ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

 

ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

ПОУКА У НЕДЈЕЉУ БЛУДНОГ СИНА

 
Браћо и оци! Многи ове дане називају празничним и веселим, да би више јели и пили, а не знају да они нису установљени ради преједања и пијанства, него ради припремања за наступајућу Свету Четрдесетницу. Војницима, када се спремају за бој, издаје се наређење да се на одговарајући начин наоружају, да, када дође вријеме наступања, не би било задржавања или потешкоћа. Тако су и ови дани установљени – не ради пировања, него ради припремања душе за подвиг Великог Поста.
Много јести и пити је обичај на многобожачким празницима, а истински хришћани требају да једу и пију умјерено и по чину, са благодарењем Богу, и да не чине бога од стомака својега, угађајући му и презасићавајући га, као што то многи и чине. И Апостол нас учи: старање за тијело не претварајте у похоте (Рим. 13:14). И ми ћемо се, браћо моја, пошто нас је Бог удостојио да се удаљимо и одријешимо од свих зала и метежа, колико је то могуће, суздржавати од многоједења и многопијења, јер сви ми поуздано знамо да неуздржавање у храни и употреби вина и дугачак сан јесу узрок свакојаког гријеха. Јер је и праотац наш Адам, док се уздржавао и док није опробао забрањеног плода, радујући се и веселећи живио усред рајских красота раја, а чим је преступио заповијест Божију и окусио плод, истог часа бијаше избачен из раја наслађивања и радости: неуздржавање и зла жеља породили су за њега смрт. То се исто десило и са пет градова Содомских, који су се предавали прекомјерном и неконтролисаном преједању и пијанству, живјели блудно и чинили мрски гријех мужелоштва, те су за то од Бога били подвргнути великом и мучном кажњавању и у овом свијету и у оном, јер се на њих пролила огњена киша и спржила их. Пострадао је и Исав, први син патријарха Исаака, који је за то што се предавао угађању гркљану и јео преко границе предао своје првородство брату своме Јакову, јер је измолио од њега и јео за њега припремљену храну, због чега га је и одбацио Бог. Тако и народ Божији: сједе да једе и пије, а после устаде да игра (Исх. 32:6) и урла у метежу. Исто ово, браћо, и сада видимо ми – пијанство, демонско ликовање, крици и урлици, плес и сатанско блудничење – такво је зло, браћо моја, неуздржавање, и од њега је, као што рекосмо, ушла смрт у свијет.
Ми, хришћани, морамо да узвраћамо великим благодарењем Богу, Који није дао да станемо на лажни пут и Који нас је довео до блаженог живота, гдје умјесто неуздржавања господари умјереност, умјесто пијанства – пост, умјесто метежа – мир, умјесто ускомешаности и урликања – тиховање и испосништво, умјесто празнословља и срамословља – пеније и благодарење, умјесто блуда и рукоблудија – дјевственост, целомудрије и освештање. Таквим живљењем и пребивањем са врлинама били су васпитани и просијали су Божанствени оци наши и подвижници, који су уз помоћ Божију побиједили плотске страсти, истјеривали демоне, чинили чудеса, добили славу и Царство Небеско и постали дивни и славни у читавом свијету.
По образу и житију ових светих да живимо и ми недостојни, и да волимо да их опонашамо и слиједимо за њиховим врлинама. Обрадујмо се у Христу и радујмо се један због другог, јер нам је Господ с висине послао велике дарове, па ћемо и ми, водећи духовни живот, ако усхтједнемо, свакодневно имати радост и свети непролазни празник… А како нам је Он и прије помагао, зашто нас не би сачувао и сад? Само будимо одважни и будни, и Он ће нам дати снагу и силу, утјеху и трпљење у патњама и искушењима, ако наиђу на нас по допуштењу Божијем; и тако ћемо Му благоугодити до краја живота нашега и добити Небеско Царство, у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увијек, и у вијековима вијекова. Амин.