ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

 

ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

ПОУКА У НЕДЈЕЉУ ЧЕТВРТУ, НА ПОЧЕТАК ПРОЉЕЋА

 
Браћо и оци! Минула је зима, и настаде прољеће, све се на земљи подмлађује, дрвеће и растиње цвјетају, земља се украшава зеленилом и цвијећем, птице се радују, цвркућу и опјевају Животодавца Христа, и све се обнавља. Видећи то, ми се радујемо и прослављамо Премудрога Умјетника Бога, Који сваке године обнавља свијет; а тако и доликује, јер Апостол говори: Јер што је на Њему невидљиво, од постања свијета умом се на створењима јасно види, његова вјечна сила и божанство (Рим. 1:20), тј. видљиве творевине Божије и љепоте свијета дозвољавају нам да оком душе, умом, спознамо и созерцавамо други свијет, незнан и неизрецив, велику силу Божију.
Док гледамо обнављање свијета и радујемо му се, ми схватамо да препород и украшење свијета током прољећа за свој почетак има зиму. Јер ако не наступи прво зима и ако не произведе снијег, кише, вјетрове и лед, не стврдне и не следи земљу, неће на прољеће бити овакве љепоте. Исто бива и са душом: ако се она не оснијежи патњама, тјескобама, трудом и злопаћењима, неће процвјетати, неће донијети плодове и неће добити милости и благослова од Бога, као што и Апостол говори: Јер земља која упија дажд што често на њу пада, и која рађа биље корисно онима ради којих се и обрађује, прима благослов од Бога (Јевр. 6:7).
И ми, браћо, трпимо патње, тјескобу, искушење видљиво и невидљиво, када нам се деси, глад, жеђ и злопаћење – подвиг овога поста, како бисмо и ми донијели плодове и добили благослов од Бога, а заједно са тим и примили, као госта, и нахранили Господа нашега Исуса Христа. Јер као што се ми радујемо када гледамо љепоту Његових творевина, тако се и Он весели када гледа љепоту и плодност душа наших. А какви су то душевни плодови? – То су љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вјера, кротост, уздржање (Гал. 5:22,23). Таквим се плодовима храни и увесељава Христос. Блажен је онај који Њега храни, зато што ће се и сам нахранити од Њега вјечним благом; блажен је онај који Њега прима за госта, јер ће и њега, као госта, примити Христос у Небеском Царству. И ако овдје онај који се удостоји да у своју кућу прими цара бива у великој радости и весељу, зато што га је допала таква част и величанство, тим више ће срећнији бити онај кога допадне да у себе као становника прими Цара над царевима и Господа над господарима. А о томе да Он борави у достојним, Сам Он говори у Јеванђељу: Ја и Отац Мој ћемо доћи и у њему ћемо се настанити (Јн. 14:23). И још говори: Ко има заповијести Моје и држи их, то је онај који Ме љуби; а који Мене љуби, тога ће љубити Отац Мој; и Ја ћу га љубити и јавићу му се Сам (21). Христос нам обећава велике дарове и даривања, према томе и ми ћемо, са радошћу, у Име његово, односити све тужно и жалосно што нам се буде дешавало, према ријечима Апостола: Сада се радујем у својим страдањима за вас, и у своме тијелу допуњавам што недостаје Христовим патњама, за тијело његово, које је Црква (Кол. 1:24). И Апостол Јаков говори: Сваку радост имајте, браћо моја, када паднете у различна искушења, знајући да кушање ваше вјере гради трпљење; а трпљење нека усавршује дјело, да будете савршени и потпуни без икаквог недостатка (Јак. 1:2-4). Видите, браћо, да и у искушењима почива радост и у патњама весеље. Такво је све што бива ради Бога. Водећи непорочан живот, и ми ћемо наслиједити Небеско Царство, у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увијек, и у вијековима вијекова. Амин.