ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

 

ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

ПОУКА У СВЕТУ И ВЕЛИКУ СРИЈЕДУ

 
Браћо и оци! Данашњи је дан свет и многодостојан поклоњења: данас почињу света страдања Господа нашега Исуса Христа, које је претрпио ради спасења свијета, као што је наговијестио пророк Давид: Зашто се узбунише народи и племена смислише залудне ствари? Сабраше се цареви земаљски, и кнезови се окупише заједно на Господа и на Помазаника Његовог. (Пс. 2:1-2). Сабраше се најбезаконитије старјешине јудејске и искупише лукави савјет да умртве Христа и Бога нашега, и Јуда, лажљиви ученик, одрече се од учитеља и лицемјерним и поквареним цјеливом Га издаде непријатељима и убицама јудејима, који Га, свезавши Владику свијета, поведоше и пред судом испитиваху и мучаху, а Он им одговараше са великим смирењем. А када је Он говорио – страшно је о томе и слушати, – један од слуга који је стајао близу, ударио Га је по образу, рекавши: Зар тако одговараш првосвештенику? А Он је то трпељиво и кротко поднио, говорећи: Ако зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, зашто ме бијеш? (Јн. 18:21, 23). Безаконици су га подвргнули срамоћењу, малтретирању, исмијевању, пљувању, шамарању и бијењу и, на крају, успели су Га на крст. Али ни тада се Он не гнијеви на убице, него се моли за њих, говорећи: Оче! Опрости им, јер не знају шта раде (Лк. 23:24). Међутим, учињена злодјела нису заситила непријатеље Божије, и они Га, напојивши Бесмртног жучи и оцтом, умртвише, мада ни то није укротило њихов гнијев и јарост, па Га прободоше, мртвог, копљем.
Ето страсти Христових, укратко речено. Ко са пажњом о њима размишља свом душом својом, никада се не гнијеви, не саблажњава, не горди се, не завиди и не ратује против брата својега, не истиче себе по славољубљу, него се смирује, скрушава и, сматрајући себе земљом и пепелом, желећи да се приопшти страстима Христовим, жели да умре за Христа, да би се насладио славом Васкрсења Његовог.
Будимо, браћо, и ми одважни, због тога што смо се и ми у некој мјери приопштили и приопштавамо се страстима Владичиним. Али пошто никога прије смрти не смијемо називати блаженим (Сир. 11:28) због превртљивости слободне воље људске и због тога што не знамо шта ће се збити сутрадан, преклињем вас, будите тврди и непоколебљиви, подносите злопаћења са јеванђеоском вјером, као да сте један дух и једна душа, да се не бисте препали пријетњи непријатеља вјере и да вам не би постало недоступно ни једно дјело благочешћа. Као Божији служитељи, будите спремни на свако добро дјело – на послушање, смиреномудрије, великодушност и на много трпљење. Трпљење вам је неопходно (Јевр. 10:36) да бисте испунили вољу Божију и задобили живот вјечни. Још мало и доћи ће Господ да упокоји и прослави оне који су се трудили и злопатили у име Његово Свето; Он неће оклијевати да дође. Према томе, хоћемо ли себе оптерећивати искушењима и жалостима, или ћемо претрпјети, ради љубави Господа, свакодневна огорчења? Јер Апостол говори: Истинита је ријеч: ако с Њим умријесмо, с Њим ћемо и живјети; Ако трпимо, с Њим ћемо и царовати; ако ли се одрекнемо, и Он ће се нас одрећи; Ако ли изневјеримо, Он остаје вјеран, јер се не може самог себе одрећи. (2 Тим. 11:13).
 
Подсјетимо се, браћо, каква ће велика радост бити код светих када увиде они Господа нашега Исуса Христа како долази са небеса са мноштвом светих ангела и сила, да их у неизрецивој радости позове и овјенча, да буду са Њим у вијековима вијекова. А какву ће тугу и срамоту осјетити они који нису пошли за Јеванђељем и који су презрели свете Његове заповијести; они ће бити осуђени на вјечно мучење са ђаволом и бјесовима његовим! Према томе, увијек ћемо се сјећати овога и, док живимо овдје, очистићемо душу нашу и просвијетлити је сузама покајања, очистићемо се од сваке прљавштине плоти и духа, вршећи светињу у страху Божијем (2 Кор. 7:1), ревнујући о дјелима угодним Богу, мрзећи сваки порок и усрдно чинећи дјела врлине. Један према другом гајићемо братољубље и љубав, један другом ћемо указивати предност и част и остало што заповиједа Апостол (Флб. 2:3). Док испуњавамо наша правила, нећемо бити нерадници и љенивци, јер је речено: будите духом ватрени; Господу служите. Будите у нади радосни, у невољи трпељиви, у молитви постојани (Рим. 12:11-12), да бисмо у чистоти и добродјетељном живљењу и садашњи Васкрс празновали и да бисмо се удостојили наслађивања вјечних блага у Христу Исусу, Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увијек, и у вијековима вијекова. Амин.

 

   

Comments are closed.