NASLOVNA » Društvo, SPC, TRAGOVI U VREMENU » Crkvena društvena mreža – Da ili Ne?
Crkvena društvena mreža – Da ili Ne?

Crkvena društvena mreža – Da ili Ne?

Ljudi gaje predrasude da je crkva okovana u starinski način komunikacije. Društvena mreža Crkva.net pokazuje upravo suprotno.

Društvene mreže već odavno su neodvojivi deo života mnogih građana Srbije. Kao oruđa komunikacije, koriste ih pojedinci, kompanije, društvene organizacije, pa i sama država. Termini poput „eksplozije na društvenim mrežama“ postali su uobičajeni kada se neka vest, nedovoljno konvencionalna za klasične medije, objavi i brzo raširi po društvenim mrežama, a „uticajni tviteraši“ stekli su status ljudi koji se bave nekim važnim poslom.

Screenshot_1

Međutim, u Srbiji se retko pojavi neka domaća društvena mreža, a Crkva.net upravo je to. Osmislilo ju je nekoliko ljudi — među njima su Stevan Jovanović i Aleksandar Milojkov, profesori veronauke. Jovanović je i član Misionarskog odeljenja pri Sinodu SPC, koje je osnovano 2014, na inicijativu episkopa Raško-prizrenskog g. Teodosija.

Jedan od projekata ovog odeljenja bio je i internet projekat, forum Pouke.org, priča Jovanović, čiji je osnivač kruševački paroh, otac Ivan Cvetković, sa kojim su Jovanović i Milojkov osmislili crkvenu društvenu mrežu.

„Na jednom od sastanaka raspravljali smo o tome da li bi bilo dobro da se takav projekat ostvari. U početku smo bili skeptični i stidljivi, nismo znali na kakav će odjek da naiđe“, kaže Jovanović.

On dodaje da su u crkvi i van nje postojale predrasude o projektu crkvene društvene mreže. Njegov kolega Aleksandar Milojkov kaže da i sada, kada je projekat oživeo, nailaze na čuđenje.

„Otkuda sada to — crkva i moderni načini komunkacije. Ljudi gaje predrasude da je crkva okovana u starinu kao način izražavanja i smatraju čudnim korišćenje savremenih načina komunikacije u crkvi“, objašnjava Milojkov.

Međutim, crkva nikada nije imala problema sa tim — hrišćanstvo se uvek izražavalo na način koji je u skladu sa vremenom u kome se nalazilo, dodaje.

Za dve nedelje postojanja, društvena mreža „Crkva.net“ okupila je oko 15.000 ljudi, što ju je vrlo brzo pretvorilo u moćan medij.

Skepsa koja je povodom crkvene društvene mreže postojala u okviru crkve odnosila se na opasnosti koje internet sa sobom nosi, ali, prema Jovanovićevim rečima, crkva je na ovaj način morala da se otvori.

„Ona se otvorila u svom parohijalnom životu, ali je morala da se otvori i na ovaj način. Tamo gde se nalaze ljudi, moraju da se nalaze i crkveni misionari. Ako su ljudi na internetu, i crkva mora da bude na internetu“, kaže Jovanović.

Što se opasnosti na internetu tiče, one su postojale i postojaće i crkva će morati da se bori protiv toga, smatra on. Na pitanje zašto je potrebna posebna društvena mreža, zašto nije dovoljan samo Fejsbuk kao najveća globalna mreža na kojoj već postoje stranice SPC, Jovanović kaže da je Fejsbuk pretrpan članovima i da politika pristojnosti na njemu popušta. Vređanje i bilo kakva diskriminacija na stranici Crkva.net neće biti moguća, dodaje.

Prema rečima Aleksandra Milojkova, crkvena društvena mreža je bila potrebna jer je bitan i kontekst u kome se odvija komunikacija.

„Kontekst mreže Crkva.org su crkva i duhovnost. Dakle, ljudi koji naprave nalog ulaze u taj kontekst i u njemu se odvija komunikacija“, objašnjava Milojkov.

Postojanje crkvene društvene mreže omogućava demokratizaciju crkvenog života, tvrde naši sagovornici, zato što je to način da svako, bez ikakvog straha, zadržavajući autonomiju postavlja pitanja i raspravlja o veri.

„Društvene mreže omogućuju da direktno ’bocnete‘ svog duhovnika i da mu postavite pitanje“, kroz šalu objašnjava Jovanović.

Ono što je sigurno, kažu naši sagovornici, jeste da virtuelni život ne može da zameni crkveni život, jer život crkve je komunikacija živih ljudi.

„Nemamo nameru da virtuelni prostor pretvaramo u crkvu. To nije crkva. Virtuelni prostor je medij kroz koji će crkva da se obraća narodu“, kaže Milojkov.

4 komentar(a)

  1. „…To nije crkva. Virtuelni prostor je medij kroz koji će crkva da se obraća narodu“, kaže Milojkov.“
    Crkva da se obraća narodu?! A ko je crkva, a ko je narod? Mislim da će to biti prosto novi način na koji će umišljena „crkva“ portala Pouke i ŽRU da promoviše svoju paradigmu arheološkog bogoslovlja iztumačenog njima, tolerantnim zlatoustima post-patristike.
    Kobajagi, oni će da daju alternativu fejsbuku gde „politika pristojnosti popušta“, dokle na njihovom portalu osvanjavaju „pristojni“ članci, pisani njihovim samoproklamovanim ‘avama’,naslovljeni sa „Hristos i prostitutka“ kao i mišljenja, još uvek sveštenika SPC (sic.), koji tvrdi da je preljuba greh, a blud nije, i slične nebuloze generacije X (drugi talas) novotaraca i ekumenista. Od njih se počinju da ograđuju i njihovi vaspitači (duhovni očevi), patrolozi sa prefiksom ‘post’ koji su u poodmaklim godinama. Čak i oni primećuju da taj novi talas nema ikakvog stida i srama, ali „kakvo si seme posejao, takav ćeš i plod da uzbereš!“

  2. Svi imamo filtere koje nam je Bog dao da propustamo informacije koje do nas stizu, sto racionalnim, sto intuitivnim znanjem, pa koristimo ih, a ne svaljujmo krivicu na druge, jer su toboz neposteni i manipulisu ljudima, a samo mi posteni. Svet oko nas odrazava kakvi smo, sto zracimo to privlacimo, a ako neko odmah misli najgore, neka se zapita kakav je. Nasa vera nas uci da su nase misli nas zivot, budimo verniji i pozitivniji, umesto da skoro u svemu vidimo nesto lose, pa ce nam biti bolje. Potpuno podrzavam ovaj projekat, crkva zivi u vremenu i prostoru (da ne zalazimo u relativnost pojmova), sad je 21. vek, a drustvene mreze ne cine samo autori, vec pre svega citaoci i oni ce vremenom odrediti konacnu i formu i sustinu te mreze. Na zdravlje i spasenje svima.

  3. Ispade sad da su Crkva upravo Milojkov, Cvetković i ostali osnivači crkva.net, a ne sveti Oci koje jedino treba slušati i po kojima se jedino treba upravljati.

  4. Mene objave svestenika Ivana Cvetkovica cesto uznemiravaju i sablažnjavaju. Dotični pokušava biti duhovit, pa taj njegov humor na kraju postane ismevanje svega onoga što on ne podržava i na taj način sramoti Crkvu. Ne smemo ništa govoriti protiv sveštenika, jer oni simbolišu Hrista, ali kome se onda požaliti i kome će jadni laik da poveri svoju dušu?! „Pomagaj Gospode, nesta prepodobnih!“

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *