ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

 

ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

ПОУКА НА СРИЈЕДУ КРСТОПОКЛОНУ

 
Браћо и оци! С помоћу Божијом достигосмо и до средине Свете Четрдесетнице и радује се душа сваког хришћанина што се приближава Света Пасха и доноси одмор послије великих трудова и подвига поста. Ја ово говорим зато што се сав наш пролазни живот може упоредити са Светом Четрдесетницом, будући као припрема за вјечну Пасху. Иако је велик и достојно поштован садашњи Васкрс, ипак, према учењу светих отаца, он је само слика Васкрса небеског, јер наш Васкрс траје један дан, долази и одлази, а онај је вјечан. Овдје су празници и прославе сједињени са искушењима и патњама свјетовним, а у будућем Васкрсу неће бити ниједне патње, ниједне болести или туге, него све – радост и весеље. Тамо ће бити непрестано све-радосно појање псалама, и сагласни слављенички пој пјесама, богата трпеза, испуњена вјечним благом, ново пиће, за које је на Тајној вечери Христос рекао апостолима Својим: Кажем вам пак да од сада нећу пити овога рода виноградскога до оног дана када ћу пити с вама новога у Царству Оца Мојега (Мт. 26:29). О царском наслађивању вјечним благом Он је рекао ученицима Својим пред вазнесењем на небеса: У кући Оца Мојега станови су многи. А да није тако, зар бих вам рекао: Идем да вам припремим мјесто. И ако отидем и припремим вам мјесто, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да гдје сам Ја, будете и ви (Јн. 14:2-3). И још је рекао: У онај дан знаћете ви да сам Ја у Оцу Своме, и ви у Мени, и Ја у вама (20). И још: Оче, хоћу да и они које си ми дао буду са мном гдје сам ја, да гледају славу моју коју си ми дао, јер си ме љубио прије постања свијета (Јн. 17:24). Ријечи ове Христос је изрекао не само за апостоле, него и за све хришћане; слушај шта Он говори: Не молим пак само за њих, него и за оне који због ријечи њихове повјерују у мене: да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду да свијет вјерује да си ме ти послао (Јн. 17:20-21). Може ли ишта бити утјешније од ових ријечи Господа нашега Исуса Христа, које доказују Његову љубав према нама? Какву суровост душевну неће умекшати и какво срце оне неће умиљети?
Памтећи ово, и сви свети, који благоугодише Богу, претрпјели су оно што је њима пало у удио: примили су патње као радости, тјескобу као тријумф, мучеништво као насладу; пост и злопаћења као покој, и смрт – као живот. Због тога ћемо и ми, браћо, стремећи ка наслијеђу вјечног Царства, ишчекујући небески Васкрс, према нашим силама, опонашати житија наших светих отаца: храбро ћемо подносити тешкоће и искушења овога живота, да не побиједе туга и нерад оне који усрдно принуђују себе на вршење врлина и заповијести Божијих и који имају свагдашњу будност и опрез, памтећи лукавство змије, ђавола, који измишља свемогуће сплетке како би отровао наше душе. Јер он се претвара у анђела свјетлости, а дјела изврће и показује их сасвим другачијим него што јесу уствари, таму приказује као свјетлост и горко продаје за слатко. Тако је преварио и праоца нашег Адама, приказавши му плод непослушања као прекрасан и пожељан, и окусио је Адам од смртоносног и горког плода и прогнан би из раја. А ми, пак, познавши сада мрска његова дјела и обману, бићемо веома опрезни и пажљиви: када нам он буде показивао гријех и непослушање као добро, истог часа ћемо обраћати очи душе и тијела према Богу, пазећи се да нас лукави и покварени ђаво не превари и истјера из раја, да нас не натјера да одустанемо од испуњавања заповијести Божијих. А какав је плод непослушања, шта се нама чини прекрасно и пожељно? – Зла пожуда тјелесна, лукава похот плоти и најсрамније страсти, од којих ћемо се, браћо, удаљавати колико год можемо, како бисмо се овдје ослободили од непријатељских мрежа, а тамо се насладили вјечним Васкрсом са свима светима, у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увијек, и у вијековима вијекова. Амин.

 

   

Comments are closed.