом, и колико ће тада бити мноштво људи који живљаху од Адама до конца свијета. И још, како ће страшно бити прослављено лице Господа, и како ће оно просијати седмерицом сунаца и просути зраке обилатије од сунчевих, и какав ћемо зачути од Њега глас, кротки, сладчајши и радосни: Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања свијета (Мт. 25:34). И какав ће бити крај, када праведници са великом чашћу и славом буду позвани у Небеско Царство, а грешници окајани са великом срамотом буду послани у вјечну казну и муку.
Ето о чему, браћо, ми треба да се бринемо и старамо, ето о чему требају да размишљју дошљаци у овом свијету, јер је право житељство наше на небу. Ова добра размишљања рађају сузе и просвјећују душу, и човјек, више ничим неометан, стиче духовну радост, надајући се на будућа небеска блага у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увијек, и у вијековима вијекова. Амин.
 

 

   

Comments are closed.