Питање:
Поштовани Оци, Помаже Бог. Проблем са којим се суочава моја породица је компликован, али ја ћу покушати да га скратим. Наиме, у последњих неколико година код нас све некако стоји, као да се надвио неки црни облак који нас гуши и не да нам да идемо напред. До пре три године била сам одличан студент, а од тада нисам положила ниједан испит, иако стално учим. Имам осећај да сам безвредна, да ништа не заслужујем, да сам глупа, све праћено јаким осећајем кривице. Такође, ниједног младића нема да ми се свиди а да се у исто време ја њему свидим, а време је и да се размишља о заснивању породице. Мајка је упала у стање очајања, стално се жали на нешто, депресивна је и лоше воље. Сви смо крштени. Ја сам спознала Бога у средњој школи, мало касније почела да чешће одлазим у цркву, да постим и причешћујем се. У последњих годину дана смо почели да чешће одлазимо у манастир код духовника. Међутим, помака на боље нема, чини ми се да је све горе. Као да смо завезани. Још да напоменем да је у месту одакле смо познато да се једна особа из наше фамилије, која нам није род, бави црном магијом. Раније смо на те приче реаговали одмахивањем руке, не верујући да такво нешто постоји, али сада мислимо да смо под дејством тога, што нам је потврдио и духовник. Међутим, он мисли да је то деловање прошло – а побољшања нема. Сваки Ваш савет био би нам драгоцен. Како даље? Са захвалношћу, С Богом
Н.Н
Одговор:
Драга па ви сте пали у неку врсту депресије. Духовним речником то се каже униније. То осећање безвредности и ништавности, кривице. Униније се јавља пред самоубеђењем да смо у нечем неуспешни. А да ли је успех данас само релативан појам? Које га категорије доброг или позитивног живота опредељују? А посебно ако се ради о црквеном човеку? Ако стално учите а ништа не можете да нучите то може да буде велики проблем. Ако се то дешава три години он је већ ту. Или нисте фокусирана а бива да људи под притиском престају да памте (нешто сам читао о томе) . Није за сваког ни академско образовање, а оно уопште није услов за добар и сређен живот. Можда сте позвани да будете волећа и вољена домаћица да подижете породоцу а са њом и свој унутрашњи мир? То што не можете да нађете младића да вам се свиди пре ће бити ваш критеријум и циљеви у животу а не неке тамо враџбине. Та животна математика и геометрија када млађи људи све нешто израчунају и зацртају шта и када треба да буде у животу, притоме сасвим необраћајући пажњу на вољу Оног који нам га је и дао да живимо. Не поричем могућност ни на те врџбине јер много оних који тако служе Сатани, али у том случају се тражи отворена духовна борба која не може да буде на неку «кашичицу», или парцијална, т.ј. пасивна «са стране», него отворена и обимна под руководством искусног духовника, што се бојим да га сада тренутно немате. Ако је и он сигуран у те мрачне радње онда не сме да калкулише када је «прошло», јер ћете то најпре ви сазнати, него он треба да вас светим тајнама, молитвом и саветима окриљује и штити, и да се заједнички бори јер та борба може дуже да потраје. Да вас припреми на сву њену озбиљност и тежину.
У манастире долази и она «друга страна» са истим жељама за исту помоћ и задивљујуће је колико се тамо направи много добрих и искрених веза. Питање је како ви замишљате вашег будућег мужа? Црквеног, смиреног, повученог, доброг и тд., или «популарног» и отвореног дечка, последње моде и облачења, који ће да вас добро забавља, јер је једино то што добро зна чини у животу. Али такви људи после заљубљеног «моментума» врло тешко се одричу тог начина живота зарад брака и љубави, а посебно ако у њему налазе једини смисао. Желим да кажем да се брзо и одљубе.
Нађите човека који има изграђен страх Божији и заснивајте породицу а факултет одложите на једно време, или га сасвим заборавите. Критериј те потражње треба да буде степен вашег духовног живота, јер што сте духовнији то ћете бити способнији да откријете његову унутрашњу лепоту и доброту не секирајући се за ову физичку јер је она заиста кратка и полазна.
Желећи вам мир и све благодати од Господа
оЉубо
