ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

 

ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

ПОУКА У СРИЈЕДУ СИРНЕ СЕДМИЦЕ

 
Браћо и оци! По благодати и човјекољубљу Божијем удостојисмо се ми и у ово љето доживјети до дана који претходе Светој Четрдесетници. Оставимо љеност и нерад и са великом усрдношћу се латимо подвига својега спасења. Довољно смо времена ми провели у љености и угађању плоти; довољно смо дана проживјели бескорисно у плотској безбрижности и јаловости у божанственим врлинама. Обновимо, у крајњем случају сада, храм наше душе и помислимо на то – какву љубав и дуготрпљење има према нама човјекољубљиви Господ. Подсјетимо се безбројних дарова и благих дјела које је Он учинио за нас и које наставља да чини сваког дана. Али ни ум, ни језик човјечији не могу достојно исповиједати Божија блага дјела и дарове.
Љубљена браћо, гледајте душевним оком и тада ћете познати велику љубав према нама Господа и велику част коју је Он указао роду људском. Јер, прије него што ће створити човјека, Он је за њега створио свијет и украсио га чудесном и дивном, величанственом љепотом. Он је човјека поставио за цара у свијету, да влада свим животињама – земаљским, морским и ваздушним, као што Га и пророк славослови: све положи под ноге његове (Пс. 8:7), као да каже: “сву творевину и све твари си, Владико Човјекољупче, покорио под власт човјекову”. А саздао нас је Он по образу и подобију Својем и обдарио нас је разумом, да бисмо разликовали добро од зла. А ми, неблагодарни и неразумни, преступисмо Његову свету заповијест и удаљисмо се од Њега. Али Он је опет, благоутробан, дошао да нас пронађе и претрпио је за нас неправедну смрт, искупио нас је часном Својом Крвљу од ропства ђаволу и од вјечне муке и узнио нас на небо, у пређашње наше отачаство, у Царство Небеско – тамо гдје и Сам пребива. О, какву нам је велику благодат даровао! Даровао нам је и свето Крштење, које нас ослобађа од сваког гријеха. Онима који себе оскрнаве гријесима дао је Покајање и исповијест очишћења и просвјетљења. Напокон, за држање заповијести Његових Он је припремио за нас блаженство, вјечно наслијеђе, неизрециву радост и велика блага. Према ријечима Апостола, што око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно припреми Бог онима који га љубе (1 Кор. 2:9). О, каквог је блаженства удостојио Христос човјека! А осим тога, колико смо пута ми били подвргнути недаћама душевним и тјелесним, и Сам Господ нас је од њих избављао. Колико пута смо слушали лукаве демоне и извршавали вољу оца њиховог ђавола, а вољу Божију преступали, а Он нас ипак није остављао на посрамљење бјесовима, него нас је сачувао од њих, хранио и сачувао живот наш, дуготрпећи и ишчекујући, из дана у дан, наше покајање и обраћање Њему. Помислимо и на то да, иако ми ништа добро пред Богом урадили нисмо, него смо чак утонули у безбројно мноштво гријеха, Он нас упркос томе љуби и чува од свакога зла; и ако ми усхтједнемо да се пред Њим покајемо из свег срца нашега и ако се потрудимо у духовним подвизима да Му угодимо, – колико ће тек тада блага и духовних дарова Он да нам дарује и како ће нас само укријепити и помоћи нам на путу врлине! Памтимо, браћо, ово и дању и ноћу, увијек размишљајмо о Божијим поклонима, доброчинствима и даровањима, и непрестајно призивајмо, заједно са пророком Давидом: шта ћу узвратити Господу за све што ми је дао? (Пс. 115:3). Као што говори и други пророк: и ко сам ја, Господе мој, Господе? и какав је дом оца мојега, јер си ме тако возљубио? Јер када о томе будемо размишљали, у нама ће се разгорјети љубав према Богу Који нас је саздао, и натјераћемо себе да извршавамо Његове свете заповијести, да не бисмо растужили свог доброчинитеља Бога. А Он ће нам још више дати благодати Своје и помоћи Своје, да бисмо до краја благоугодили Њему, ради прослављења и поштовања светога Имена Његовог. Јер Њему приличи свака слава, част и поклоњење у вијековима. Амин.
 

 

   

Comments are closed.