NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Smrt, zagrobni život, Strašni Sud » Crni flor

Crni flor

Pitanje:
Da li je ispravno nositi crni flor (traku) u znak sećanja na preminulog, meni se čini da je dovoljno nositi tamniju odeću i da je daleko važnije čitati akatist, molitve, davati ime za pominjanje, paliti sveće, dati milostinju…
Ranko


Odgovor:
Bog Ti pomogao, dragi brate, Crni flor ili traka na reveru nije nikakav hrišćanski običaj. Gospod Isus Hristos je sažaljevao one koji su izgubili svoje najmilije. Sažalio se na ženu udovicu i vratio je u život njenog jedinca sina. Zaplakao se nad umrlim Lazarem. Međutim, kako se treba odnositi prema smrti, lepu pouku pruža Sveti apostol Pavle, koji poručuje Solunjanima: „Nećemo, pak, braćo da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade. Jer ako verujemo da Isus umrije i vaskrse, tako će Bog i one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim“ (4, 13-14) . Oblačenje crne (tamne) odeće, pre svega kod žena, a puštanje brade kod muškaraca, za određeno vreme, pre je znak onima koji dolaze u dodir sa ožalošćenim, nego samo izražavanje žalosti. Kad neko na sebi nosi vidljiv znak žalosti, onda oni koji takve osobe susreću, treba da imaju primereno ponašanje, da ne bi slučajno ili iz nepažnje povredili osećanje žalosti zbog gubitka voljene osobe. U crkvenom, bračnom pravu je bila obaveza udovičke crnine, koja je trajala devet meseci. To je zbog toga, ako žena udovica rodi dete pre isteka devet meseci od upokojenja muža, umrli je upisivan kao zakoniti otac deteta.
Svakako da ni crna odeća, ni flor ma kolike širine ili neobrijana brada, nisu stvarni pokazatelji odnosa porodice sa svojim upokojenim članom. Kao što Crkva ne prestaje da brine o svakom svom upokojenom čedu i vrši molitve za njih u određene dane, tako su i srodnici dužni da u tim crkvenim molitvama učestvuju. Smrt hrišćana oglašavaju crkvena zvona, odmah se vrši pomen i do pogreba čita se Psaltir. Opelom se umrli ispraća do groblja, a u treći, deveti i četrdeseti dan po smrti vrše se parastosi, zatim polugodišnji i godišnji parastosi, kao i o vaseljenskim zadušnicama. Ljubav prema našim dragim pokojnicima izražavaćemo najbolje ako se za njih neprestano budemo molili Bogu, za njihovu dušu palili voštanice i u ime njihovo činili dobra dela, „za dušu“, otuda i reč zadužbina. Na svakoj Svetoj liturgiji, sveštenik na proskomidiji vadi čestice za zdravlje živih i pokoj duša usnulih članova Crkve. Te čestice se stavljaju blizu Agneca, koji predstavlja Hrista, a posle pričešća vernika sveštenik te čestice sjedinjuje sa Krvlju Hristovom. Dakle, nema boljeg načina da se molimo i poštujemo svoje pokojnike, od davanja svešteniku naših čitulja, da za naše pokojnike izvadi čestice.
U porodičnim molitvenicima postoje i molitve za pokojnike, pa se tako možemo i u svojim svakodnevnim molitvama sećati naših dragih pokojnika. Uostalom, svi smo pred Bogom živi, jer Bog nije Bog mrtvih, već živih (Luka 20, 38) . Upokoj, Gospode, u veri počivše! Mir Ti i radost u Hristu Isusu.
o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *