NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Razno » Crkva i društvo

Crkva i društvo

Pitanje:
Pomaže Bog, Poštovani oče, Da li Crkva ima obavezu da u sadašnjem stanju društva javno, pored čitanja Jevanđelja na Sv.Liturgijama, npr.preko medija i sl. apeluje na veću pravoslavnu hrišćansku (i ljudsku) solidarnost i pomoć bližnjem svom i na taj način, možda, probudi savest u nama da ne budemo tako sebični i ujedno pomogne smanjenju ili ukidanju tenzija među malog broja imućnih i većine koji nisu tako imućni? Hvala unapred, Svako dobro od Gospoda.
Nebojša


Odgovor:
Dragi brate Nebojša, Razume se da Crkva, pored širenja i utvrđivanja u narodu blage vesti, govori i insistira i na delima milosti telesne. Sećaš se, sigurno, jevanđelja o Poslednjem sudu Hristovom, kada će Gospod od nas tražiti isključivo kako smo Njegovo jevanđelje u praksi primenili: da li smo bili bližnjima od pomoći, kada im je to bilo najnužnije (gladnog nahraniti… nagog odenuti…) . U pravu si kad kažeš da Crkva, sem u hramovima, čitanjem Jevanđelja i propovedi, treba da koristi i savremena sredstva komunikacija i obaveštavanja, kako bi potakla verne (i one koji to treba da budu) na veću međuljudsku solidarnost, ne bi li se nekako smanjila ogromna razlika između bogatih i siromašnih. To je za Crkvu zaista težek zadatak. Ne zbog toga što Crkva nema kadrove ili ne poseduje masovna sredstva obaveštavanja, već zbog toga što apeli Crkve i Njenih sveštenika ne dopiru do ušiju onih koji bi trebali da poštuju solidarnost. U najčešćim slučajevima oni ne dolaze u crkvu, na Svetu liturgiju. Oni postupaju kao onaj jevanđelski bezumni bogataš, svu svoju pažnju i sve svoje vreme posvećuju svome imetku, trudeći se da ga što više umnože i osiguraju. Ne mare oni, kao ni onaj bogataš, da će smrt, kad tad došla, sve prekinuti, a ono što su stekli, kome će ostati. Bogati ljudi u srpskom narodu, iz ne tako davne prošlosti, koji su svoje bogatstvo stekli svojim poštenim trudom, znali su da ga iskoriste, ne samo za sebe i svoje porodice, već i za dobro naroda. Otuda mnoge zadužbine i legati po srpskim gradovima, koje i danas služe srpskom narodu (Srpska akademija nauka, Beogradski univerzitet, Kolarčev narodni univerzitet, Palata Sime igumanova i druge brojne zadužbine) , trebale bi da podstiču i savremene bogataše, da bar od svoga suviška daju i onima koji nemaju, a koji su, u nekom tamo lancu, pomogli i savremenim bogatašima da se enormno obogate. Nismo nešto čuli da su se srpski bogataši i tajkuni baš ptretrgli, pomažući u zemljotresu stradalom Kraljevu i poplavljenim naseljima. Crkva još uvek ne poseduje sopstvene socijalne ustanove, preko kojih bi bila u stanju da pomogne onim najpotrebitijim, već joj preostaje samo da apeluje na svest onih koji imaju, da podele sa onima koji nemaju. Istina, ne mogu da kažem da Crkva u celini, u svim svojim eparhijama i parohijama, čini sve što je u njenoj moći, da i ličnim primerom pokaže na delu sastradalnu ljubav prema siromašnima i prezrenima. Sigurno da bi se moglo mnogo više učiniti, kad bi bilo više solidarnosti i među samim crkvenim jedinicama, eparhijama i parohijama. Recimo, one eparhije koje nisu osetile ratna razaranja, sa onim kojima je gotovo sve uništeno i narod pobijen ili proteran. Nadam se, dragi brate Nebojša, da će crkveni poslenici upotrebiti sav svoj autoritet, a i svoja zaduženja, pa će nastojati da raskrave srca ljudska za pomoć svojim bližnjima. A ponavljam, Hristos će isključivo od nas tražiti plodove naše vere, a to je nesebična i sastradalna ljubav i pomoć bližnjima, o čemu ćemo slušati na Svetoj liturgiji u Nedelju mesopusnu. Blagoslov i mir od Gospoda o. Dušan — Dragi brate Nebojša, O tome da oni kojima je Bog dao više, pomažu onima koji imaju manje ili nemaju ništa, govorili su još starozavetni proroci. Tako prorok Isaija savetuje: Nije li ovo post što izabrah… da prelamaš hleb svoj gladnome i siromahe i prognane da uvedeš u kuću? Kad vidiš gola, da ga odeneš? … Tada će videlo tvoje sinuti kao zora i zdravlje će tvoje brzo procvasti (Isaija 58, 6-8) . Kolika je moć milostinje pokazuju nam reči Spasitelja bogatome mladiću: Ako hoćeš savršen da budeš idi i prodaj sve što imaš i podaj siromasima, i imaćeš blago na nebu (Matej 19, 21) . A Sveti apostol Petar veli mnogobožačkom kapetanu Korniliju: Molitve tvoje i milostinje tvoje uziđoše na spomen pred Bogom (Dela ap. 10, 4) . Milostinju treba da činimo ne samo prijateljima i poznanicima – nego i neprijateljima – da budete sinovi Oca svoga koji je na nebesima; jer On svojim suncem obasjava i zle i dobre; i daje dažd (kišu) pravednima i nepravednima (Matej 5, 45) . Sveti apostol Jakov je kategoričan: Tako i vera, ako nema djela, mrtva je sama po sebi (2, 17) . U pravu si, dragi brate Nebojša, kad kažeš da Crkva treba da iskorištava ne samo oltar i propovedaonicu, kako bi svedočila nauku Hristovu, koja mnogo i na razne načine govori o međusobnoj ljubavi među ljudima i sastradalnoj žrtvi jednih za druge, već da koristi i sva druga raspoloživa sredstva komunikacije među ljudima. I još si u pravu kada misliš da Crkva nedovoljno koristi sve te mogućnosti masovnog obaveštavanja, kako bi svoju uzvišenu jevanđelsku misiju što više učvrstila u narodu. Mi znamo, iz reči Hristovih, da neće svaki koji govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo nebesko, no koji tvori volju Oca moga koji je na nebesima (Matej 7, 21) i zato treba poučavati i insistirati na praktičnom hrišćanstvu, to jest, da pravoslavni vernici sleduju svoga Učitelja i Gospoda, pa da i oni mogu poput Njega da kažu: iako meni ne verujete, delima mojim verujte (Jovan 10, 37) . Sigurno da je teško otkraviti srca bogatih, da deo svoga bogatstva podele sa onima koji oskudevaju, o čemu i Hristos govori: zaista vam kažem da je teško bogatome ući u Carstvo nebesko (Matej 19, 23) . Teško je, ali ne i nemoguće. Mi u našoj istoriji imamo mnogo onih koji su zaradili veliko bogatstvo, ali ga nisu koristili samo za sebe, već su štedro pomagali i svoj narod. Mnogobrojne zadužbine od vremena Nemanjića, pa sve do polovine 20. veka, krase srpske zemlje, a moto im je bio zajednički, onaj koji krasi fasadu Beogradskog univerziteta: Kapetan Miša Anastasijević svome otečestvu. Svi oni koji su bili hrišćanski trudoljubci, koji su svoju imovinu svojim trudom i poštenim radom zaradili, nisu žalili da to podele sa svojim narodom. Naprotiv, savremeni bogataši, razni tajkuni, koji su se raznim mahinacijama na brzinu obogatili, teško se odriču dela svoje imovine u korist sirotinje, na čijoj su grbači to i stekli. Oni izbegavaju i državi da daju što je njeno (caru carevo, Bogu Božje) . Njihove uši ne slušaju poziv Crkve, a njihovo srce je tvrdo za dela milosrđa. No, ako je teško omekšati srca njihova, ne znači da treba odustati pri prvom pokušaju. Crkva, kao savest pravoslavnog naroda, treba da kuca na svaka vrata, kako to i Hristos čini, i onaj koji vrata svoga srca otvori, spasiće dušu svoju. Da Gospod pomogne Crkvi svojoj i u ovoj njenoj misiji! o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *