ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

 

ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

ПОУКА У СРИЈЕДУ ТРЕЋЕ СЕДМИЦЕ

 
Браћо и оци! Постојање наше, као што видите, је пролазно, дан за даном тече и приближава се крај живота нашег, и за сваког ће неминовно куцнути час да оде из свијета овога и запути се тамо гдје су и оци наши. Због тога је неопходно да имамо велико старање о томе да се у час наш покажемо спремни и успјешни. Божанствено Писмо нам приповиједа о потопу, и Господ говори: као што у вријеме Нојево људи нису мислили о потопу, него јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се, куповаху, продаваху, и изненеда дође потоп и погуби све (Лк. 17:26-28), тако ће бити и када буде други долазак Христов. Вјероватно се ми чудимо тврдоглавости, сљепилу и безосјећајности људи који су видјели ковчег који је током стотину година градио праведни Ној и који су слушали како је он говорио да ће Бог произвести потоп да их потопи и истријеби за зла дјела која су чинили, али који на то нису обраћали пажњу и нису жељели да се покају. Помислимо ипак – нема ли и у нама самим тога што осуђујемо? Јер, иако ми данас и не видимо ковчег који се гради, али свакодневно гледамо гроб испуњен праха, у који ћемо данас или сутра сићи, отићи тамо гдје су и браћа наша, као што видимо, један за другим, раздвајајући се од нас, отишла. А ми се лијенимо и не бринемо о спасењу наших душа, не мислимо о припремању, како нас не би изненадио наш час, који ће донијети муку и велико очајање ономе ко буде неспреман, и нико неће моћи да му помогне; он ће хтјети да поврати страћене дане, али их неће моћи повратити, и плакаће неутјешно.
Према томе, нас чека неупоредиво страшнија казна, него ономад бивши потоп. Будимо стога спремни на одговор прије него што наступи час смртне патње. Међутим, ја не говорим да не једемо, не пијемо и не носимо одежде, него говорим по заповијести апостолској: Ако, дакле, једете, ако ли пијете, ако ли што друго чините, све на славу Божију чините (1 Кор. 10:31). Сва наша дјела и дејства морају бити богоугодни, јер смо ми хришћани и не смијемо давати повода вјерницима и невјерницима да поричу и презиру наш живот, као што и Апостол позива: старајте се да не постављате брату спотицање или саблазан (Рим. 14:13).
Заиста вас молим и преклињем, браћо моја, употпуните моју радост, као што говори Апостол: да исто мислите, да исту љубав имате, једнодушни, једномислени: ништа не чините из пркоса, нити за празну славу, него смирењем сматрајте један другога већим од себе (Флб. 2:2-3). Помно чувајмо наших пет чула: очи, да не гледају на оно што не доликује, слух, да не слуша оно што нам неће донијети корист, укус, да не стреми ка задовољавању похоти наше утробе, опип, да се чувамо од недостојних додира; јер од чула, ако их не будемо надгледали, наступа смрт и погибија душе. Ако будемо слиједили за тим да се наш ум не занима метежним и бескорисним дјелима, нећемо замишљати у својој машти слике плотске пожуде, зато што тиме нећемо пружити души весеље, него јој причинити велику штету и напослијетку задобити горчину, патњу и болест.
Према томе, браћо, има само једна истинита радост и једно весеље за душу, и оно се састоји у томе да чувамо себе у чистоти од плотских страсти и лоших помисли и да усрдно стремимо ка бестрашћу, тј. да не скрнавимо себе ни ријечју ни дјелом. Немојмо бити лијени и нека нам не буде тежак пут који обећава да ће нам даровати радост бестрашћа и чистоте, усиљено изглађујмо свако соје сагрешење, и Бог ће бити наш поуздани помоћник, јер је близу Господ онима који трпе Њега ради. Проводећи такво живљење, ми ћемо бити удостојени Небескога Царства, у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увијек и вијековима вијекова. Амин.