NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Čovek je viši od zvezda – okultizam, astrologija, magija

Čovek je viši od zvezda – okultizam, astrologija, magija

„DA VAS TAMA NE OBUZME“
(O NLO, kućnim duhovima, poltergajstu, itd.)

Svaki razgovor o NLO, poltergajstu, vragovima, kućnim duhovima, vanzemaljcima, humanoidima, snežnim ljudima od pre izvesnog vremena u meni izaziva odvratnost i otvoreno žaljenje zbog svog ranijeg oduševljenja njima i zbog onih koji danas maštaju da se sa svim tim susretnu i s njima kontaktiraju. Evo uistinu „bezumlja hrabrih“. I meni se jednom desilo da malo „ludujem“, ali ne zbog “ slave“, već za kaznu zbog potpunog nepoznavanja učenja Pravoslavne Crkve, koja, kao brižna mati, od samih svojih početaka, ne krije od svoje decehrišćana, potrebna znanja o istinitosti ovih pojava, da bi ih sačuvala od pogubnih zamki. Danas pošto sam došla do izvesnih znanja o Božjoj sili i nečistoj sili, sa užasom se osvrćem na svoj ateistički optimizam s kojim sam išla ususret nepoznatim silama tame, posle kojeg sam samo Božjom milošću – bez duhovnog štita (posta, krsta i molitve) – ostala živa. Na taj način, ono što mi se desilo 1990. godine, i kasnije poimanje svega, izazvalo je preokret u mom pogledu na sve što se zbiva, a pošto je prećutkivanje čudesnih dela Božjih opasno za dušu, i zbog toga što još u mnogim umovima vlada zbrka što se tiče istinitosti prirode i poseta NLO, smatram da je moj dug kao hrišćanina da ne prećutim ono što mi se desilo, da ne bismo svi mi upali u još veća iskušenja sa težim posledicama. U ovu igru sa NLO – „dobrotvorima i spasiocima roda ljudskog“ bila sam prevarom uvučena. Desilo se to na sledeći način.
U gomili isečaka iz novina koje sam skupljala o gore navedenim anomalnim pojavama, pojavilo se i nekoliko članaka iz pribaltijskih novina „Sovjetska omladina“ pod rubrikom „Em…ski trougao“, koji se nalazi u jednom od područja tajgi Permske oblasti i, navodno predstavlja „zonu za sletanje i uzletanje“ vanzemaljskih letelica, kao i mesto dislokacije „došljaka iz vanzemaljskih civilizacija“. Autor članka, koji je bio s njima u „kontaktu“, nudio je čitaocima magičnu formulu koju su mu preneli „vanzemaljci“ za „iscelenje“ i „preventivu“ od bolesti zemljana, koju je trebalo izgovoriti tri puta u toku noći. Kasnije se ispostavilo da je ovo prizivanje nečiste sile „u goste“, a sama formula nije s planete „iks“, već iz knjige „Crna magija“. Sasvim je razumljivo zašto su očevici koji su boravili u Em…skoj zoni, umesto očekivanih rajskih osećanja, tamo doživljavali nezemaljskih strah, hipnotičko stanje, pometnju, tugu, zaustavljanje vremena, imali glavobolje i čak osećaj pucanja kože na licu.
Jednom, usred noći, probudih se od drhtavice u celom telu i osećaja nezemaljskog straha; kapke nikako nisam mogla da otvorim, celo telo mi je bilo paralisano, kao u stegama, tajanstvenom silom; nisam mogla ni prst da pomerim. Osećala sam kako me okružuje hladni mrak, a pored lica mi je lelujala svetleća kuglica. Slobodan je ostao samo razum, koji je grozničavo pokušavao da objasni situaciju i da nađe izlaz iz nastalog položaja, ali ništa spasonosno nije padalo na pamet. I tada, svakako moj anđeo čuvar, šapnu mi „da se prekrstim“, što sam i požurila da uradim, makar i u mislima, jer su mi ruke bile nepokretne. I istog trena okovi su bili zbačeni. Obuze me takav mir i utonuh u spokojan san, te sam ujutro već bila spremna da sve zaboravim kao košmar, ali ugledavši dve svilene niti, privezane u oblik osmica na kablu električnog gramofona, shvatih da noćni događaj nije bio san. Međutim, nisam mogla da odgovorim na pitanje ko me je to posetio, a uzajamne veze magične formule i noćne posete „nepoznatih“, koji mogu da prodru u kuće kroz dimnjake i stakla, nisam se setila. Na taj način obrela sam se u društvu „izabranih“ zemljana, čije se maštanje o susretu sa NLO ostvarilo, ali pošto nikakvo oduševljenje od ovog nisam osetila, uzdržala sam se od toga da ga ispričam čak i svojim prijateljima, utoliko pre što se početkom 1990. godine takve priče još nisu primale s razumevanjem.
Posle prve noćne posete „nepoznatih“ počela sam da primećujem da se u kući pojavilo neko „nevidljivo biće“ koje je počelo da mi parališe telo tako da sam bukvalno morala s njim da se borim: ono samo se ne vidi, već čovek samo oseti pored sebe zgusnut vazduh koji na neki način deluje paralitično na telo. Noću su počele da iščezavaju neke sitne stvari, a zatim da se kroz određeno vreme vraćaju. Jednom osetih u snu kao neku vazdušnu grudvicu koja mi je lagano sletela na potiljak i odmah negde u dubinu velikog mozga počeše da prodiru veoma oštra probadanja kao iglicama. Iz radoznalosti odlučih da ih ne teram od sebe, već da vidim šta će biti dalje. A dalje vrlo brzo utonuh u prijatno stanje bez misli i u obamrlost, posmatranje nekakve praznine… Prenuh se od osećaja neizdržive telesne pohote, koja kao da je bila spontana.
Ujutro, pošto sam analizirala snagu uticaja „neidentifikovanog“ nevidljivog bića na telo, shvatila sam da „vanzemaljski gost“ deluje preko potiljačnog dela velikog mozga. Od tada počeh da spavam samo na leđima, zatvarajući potiljačni deo jastukom. Ovaj slučaj me je podsetio na rezultate eksperimenata stranih stručnjaka u oblasti naoružanja, koji su bili objavljeni u štampi: uticajem slabog energetskog polja na veliki mozak, čovek je gubio svoje „ja“ i izvršavao svako naređenje „operatera“. A sovjetski lekari su još sedamdesetih godina otkrili dve zone velikog mozga, na koje kad se deluje, čovek oseća ili nezemaljski strah, ili nezemaljsku požudu, tačnije, polnu strast. Ovi eksperimenti su vršeni u cilju otkrivanja natprirodnih moći u čoveku radi njegovog daljeg usavršavanja.
Dalji događaji su pokazali da je moje „nevidljivo biće“ uvek nastojalo da bude pored mog uzglavlja ili grudnog koša gde je srce. Jednom, iznenada se probudivši, ugledah tačno nad svojom glavom crnosivo rutavo biće sa hipnotičkim svetloplavim očima bez zenica, slično risu, koje je lebdelo u vazduhu. Uzalud sam tad pokušavala da odgovorim na pitanje šta ili ko se “ prijavio“ u mom stanu. Primetila sam samo da sam noću počela da imam košmare i to neretko sa erotskim sadržajem, ali tad mi nije bilo ni na kraj pameti da su i oni od „humanoida“. Zbog mnogobrojnih takvih doseljenika – nevidljivih bića po celoj Rusiji i obraćanja štampi radi razjašnjenja, u leto 1990. g. u jednoj od emisija centralnog radija, na molbu zaposlenih, jedan ekstrasens je objasnio da su u poslednje vreme mnogi u prilici da nagađaju ko se to mrda, kucka, leti, grmi, odvlači stvari po njihovim domovima. Pošto je sve ovo nazvao nestašlucima nečiste sile, obradovao nas je da se s njom može dogovoriti razmenom usluga – on, kućni duh, budiće te ujutro, navijati sat, decu će uspavljivati, a vi mu zauzvrat ostavite bombonu. Na kraju, uzdahnuvši sa olakšanjem što se pojavila neka vlast nad mojim „došljakom“, dogovorila sam se s njim da me budi ujutro na posao i navija zidni sat, a ja ću mu ostavljati bombonu iz zahvalnosti. Na taj način u pet ujutro bih se momentalno probudila, a razbijeni zidni sat poče nevidljivo da se navija noću.
Od pre izvesnog vremena počeh da primećujem i činjenicu da me ponekad danju ili uveče prati svetleća kugla na nebu. Morala sam da zaustavljam ljude i po ko zna koji put da se uverim da je ne vidim jedina. U takvim slučajevima leteći objekat se ili skrivao iza oblaka, ili zamirao na licu mesta, praveći se da je zvezda. Tad još nisam bila svesna uzajamne veze između „kućnog duha“ i leteće kugle i utoliko pre nisam shvatala cilj njihove posete. Uzdala sam se u njihovu humanu misiju, o kojoj su nas „bombardovala“ sredstva masovne (dez)informacije. Izvesnu svetlost na ovu uzajamnu vezu bacio je sledeći događaj.
Jednom zatražih od poznanika Bibliju, čije mi izreke nisu izgledale ni izdaleka tako arhaične, kakvim ih je predstavljala ateistička propaganda. Od prvih stranica osetih da u rukama držim Istinu. Čudila sam se: šta je trebalo taj neko da bude, pa da zabrani ovakvu knjigu života. I tako eto čitam ja jednog dana sa oduševljenjem ovu knjigu i kao po nečijoj komandi podignem glavu gore i ugledam rozecrvenu kuglu, koja se iznutra pomerala, veličine glavice kupusa, kako se spušta prvo na moju glavu. Ona se spuštala, ne skrećući ni levo, ni desno. Predosećanje nekakve nesreće nagna me da odskočim. Drugi put ova kugla, uletevši iz hodnika predsoblja, nalete na mene dok sam čitala Jevanđelje. Svaki put, izmičući takvim napadima, osećala sam neprijatno peckanje u potiljačnom delu. Na izvesno vreme sklanjala sam knjige, ali bih ponekad ipak ponovo počinjala da ih čitam. Primetila sam da je otada „kućni duh“ postao agresivniji, a ja razdražljivija, svadljivija. U meni se stvorio stalni strah od mraka. Češće mi je trebalo da otklonim nervnu napetost alkoholnim pićima, da tražim sredstva koja će mi odvući pažnju, koja, kako sad shvatam, nisu spasavala, već još više uništavala. Borba se vodila u meni, jer prijatelji su ostajali najčešće u potpunom neznanju onoga što se dešavalo sa mnom, dok „pokretni duh“ nije počeo da odvlači stvari moje drugarice koja mi je dolazila u goste. Počela sam da primenjujem narodna sredstva za isterivanje „nečiste sile“, ali, kako se ispostavilo, sva ona su po svojoj suštini bila uzaludna, jer su bila paganska. Osetivši se potpuno bespomoćnom u isterivanju „miroljubive“ nečiste sile sopstvenim snagama, počela sam da pomišljam na promenu mesta stanovanja. Sledeći slučaj pomogao mi je da nađem izlaz iz ove situacije.
Bio je novembar ili decembar 1990. godine kad sam se vraćala sa službenog puta iz Šemuršija. Na pomalo oblačnom nebu svetleo se jarki pun mesec. Raštrkani oblaci izgledali su zloslutno, sumorno, predskazujući hladno vetrovito vreme. Mahinalno pomislih da NLO voli da se pojavi na takvom nebu. I samo što pomislih, kad ugledah u poluprečniku meseca zaplamtelu zvezdu, koja se, kako mi se učini, kreće. U mislima se zapitah da li to mene prate. A kako sam tek bila zaprepašćena kad mi je zvezda dvaput „namignula“! U toku mojeg puta na moja pitanja u mislima ona je odgovorila sa još nekoliko blesaka. Takva pažnja više ne samo da mi nije laskala, već je, naprotiv, potvrdila moje „zatočeništvo“ u „ropstvu“, nevidljivom zadruge.
Ovo neočekivano nametljivo tutorstvo „zvezde“ natera me da se setim svih slučajeva svojih susreta sa „neidentifikovanim objektima nadcivilizacije“ u svoj povezanosti, i odjednom počeh da dokučujem uzajamnu vezu između letećih kugli i zvezda na nebu sa letećim čupavim bićem plavih očiju u stanu, „odletelim“ i „doletelim“ stvarima. Prisetih se analognih primera u sredstvima masovne informacije, koji su okarakterisani kao „nestašluci“ vanzemaljaca i zaključih da su NLO, vanzemaljci, pokretni duh, poltergajsti, kućni duhovi – jedno isto, tj. nečista sila. Zvezdi koja je letela iz autobusa rekoh da ću, ako je od Boga, razgovarati s njom, a ako nije – neću. Zvezda se smesta ugasi i praćenje s neba se prekinu.
U mislima sam tražila izlaz – kako da iz sopstvenog stana isteram „došljake“ sa „drugih planeta“? Setila sam se izreke iz Jevanđelja da se poltergajsti, demoni isteruju samo postom i molitvom, te ja, savladavši strah i stid, pođoh u Pravoslavnu Crkvu. Uskoro, nekako predveče, došao je otac Nikolaj sa popadijom i osveštao stan. Još iz štampe sećala sam se da pokretni duh, kad se isteruje iz kuće, za „oproštaj“ pravi izgrede. A moj „glumac“, koji se u samom početku pravio da je došljak sa planete „iks“ je posle osvećenja stana besneo celu noć, pucketajući ispod plafona i više puta pokušavajući da na me nagna utvare užasa, ali ovog puta odbij ala sam ove napade Isusovom molitvom, kojoj me je naučio otac Nikolaj. Tako se završio moj „kontakt“ sa „nadcivilizacijom“ koja je pred kraj bila van sebe od besa i zlobe, jer, nemoćna pred krstom i molitvom, više nije mogla da gazduje ni u kući ni nada mnom.
To je bilo prvo čudo koje je pokazalo istinitost Reči Božje. Ugledala sam svet koji mi je ranije bio nepoznat – Božji, pun ljubavi prema ljudima, i suprotni – demonski, čovekomrzilački. I takozvani transferi ljudi u druge “ nadcivilizovane“ svetove, koji su im obećani, nisu ništa drugo do prebacivanje duša, propalih uz njihovu pomoć, u ad, zaista demonsko mesto boravka. Danas, s pozicije, iako malih, znanja o istoriji i izvorima pravoslavne vere, koja sam već stekla, postaje jasno zašto NLO napada i postupa samovoljno tamo gde je čovek smatrao sebe domaćinom – na nebu i na zemlji. To je znak vremena – bezbožništvo i strašno nepoznavanje pravoslavne vere, koja daje svojim čedima duhovni štit od sila tame. Videla sam NLO, i shvativši da je reč o demonskoj obmani, pribegla Spasitelju i poverovala da postoji Bog i Gospod naš Isus Hristos. Ali postoje i oni, koji su, ugledavši NLO, poverovali u njih, govoreći pritom: ja sam njih video, a Boga nisam. Jednom sam od svojih kolega s posla čula da, kad bi bar jednom videli NLO, onda bi u nešto i poverovali. I molila sam Gospoda da ih privede veri. Uskoro pored same naše poslovne zgrade u leto 1991. godine sleteo NLO, u besu rascepivši nekoliko stabala. Čuvaška televizija je ovo snimila. Ali čudo se nije desilo. Od svih zaposlenih u zgradi (minimum 100 osoba) do istinske vere u postojanje Gospoda Boga došao je samo jedan čovek. Smejemo se kokoški, nazivajući je slepom kad trči pod točkove; a sami danas ostajemo veliki duševni slepci, u lenjosti ne razmišljamo o onom što se dešava niti pokušavamo da se obratimo prošlom iskustvu ruskog naroda, i da nađemo odgovore na pitanja o NLO i Bogu koja nas muče, a ne da crpimo svakojaka znanja u ovoj oblasti od besplodnih sekti i lažnih proroka. A dok mi živimo u tami – neznanju svetlosti – đavo sa svojom demonskom vojskom NLO, poltergajsta, kućnim duhovima… – nastavlja da se ruga i podsmeva našoj „obrazovanosti“. Navešću samo nekoliko primera izrugivanja nad ljudima koje je ispričao otac Nikolaj.
Jedna žena iz sela Aniš-Ahnerdena Čuvašije je nastavila dugo da noću vodi supružnički život s pokojnim mužem sve dok nije videla da „suprug“ ima čupave noge i kopita… U međuvremenu celo selo je pričalo da joj često doleće svetleća kugla, a ona je videla samo muža kako ulazi u njenu sobu i ponekad je čak čašćava čokoladnim bombonama.
A evo još jednog slučaja. Mlad muškarac, koji živi u Čeboksarima, pošto ga je verenica prevarila, pao je u takvo očajanje i depresiju da je, čak, pomišljao da sebe liši života, kad se odjednom noću pojavi mlada žena i uteši ga svojom ljubavlju. S novom ljubavlju zaboravio je staru i kao da su nestale sve žalosti. Nije mu bilo ni na kraj pameti da nova prijateljica voli da dolazi samo noću. A pošto je suština svake posete demona pogibao, tako je i ova ljubav uskoro dovela do tragedije – on se obesio, ali mu nije bilo suđeno da umre, već da otkrije pravo lice ljubavnice-demona.
Tri školske drugarice iz Novočeboksarska su dolazile kod oca Nikolaja da im pomogne u sledećim okolnostima. Posle prizivanja duhova kod jedne od njih se pojavio stalni ocećaj da joj rastu rogovi, drugu neko udara nogom otpozadi, treću noću posećuju utvare.
Kod oca Nikolaja u crkvu dovedena je učenica koja je posle kontakta sa vanzemaljskim civilizacijama prestala da razgovara čak i sa najbližima i stavljala zavese peko svih ogledala u školi i kod kuće.
Sredinom 1990. godine bivšeg „Avganistanca“ iz Čapajevskog naselja blizu Čeboksarija su, pošto je izgovorio magične formule za prizivanje duhova, nekoliko noći počela da odvoze „crnom volgom“ četiri crna demona, sve dok se nije obratio za pomoć crkvi.
Sećam se slučaja sličnog ovom iz novinskog članka o Sergeju K, bivšem „Avganistancu“, kojeg je iz restorana „Avača“ otela neopisivo lepa crnokosa devojka, koja je u kolima „strane marke“ počela da se pretvara u hobotnicu, a njeni saputnici da se oblače u skafandere. On je pobegao i ponovo bio otet, dok se najzad nije obreo pored svoje kuće. Sergej živi i radi u Petropavlovsku-Kamčatskom. Obzirom na svoj posao, bio je prinuđen da se podvrgne ispitivanju u psihijatrijskoj bolnici i bio otpušten kao zdrav.
Gore navedeni primeri govore o tome da, delujući hipnotički na psihu, sile tame – demoni mogu da sugerišu čoveku bilo čiji lik i bilo kakve postupke, koje čovek po svojoj nemoći nije u stanju da spreči ničim, izuzev duhovnim štitom. Pritom nam se priviđaju oni likovi i postupci za kojima sami čeznemo: ako želimo da odletimo u druge svetove, izvolite „kočija – leteći tanjir“ nam se stavlja na raspolaganje. Ako želite ljubav, izvolite i muškarce i žene sa njihovom putenošću itd. Ako želite slavu, ugled – kod vas se pojavljuje „vanzemaljac“ i izjavljuje vam da ste izabrani kao najdostojniji od ljudi…
Jednom mi je mladić od svojih 27-28 godina, Aleksej, juna 1991. g. pored Vavedenjske saborne crkve u Čeboksariju ispričao da ga je „Isus Hristos“, koji mu se javio glasom sa dva „anđela“, obavezao da ide u crkvu. On je nagovestio svoj drugi dolazak u skoroj budućnosti i osećao Alekseju svoje pokroviteljstvo ako „mu“ bude poslušan. Zatim mi je Aleksej priznao, da se on, i pored toga što mu nisu ništa loše savetovali ni radili, ipak često oceća nepotrebnim i da je više puta pomišljao na samoubistvo.
Nema smisla da dužim sa primerima podsmevanja đavolske sile ljudima, jer njima su pretrpani štampa, radio i televizija. Dosta je trke za senzacijama, vreme je da se zaustavimo u svojoj nerazumnosti i da se vratimo iskustvu bogobojažljivog ruskog naroda, Otaca Crkve – iskustvu minulih godina i Svetom Pismu, u kojima je davno dat odgovor na pitanja o prirodi NLO kao o đavolskoj sili.
Predrevolucionarnu Rusiju, siromašnu materijalno, ali bogatu duhovno, demonska sila nije moga da „ospe tanjirima“. Jednostavno nisu imali gde da slete – naokolo krstovi, molitva, sveta vodica; ne samo u crkvama, već u svakoj duši i kući služena je služba Bogu. Danas su i hramovi prazni, a iz kuća i duša uklonjeno je sve Božje, pa se eto ova praznina popunjava svakojakim đavolijama. Na takve posledice upozoravao je sam Gospod Bog u Jevanđelju.
Samim dolaskom na zemlju Isus Hristos je pokazao da čovek ne mora da se bori sa čovekom, već sa iskonskim neprijateljem roda ljudskog – đavolom, koji svakog navodi iskušenjima na greh, te onaj koji nije pobedio greh postaje plen i žrtva tamnih sila, jer ništa nečisto se ne prima u Carstvo Božje.
Na pitanje koje se često nameće – zašto Bog dozvoljava „vanzemaljcima“ da lete i muče ljude, još sveti Jovan Zlatousti je ovako odgovorio: kao prvo, da bi ti spoznao da si stvoren kao daleko jači od đavola ako mu se Bogom protiviš; kao drugo, da bi ostao u smirenju i da se ne bi uzdizao veličinom darova; kao treće, da bi se duh lukavi, videvši tvoje strpljenje, uverio da si odstupio od njega; kao četvrto, da bi kroz to postao čvršći i jači; kao peto, da ne bi zaboravio svoju nemoć i Božje sile koje ti pomažu.
Na taj način, iskušenje nije slučaj, već zakonitost, potrebna za očišćenje duša od svakog zla. Ovom iskušenju kroz đavola bili su izloženi prvi ljudi, a neće ga izbeći ni poslednji. Otvorena pojava NLO-a, vanzemaljaca i slična đavolija, kako govori Pravoslavna Crkva – je znak za one koji istinski veruju da treba da budu izuzetno oprezni.
U Jevanđelju je rečeno da je Gospod Bog samo u toku zemaljskog života načinio toliko čuda da čak ne bi bilo dovoljno ni knjiga da se se opiše. A šta reći o delima Svetih, kroz koja je Gospod silu svoju pokazao i pokazuje? Samo za upoznavanje sa ovim čudima u sredstvima masovne informacije nema dovoljno vremena i prostora, koja se rado dodeljuju mnogobrojnoj armiji protestantskih grupa i religioznim sektama, koje nikad nikakav dobar plod nisu donele, što se potvrđuje istorijom. Sva ova raspojasana propaganda dovodi Rusiju do još veće „duhovne katastrofe“, koja prouzrokuje masovni kriminal. Ceo svet se postepeno pretvara u Sodom i Gomoru. I ponovo se ostvaruje istinita reč Gospodnja: „Gdje je strvina, onamo će se i orlovi skupiti“ (Lk. 17, 37). Strvine su naše bezbožne duše, a „ptice nebeske“ su đavolje sile (na naučni način – NLO, vanzemaljci… i njihovi saveznici na zemlji). Njihova misija je da nateraju učenike Hristove da ćute, učenike, radi kojih Gospod Bog za svaki Uskrs pali sveti oganj nad Svojim grobom u Jerusalimu, tj. pravoslavne. Ali protivnici Jevanđelja treba da imaju na umu da je baš tamo rečeno: „Kažem vam: ako oni ućute, kamenje će povikati“ (Lk. 19, 40).
A mi, pravoslavni, nikako ne smemo da zaboravimo druge jevanđeljske reči: „Još je malo vremena vidjelo s vama: hodite dok vidjela ima da vas tama ne obuzme“ (Jn. 12, 35).

sa ruskog: Vesna Petković

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Izuzetno korisna priča. Igra sa tim zlim duhovima može da bude opasna i pogubna i za dušu i za telo. Nema dogovaranja sa njima. Oni samo hoće da nateraju čoveka da izvrši samoubistvo!

  2. Pozdrav Gde bih mogao kupiti knjigu čovek je više od zvezda

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *