Човек је виши од звезда – oкултизам, астрологија, магија

Свештеник Алексеј Јанг
“РАЗОРНИ НАПАДИ ЛЕТЕЋИХ ТАЊИРА

“Да вас нико не превари ни на који начин…”
(2. Сол. 2, 3)

Није случајност што древне паганске мистеријске религије као и бројна мистична братства (као што су теозофи и розенкројцери) говоре о “елити” која се понекада назива “Велико Бело Братство”, “Мајстори” или “Махатме”. Мадам Блавацки, оснивач теозофије, сматра да је то група бића која настоји да руководи и управља судбином смртног човека. Понекада се за ову “елиту” сматра да је не сачињавају људска бића или, у неким случајевима, верује се да су то “високо развијена” или савршена људска бића.
Предак ове “елите” је daimon древних грчких пагане од кога, у ствари, добијамо реч ” демон”. Тако, се хришћанске тачке гледишта, нема сумње да таква невидљива “елита” постоји, и позната је следбеницима Христа као војска палих анђела, демонска војска. Ово мноштво улази у наш свет кроз грех и јерес, као и путем окултних упражњавања свакојаке врсте (почев од наоко “невиних” ствари као што је хороскоп па све до праксе “channeling” (каналисања) која је типична за Ново Доба). Сада су, међутим, пали анђели пронашли нов и запањујући начин да уђу у свет људи.
Док су у претходној генерацији само “ћакнути” и ментално и емоционално поремећени веровали у летеће тањире, данас више од половине становника САД, према “Тајму” истраживањима, прихвата стварност страних посетилаца. Нарочито “многи следбеници Новог Доба верују у неиндентификоване летеће објекте”, према часопису “Тајм”, “са необичним ванземаљцима који одавно посећују планету земљу са још удаљенијих планета, ширећи мудрост која је, између осталог, створила и Стоунхенџ и египатске пирамиде.”
Мада има пуно литературе у вези летећих тањира, најугледнији “проповедник” је Whitley Strieber (Витли Штрајбер) који је у своје две најновије књиге описао сопствена искуства: “Заједница: истинита прича” (1987), а потом “Трансформација: продор” (1988). Обе књиге биле су на листи бестселера, а аутор се појавио у бројним ТВ-интервјуима, делимично зато што пише добро и што је контактирао са многим научницима.
Мада Штрајбер каже да никада није био заинтересован за летеће тањире и да ништа није читао о томе, “ово је прича”, пише у првој књизи, “о покушајима једног човека да се бори са несхватљивим и разарајућим нападима из непознате сфере. То је истинска прича утолико уколико сам у стању да је опишем. По свој прилици ј а сам имао валидан лични сусрет са интелигентним нељудским бићима. Али, ко би она могла бити и одакле су дошла? Да ли су она злодуси или демони… или посетиоци?”
Почев од децембра 1985, Штрајбер и његова породица доживели су читаву серију сновиђења светлости, гласова, додира и “ноћних посетилаца са главама попут грдосија.” У почетку”, рекао је, “мислио сам да ћу полудети. Али прошао сам психолошке тестове и неуролошки преглед, разговарао сам са три психолога и три психијатра и сврстали су ме међу нормалне у сваком погледу… Посетиоци су умарширали право усред живота једног индиферентног скептика без момента оклевања.”
Чињеница да Штрајберова прва књига “Заједница” такође садржи званичне изјаве медицине у погледу његове нормалности и здравља као и преписе хипнотичких сесија (истицао је детаље свог искуства) и да именује истакнуте научнике из многих области који су му помагали додаје тон истинитости његовој застрашујућој причи. Он размишља да би његови посетиоци могли бити:
“са друге планете или планета;
“са земље, али тако различити од нас да нисмо до сада ни схватали да су они чак стварни;
“из другог аспекта просторавременаиз друге димензије
“из ове димензије у простору али не у времену; другим речима, временско путовање наших потомака у њихову сопствену прошлост (нашу садашњост);
“из нас самих;
“извесна халуцинаторна вијуга у уму, или
“један вид људске врсте” – можда духови или, још боље, “можда смо ви и ја ларве а “посетиоци” су људска бића у зрелом облику.”
Његово објашњење је уверљиво због очигледне објективности: он пројектује себе као невиног посматрача који није ни на који начин одговоран за овај бизаран сусрет. Међутим, ако погледамо на аутора изван страница ове књиге, открићемо да је он писац неколико хорор-прича које су сличне доживљајима у његовом стварном животу.
Као што је један критичар истакао: “Заједница изгледа као крај логичног развоја који води од фиктивне стране бестселер листе до нефиктивне стране” (Thomas Dirch у “The Nation”, март 1987). Веома је значајно откриће да је аутор био припадник и ученик Гурђијевљеве фондације, култне групе чије учење наглашава “развој латентних снага у људској психи”, и чији је духовни еклектицизам данас омиљен међу новодопцима. Очигледно ауторова улога није била пасивна као што би он навео своје читаоце да поверују; он је – несвесно, без сумње предиспонирао себе за саучесништво у таквом искуству. И човек може лакше схватити зашто су му “ванземаљци” рекли: “Ти си наш изабраник.”
Мада он износи различите идеје и теорије из свега религије и философије и примењује их на његову тему – све из хинду-митологије до ратовања Антонија Великог са демонима религија и Бог у традиционалном смислу су уочљиво одсутни из његовог мишљења и он заговара идеју да је наука једини “кључ” за разумевање ових искустава. Али, као што је јеромонах Серафим (Роуз) писао у својој студији о летећим тањирима: “Научна фантастика је дала слике, еволуција је створила философију а технологија свемирског доба приуштила је уверљивост за такве сусрете” (Јеромон. С. Роуз, “Православље и религија будућности”, стр. 120).
Уместо безграничне жеђи за Богом, ми имамо “велику жеђ за контактима са супериорним умовима који ће руководити нашом јадном, измученом, грозничавом планетом (Жак Вале). Заиста, и сам писац “Заједнице” је ватрени еколог са апокалиптичним осећајем разорне штете коју човек наноси својој планети.
Штрајбер у својим књигама јасно излаже да ови “посетиоци” контролишу ум и врше утицај на људску расу на начин који би се у класичном смислу описао као окултан. Православни читалац се леди када, на једном месту, аутор открива да може “призвати” ове “посетиоце” по вољи и доживети неку врсту “заједништва” са њима на начин који је јасно медијумски.
Сваки православни Хришћанин који је иоле упућен у житија светитеља и списе Светих Отаца непогрешиво ће схватити шта се овде дешава. Уочљива је сличност између пишчевих доживљаја и сусрета светитеља са демонима. Чак и сам аутор описује нарочите мирисе повезане са његовим “посетиоцима” међу њима и мирис сумпора који он пореди са мирисом шалитре на шибици. Његови “посетиоци” имају застрашујуће главе које личе на инсекте са огромним очима које он доводи у везу са статуама паганске богиње Иштар. У “Трансформацији” он пише:
” Имао сам апсолутно неописиви осећај опасности. Био је то пакао на земљи а ипак нисам могао да се померим, нисам могао да крикнем, и нисам могао да побегнем. Лежао сам непомичан као да сам мртав, проживљавајући унутрашње агоније. Све је изгледало монструозно ружно, тако прљаво и мрачно и злослутно… Још се сећам те ствари како пуже, тако ужасно ружна, руке и ноге као у великог инсекта, очи упрте у мене.”
У својој другој књизи Штрајбер закључује да су многи од блиских сусрета које је имао (и још увек има) ту били због “уништења мојег веровања у прихваћену парадигму стварности. И веома су успешни… мислим да је исход оваквих искустава фундаментално престројење ума. То се дешава када људи почну да напуштају стара, лажна уверења…” Истинитије речи нису никада изговорене: ванземаљци га, од Хришћанства, воде ка Њу Ејџу. Мада Штрајбер сада верује да су његови “посетиоци” ванземаљци и да имају физички реалитет, он их такође назива “злодусима” и “онима који изједају душу”, који имају “могућност да уђу у ум и утичу на мисао”, и много, много горе од тога. Он пише:
“Све више сам осећао како улазим у борбу која би могла бити више чак и од борбе на живот и смрт. То би могла бити битка за моју душу, моју бит, или који већ део мене који је повезан са вечним… Било је јасно да је баш у питању душа. Људи су имали осећање као да им неко извлачи душу из тела. Више особа је видело посетиоце када су биле близу смрти.”
Упркос свему овоме, Штрајберова обмана је тако велика да може са заносом да каже да “стоји до сваког појединца да тражи сопствени контакт (са ‘посетиоцима’), да га развија ако се догоди и да то искористи за… духовни развој…”
Супротно томе, Владика Игњатије Брјанчанинов писао је пре једног века:
“Перцепција (опажање) духова чулом вида увек наноси озледу, понекада мању а понекада већу, човеку који нема способност духовне перцепције… Биће неизоставно обманут, неизоставно ће га привући, биће неизоставно запечаћен печатом варке… печатом страхотне повреде духа; и што је горе, могућност исправке и спасења често је изгубљена. Ово се догодило многима, заиста многима. То се догодило не само паганима чији су жреци били већим делом у отвореној комуникацији са демонима; то се догодило не само са многим Хришћанима који не познају тајне Хришћанства… то се (такође) догодило са многим подвижницима и монасима…” (из: “Душа после смрти”, стр. 68).
Када их није “виђао”, Штрајбер је ипак често “чуо” њихове гласове, “као да долазе од малог говорника са десне стране моје главе”. Без икаквих потешкоћа он је схватао да је то било слично паганским пророчиштима древних времена: “Пророчишта у Делфима и многа друга места у древном свету била су канали где су били прорицачи који су у трансу одговарали на питања… Са појавом Хришћанства тај глас је замро… Тако и глас који ја слушам, као и гласови који чују модерни медијуми, поседује древно и узвишено људско наслеђе… Био сам сасвим у оквиру традиције људског искуства.”
Штрајбер такође говори о парапсихолошким моћима које се изненада појављују, непозване, код људи који имају искуство са НЛО: ” прекогнициј а, очигледна телепатија, вантелесне перцепције и чак физичке левитације. Таквим људима често се догађа да се угасе улична светла док пролазе улицом”.
Штрајбер закључује благонаклоно: “Не мислим да смо чак и почели да схватамо посетиоце. Сумњам да смо прилично далеко од разумевања као што, на пример, не схватамо песме китова.”
Али о. Серафим је писао:
“Такве приче о демонским деловањима биле су уобичајене у ранијим столећима. Знак је духовне кризе данас што модерни човек, због своје горде просвећености и мудрости постаје још једном свестан таквих доживљаја – али више нема хришћански оквир у коме би их објаснио… истинита процена НЛО искустава може се учинити само на основу хришћанских откровења и искуства, и доступна је само скромном хришћанском вернику који верује овим изворима.”
После приказивања изузетно успешних научнофантастичних филмова “Блиски сусрети треће врсте” и “Е.Т.” (ИТи) (који је, недавно, почео поново да се даје), видели смо да се обновило интересовање за феномен НЛО. Несумњиво ће и даље расти како Хришћанство бледи на Западу а људи подешавају своје ухо веома древним “гласовима”, некада утишаним присуством Сина Божијег.
Православни Хришћанин, међутим, мора се држати спасења које нам је Христос понудио, јер, као што је о. Серафим писао, “он зна да човек не треба да се развије у нешто више, нити има икаквог разлога да верује да има развијенијих бића на другим планетама; већ добро зна да заиста постоје више интелигенције у васиони осим њега: њих има две врсте, и он настоји да живи тако да буде са онима који служе Богу (анђели) и избегне контакт са онима другим који су одбацили Бога (демони)… не ослања се на сопствене способности да проникне у замке демона, и стога, чврсто се држи Светог Писма и Цркве Христове који му пружају све потребно за живот…” (“Православље и религија будућности”, стр. 144-145).
О Арханђеле Господњи, не остави нас незаштићене од духова зла у поднебесју! (из молитве Св. Архангелу Михаилу)

са енглеског: Слободанка Зарић