Човек је виши од звезда – oкултизам, астрологија, магија

Дејвид Ричи
НЛО: ДЕМОНСКА ВЕЗА

Вероватно сте видели суморне наслове у вези са неидентификованим летећим објектима или НЛО, на насловним странама новина. “Велико стопало – виђен како управља НЛО – говори “Елвис је жив!”: та врста ствари. Такве приче могу да нас насмеју, па ипак је НЛО феномен све друго само не смешан. Он је заснован на обмани, окултизму и једва прикривеном демонском деловању. Ово деловање, описано и анализирано пре петнаестак година, од стране оца Серафима Роуза (упокојио се 1982.) у његовој књизи “Православље и религија будућности”, има очигледан циљ да наведе човечанство да прихвати “ванземаљског” вођу чији долазак у блиској будућности може да објави долазак антихриста.
Упозорење оца Серафима на опасност од НЛО феномена важећа је и данас колико је и онда била. Штавише догађаји по објављивању ове књиге појачали су значај његове поруке свету чије је схватање духовних ствари помрачено.

НЛО и демонско деловање

Отац Серафим је указао на бројне везе између демонског деловања и извештаја о блиским сусретима са НЛО и њиховом тобожњом посадом. Њихова анализа је скицирана делимично према ранијим студијама протестаната који су закључили да су НЛО били ђаволски по природи. Даље истраживање је оснажило овај закључак. Вредна студија о НЛО објављена 1992. у часопису “SCP Journal” у Берклију, Калифорнија, набраја сличности између НЛО и испољавања демонске активности. За обе врсте појава речено је да укључују интелигенције много надмоћније од наше сопствене. Ове интелигенције не поседују никакву масу (то јест, нису физички објективне). Оне представљају блиставу, светлосну појаву у многим случајевима и могу да се појаве, ишчезну и промене своје видљиве облике по жељи. Та бића високо цене тајност. Служе се преваром у настојању да преусмере човекове верске склопове. Циљају на то да потпомогну колективизам и обједињени светски поредак, као и да потисну уздање у Христа и хришћанску веру “религијом” јављеном од НЛО.
Остале карактеристике “ванземаљских” и демонских појава укључују непријатне мирисе, као што је сумпораст задах и осећање хладноће у њиховом присуству. Сликовит опис демонског смрада дала је Џулијана од Норвича у својим “приказањима” (Шоуингс). Бројни извештаји о демонском деловању такође спомињу осећање страховите хладноће која прати присуство злих духова.
Александар Каломирос објашњава везу између хладноће и зла у својој чувеној беседи “Огњена река”. Наводећи грчког ствараоца Фотија Кондоглуа Каломирос указује да је вера једнака топлоти, а безверје хладноћи. Ова хладноћа је знак ђавољег утицаја.

НЛО и општа уобразиља

Књига оца Серафима се појавила касних 70их, када су НЛО имали силну власт над колективном уобразиљом. Неколико година раније, 1973., талас НЛО виђења задесио је Сједињене Државе. Овај талас се подударио са одушевљењем за древне “астронауте”, заснованим на претпоставци дасу “богови” из старине били заправо астронаути са других планета који су посетили Земљу и задивили наше претке својом технологијом. Ускоро је једначина ванземаљци = “богови” утврђена у умовима милиона. НЛО талас из 1973. и феномен древних астронаута били су још свежа успомена када је спектакуларни филм из 1977. оживео општи интерес за НЛО. Филм Стивена Спилберга “Блиски сусрети треће врсте” освојио је публику заслепљујућим специјалним ефектима, укључујући драматични долазак огромног летећег тањира на Ђавољу кулу у Вајомингу.

Ловци и сабласне ракете

Када се појавио Спилбергов филм, модерни НЛО феномен био је стар већ више од 30 година. Било је извештавано да су тајанствени обриси виђени на небу током 40их у “бици за Лос Анђелес”. НЛО су опажени на ноћном небу изнад Јужне Калифорније 25. фебруара 1942. Противавионске батерије су отвориле ватру и испалиле хиљаду граната на циљеве који су очигледно били неоштећени. Нарочито је један велики објекат наводно лебдео изнад Лос Анђелеса осветљен рефлекторима док су гранате праштале око њега и по њему. Затим се објекат лагано покренуо дуж обале и ишчезнуо за пар минута. Таква ватра би оборила авион. Ни за један непријатељски ваздухоплов није пријављено да је оборен у овом догађају који никада није добио уверљиво објашњење.
Војни пилоти су током II светског рата пријављивали виђење и светлосних лопти, названих “ловци”, који би пратили њихове авионе у лету за неко време, а потом одлазили. Непосредно после рата, 1946., “сабласне ракете” су виђене изнад Скандинавије. “Ракете” су се састојале од светлосних пруга које су се кретале великим брзинама и изводиле маневре на небу. Иако су ова виђења приписана совјетским тестирањима наоружања, изгледа невероватно да је Совјетски Савез поседовао такве ракете – надмоћне по особинама у односу на немачке ФАУ пројектиле испаљиване на Британију – тако брзо после рата.

Тањири и саговорници

Израз “летећи тањир” ушао је у амерички говор 1947, када је бизнисмен Кенет Арнолд, летећи својим приватним авионом, угледао неколико непознатих објеката у лету близу Маунт Рејниера у држави Вашингтон. Он је упоредио њихово кретање са тацнама које, бачене, скакућу по површини воде. Новински извештаји о виђењу оставили су утисак да су сами објекти били налик на тацне и израз је тако скован. (Скраћеница НЛО која значи “неидентификовани летећи објекат”, на енглеском UFO – Unidentified Flying Object, потиче из каснијег времена).
Педесетих година НЛО феномен је ушао у нову фазу са извештајима о сусретима очи у очи људи са ванземаљцима. Можда је најпознатији очевидац био Џорџ Адамски из Калифорније, који је постао славан после тврдње да је упознао посетиоца са Венере 1950. године. Наводни посетилац био је наочити хуманоид са косом до рамена и путовао је у звонастом свемирском броду. Рекао је Адамском да је народ Венере забринут због атомског оружја на земљи.
Ускоро, појавило се још саговорника. Међу њима се налазио и Труман Бетарум, познаник Адамског. Бетарум је тврдио да је срео посетиоце са планете “Кларион” 1952. године. Наводно је ушао у њихов тањир и разговарао са врло ниском, али лепом женом, одевеном у црвено и црно, званом капетан ” Аура Реинис”. Она је описала Кларион као свет сличан Земљи само уређенији и привлачнији. И поменула је и насеобине на Марсу, за које се показало да не постоје када је амерички сателит приспео на Марс много година касније.

Чудновати случај Алберта Бендера

По чистој фантастичности мало шта може да се упореди са причом Алберта Бендера, 50-их година главног надзорника у једној индустријској фирми у држави Конектикат. Бендер је почео да се занима за НЛО и касније је пријавио да су га посетила три злокобна човека, одевена у црно, зажарених очију. Када су га погледали, осетио је бол. Посетиоци су му дали мали метални диск и рекли да може њиме да се користи да би био у вези са њима. Када је ступио у везу, угледао је чудовиште и речено му је да извесни “узвишени” владају међу дошљацима. Бендер је за тренутак осетио ужасну хладноћу и нашао се опет у свом кревету на Земљи.
Другом приликом је Бендер направио посету леденој пећини на Анктарктику. Осетио је мирис сумпора. Током те посете срео је седокосог, девет стопа (око 2,75 м) високог хуманоида, који је био идентификован као један од “узвишених”. Биће је дало детаљан опис, који је Бендер чуо током претходног сусрета, претпостављеног настанка звезданих система од једног великог, средишњег, светлећег тела које је било толико вруће да му се нико не би могао приближити ни на милијарде светлосних година растојања. Постојала је такође и празнина у којој су дошљаци изгубили многе од својих бродова.
Бендер је упитао да ли дошљаци верују у Бога. Речено му је да је Бог творевина људи. Када се распитао о Христу, биће му је одговорило да је Христос био просто верник, наговестило да је Христова слава “преувеличана”. Бендер је питао за Васкрсење и вазнесење Христово на небо. Ванземаљац је одговорио да се васкрсење Христово није догодило, већ да је уместо тога Његово тело склоњено или украдено. Бендер је покушао да разјасни веру дошљака и запитао да ли поштују неког бога у свом свету. Странац је одговорио да његов народ нема никаквог бога. Нагласио је, међутим, да је велико средишње тело, раније поменуто, створило његов народ.
У својим сећањима ” Летећи тањири и три човека” Бендер је изложио свој сусрет са “узвишеним” у појмовима који подсећају на традиционално хришћанско учење. Замислио је да је велико средишње биће поштовано од стране ванземаљаца, њихов бог и творац, а да је празнина њихов пакао. Ово тумачење има потпору у Светом Писму. Празнина подсећа на “бездан” које се спомиње у Јеванђељу по Луки и у Откривењу и за које се мисли да је место које ужасава демоне. Када је Христос дошао да истера зле духове из човека, они су Га молили да их не шаље у бездан. Осим тога, ванземаљци овде имају јаку сличност са демонима. Имају злокобну и застрашујућу појаву, али могу да узму и усхићујућа обличја, као што је случај са “узвишеним” ако је потребно. Такође “узвишени” је одвраћао од вере у Христово Васкрсење и покушавао да Христа прикаже само као верника, пре него као Бога. Странац је чак описао Бога као пуку творевину људског рода. То су знаци које човек може да очекује од злих духова.
Остале одлике дошљака у овом случају такође су сагласне с оним што се зна о ђавољем деловању, укључујући и одвратан смрад и хладноћу који су их пратили. Постоји чак и сличност између Бендеровог искуства и описа ђаволске опседнутости код појединаца. У једном тренутку, записао је Бендер, “узвишени” му је рекао да дошљаци могу да уђу у његово тело кроз лобању и да њиме у потпуности овладају.

Сексуални сусрети

Бендерови контакти са посетиоцима у највећој мери имали су за циљ подучавање. Други саговорници тзв. ванземаљаца пријавили су сексуалне сусрете са њима. Ови извештају подсећају на описе инкубуса и сукубуса. Инкубус је зли дух способан да, као мушкарац, има сексуалне односе са женом. Сукубус је зли дух који се јавља у обличју жене и има односе са мушкарцем.
Код НЛО сусрета може се говорити о присилној сексуалној радњи са дошљацима или са неким другим отмичарима. Недавну вест о таквој радњи у коју је било увучено дете у једном случају НЛО отмице саопштила је доктор Карла Тарнер, чија се књига “Ка ивици” објављена 1992. године, бави феноменом НЛО отмице. У чланку у часопису “UFO Universe” (Свет НЛО) у броју за пролеће 1993, Тарнерова извештава како је мушкарац 40-их година затражио њену помоћ у расветљавању неких догађаја из свог живота “повезаних са дошљацима”. Испричао је случај из свог детињства.
Због скученог простора у дому у коме је живео као дечак, делио је постељу са својом бабом. Једне ноћи пробудио га је снажан глас неког човека, глас који се очигледно обраћа његовој баби. Следећег јутра дечак је питао шта се то догодило и баба му је одговорила да је ђаво одговоран за тај снажни глас. Убрзо потом је умрла од можданог удара. Дечак је кривио себе за њену смрт, иако није имао никакве представе о томе зашто се тако осећа.
Под хипнозом се сетио да су њега и његову бабу одвели гмизолики ванземаљци у свемирски брод. Један од ванземаљаца је покушао да ступи у сексуални однос са бабом, али се она одупрла и рекла да после смрти свога мужа не жели да има сексуалне контакте са било ким. Гмизолика прилика је напустила просторију и потом се вратила у друштву човека који је изгледао управо као њен покојни муж. Она је пристала да има сексуални однос са тим човеком, али је потом препознала да је његова спољашњост била пука илузија и да је гмизолики створ заправо прљао. Затим их је присилио на инцест. Потом је туђин злостављао дете.
Баба се умешала одвајајући дете од туђина. Призвала је Исусово име и забранила створу да се дотиче дечака. Незнанац се разбеснео и рекао баби да ће умрети зато што се умешала. Дечак и његова баба били су враћени у њихову спаваћу собу, после чега је баба изрекла горе споменуту опаску о ђаволу. Убрзо потом је умрла. У томе, пише Тарнерова, лежи порекло осећања кривице код овог човека. Мислио је да је био приморан на сексуални однос са својом бабом и она је умрла, баш као што се незнанац зарекао да ће бити.
Иако је хипноза опште познато сумњив начин истраживања нечијих сећања, извештај о овом сусрету има бројне сличности са феноменима и бићима описаним у Светом Писму и демонолошкој литератури. Гмизолики ванземаљац, на пример, подсећа на библијске описе сатане као змије и аждаје; опис сексуалне радње у свемирском броду суштински је подударан са пријављеним понашањем инкубуса и сукубуса, а Исусово име изазива снажну одбојност код незнанца који, уобичајено за ђавола (описаног од Христа као убица), прети дечаковој баби смрћу.
Чујмо што такође францискански теолог из 17. века Лодовико Мариа Синистрари има да каже о инкубусима. У својој књизи о демонству, Синистрари саопштава догађај по много чему врло близак модерним случајевима сусрета са НЛО. Он прича о жени по имену Јеронима, из Павије, која је једног дана умесила хлеб и послала га у пекару да се испече. Када је испечени хлеб био враћен, уз њега се налазио и велики колач. Јеронима је била збуњена и рекла да није послала никакав колач да се испече. Човек из пекаре је одговорио да колач мора да буде њен зато што је њена поруџбина за печење била једина тог дана. Јеронима је примила тај колач и појела једно парче. Следеће ноћи је пробудио из сна шиштав, пискав глас који је питао да ли јој се свидео колач. Невидљиво биће је похвалило њену лепоту, изразило сексуалну жељу за њом и овлаш јој додирнуло образ. Невидљиви љубавник је наставио да узнемирава Јерониму која се одупирала његовим наваљивањима. Тајанствени створ, међутим, није одустајао. Приказао јој се као мален, али леп мушкарац. Пошто је и даље одбијала да му се покори, он ју је истукао и оставио јој модрице по телу. Једног јутра, док је ишла на мису, инкубус јој је свукао сву одећу пред самом црквом… Ово кињење је наводно трајало годинама пре но што је инкубус коначно признао пораз и отишао.
Ово би исто тако могао да буде извештај о блиском сексуалном сусрету из 20. века. Мали хуманоид се пријављује и тражи сексуалне односе са женом. Посете се понављају и укључују физичко злостављање. У једном тренутку у току ових сусрета, као и у многим савременим извештајима о отмицама, жена је свучена до гола. Чак и приспеће тајанственог колача подсећа на догађаје у којима ванземаљци дају људима нешто да једу или пију. Овај последњи детаљ таквих случајева, јело и пиће – подсећа на то како је сатана ушао у Јуду на тајној вечери кроз залогај хране. Чак и када саговорници не доживе сексуални сусрет, сличност инкубуса и сукубуса са тзв. ванземаљцима је очигледна. На пример, један опис инкубуса “Ел Дуенда” као мале појаве одевене у црвено и црно (боје сатанизма), подсећа на капетана “Ауре Реинис”.

Лажљивци, подземни и “ванземаљски”

Пошто је ђаво лажљивац, тако се и ванземаљци у НЛО сусретима одликују својом неистинољубивошћу. Жак Вале, један од најистакнутијих НЛО истраживача, описао је улогу коју обмана има у НЛО феноменима. Једна од његових књига о овој теми има наслов ” Messengers of Deception” (Весници обмане). И други аутори су тумачили овај аспект извештаја о НЛО и догађаја у вези са њима. У појединачним НЛО извештајима и феномену као целини откривене су превара и дезинформациј а по више основа. Ванземаљци могу да пренесу доказиво лажну информацију, као у извештају о градовима који би требало да се налазе на Марсу, Венери или Месецу. Људи могу да допринесу овој превари на много начина, ширењем лажних информација које збуњују и воде на погрешан траг истраживаче као и јавност у целини. Резултат је тај да је истину, која стоји иза НЛО феномена, тешко приметити, осим ако човек није просветљен, као што је отац Серафим био, искуством и сведочењем црквених Отаца који су имали дуги опит прозирања ђавољих обмана и варки.
Духовна литература православља садржи многе приче о сусретима са сличним оним код савремених НЛО виђења, између људи и демона. Размотримо искуства Светог Кипријана, бившег мага који се обратио утицајем Свете Јустине и пострадао заједно са њом. Док се још бавио магијом Кипријан је учио своје следбенике како да лете кроз ваздух и како да једре “бродовима облацима”. Имао је такође и лични сусрет са ђаволом кога је Кипријан описао како носи фантомску круну, наизглед од злата и “драгог камења” која је осветљавала околни простор. Кипријанов опис светлости која окружује ђавола подсећа на савремене извештаје о НЛО сусретима, као и опис лађа које једре кроз облаке посредством магије.
Прича о Валенту Палестинцу има јаке сличности са савременим НЛО сусретима. Као монах Валент је постао толико горд и заведен злим духовима да му се ђаво јавио у обличју Христа, праћен сабласним “огњеним колима и кочијама”. Валенту је речено да се Христос диви његовом животу и делима. Такође му је заповеђено да се поклони прилици за коју је он мислио да је “Христ” (то је заправо био антихрист) која је седела у светлећим “колима” око километар и по удаљеним. Када је Валент угледао ово биће, пао је и поклонио му се. Убрзо је постао толико растројен да је упао у цркву и објавио да њему више није потребно да учествује у Причешћу јер је “видео самог Христа”. Валент је био савладан и затворен током приближно годину дана и коначно је превладао своје заблуде.
Поред очигледне сличности са савременим НЛО извештајима, нарочито због “огњених кола”, Валентов случај подсећа на НЛО контакте и по још нечему. Циљ сусрета са ђаволом био је да се Валент заведе; у сличном маниру, обмана је главни елемент у многим случајевима разговора са дошљацима у 20. веку. Ђаво се јавио Валенту у обличју Христа; у савременим извештајима НЛО сусрету страна бића могу да узму облик “узвишених” Сусрет са ђаволом је охрабрио Валента да види себе као нарочито омиљену особу. Исто тако модерни саговорници ванземаљаца могу да остану у убеђењу да су на неки начин јединствени изабраници.
Валентова велика мана – његова гордост – одговара психолошком профилу извесних савремених НЛО саговорника, као што је описано у теорији статусне несагласности у случајевима додира са НЛО. Ова теорија се заснива на идеји да параноично мишљење код појединаца, она врста мишљења која се на многе начине испољава у историји НЛО феномена, има своје корене у незадовољавајућим друштвеним кретањима. Поносита, добро образована особа, гурнута на радно место које је испод њених квалификација, показује се често пута као вероватнији очевидац НЛО него особа чији је положај виши. Та несагласност између образовања и стварног положаја одредила је назив овој теорији. У сличном маниру, Валент је био толико надмен да је помислио како је дарован виђењем Христа и како због тога има нарочита преимућства. Постојала је велика несагласност између Валентовог високог мишљења о себи и његовог стварног положаја као члана заједнице.

Лажна одора

Догађаји из живота Светог Мартина Турског, како га је испричао Сулпикије Север, а навео отац Серафим Роуз у својој књизи “Православље и религија будућности” такође подсећа на извесне појединости из литературе о НЛО саговорницима. Због лажне смерности, млади монах по имену Анатолије доживео је превару од злих духова и помислио да је имао сусрет са анђелима (тј. са анђелима који нису пали с неба придруживши се сатаниној побуни против Бога). Да би убедили остале у монахову умишљену светост, демони су уредили да му предају одору са “неба”, иако је та одећа била заправо била пука опсена смишљена од злих духова. Једне ноћи из Анатолијеве ћелије се чуо звук као када неко игра, и многи гласови, а блистава светлост је испунила просторију. Онда су светлост и звук престали. Анатолије је изашао из ћелије држећи одору која је била светлоцрвена и врло мека. Нико, међутим, није могао да каже од каквог је материјала била начињена.
Следећег јутра, један од Анатолијевих старешина, сумњичав због околности под којима је “небеска” одора приспела, кренуо је да одведе младог монаха Светом Мартину да би видео да ли је одора заиста представљала ђавољу варку. Обманути монах се уплашио и одбио, али је одвучен и против своје воље. Тада је одећа ишчезла. Приповедач, који је можда лично присуствовао овом догађају, претпоставио је да је одора нестала зато што је ђаво знао да неће моћи да одбрани своју превару пред проницљивошћу Светог Мартина који је имао способност да препозна ђавола у било ком обличју који је зли дух могао да узме. Анатолијево искуство са демонима подсећа на савремена случајеве НЛО “саговорника”, посебно зато што је он добио изванредан доказ који је убрзо потом нестао. Тобожњи материјални доказ блиских сусрета са НЛО исто тако има необичан начин “ишчезавања” пре но што критички истраживачи успеју да га испитају.
Такође је поучно проучити један догађај из живота Николаја Мотовилова, пријатеља и послушника Светог Серафима Саровског. Убрзо по упокојењу Светог Серафима 1833, Мотовилов је, путујући за Курск ради сакупљања информација о Светитељевом животу, доживео искуство слично оном код савремених НЛО сусрета. Мотовилов се нашао окружен врло хладним и очигледно смрдљивим облаком који га је паралисао и онеспособио да помери руку да би се прекрстио. Мотовилов је приписао овај догађај ђавољем нападу. Исти догађај се понављао током неких 30 година. Осећај хладноће, привремена одузетост и облак јесу често навођени детаљи савремених извештаја о блиским сусретима из литературе о НЛО. Веза између феномена који се односе на НЛО и демонског утицаја тешко би могла бити очигледнија него у овом и у свим горе споменутим догађајима из духовне литературе Светог Православља.
Истакнути неправославни аутори такође су уочили сличности између НЛО феномена и демонског деловања.
Енглески научник из 17. века Роберт Бартон у својој “Анатомији меланхолије”, приписује духовима “ваздушаста тела” која су “апсолутно округла”. НЛО се често описују као сфере, или дискови или кругови. Бартон такође размишља да духови могу да промене свој облик по жељи, јаве се у много различитих обличја, врло брзо прелазе велика растојања, изводе уверљиве преваре (и видне и мирисне), проричу будућност, приређују “чуда” и имају сексуалне односе са женама и мушкарцима. Бартонов опис ваљано сажима искуства Отаца из борбе са злим духовима, као и способности које се обично приписују НЛО и њиховим путницима.

Културни чинилац

Многи НЛО занесењаци усвајају тзв. ванземаљску хипотезу. Сходно томе, наводни дошљаци се сматрају за интелигентне организме, са физичким телима, који потичу са других планета и потичу нас свет са материјалним, “конкретним” свемирским бродовима. Ако би ово гледиште било тачно, човек би очекивао да открије одређену сагласност у описима ових бића, њихове технологије и њихове активности. Уместо тога откривамо велику разноликост у оваквим описима, од земље до земље и од столећа до столећа.
У јапанском фолклору, на пример, тенгу је носати хвалисави вилењак за кога се сматра да живи у планинама. Прича у коју је уплетен тенгу, и која се слаже са обрасцем многих савремених извештаја о НЛО отмицама, пронађена је у списима Хирате Ацутане, јапанског лекара и научника с краја 18. и почетка 19. века. Његов рад из 1828. “Кокон Јонико” описан као студија о “необичним бићима” садржи извештај о дечаку по имену Торакичи који је тврдио да га је био однео један тенгу и да је посетио Месец, као и многе стране државе на земљи. Доналд Кинг у својој књизи “Неки јапански ликови” сажима Хијератину причу.
Торакичи је изјавио да је његова повезаност са духом почела када му је било седам година, 1812. Срео је једног дугокосог човека који је носио малу боцу са лековима. Човек је тврдио да може да га смести у ту боцу. Латио се да то и учини. Потом је боца одлетела ка небу. Следећег дана Торакичи и мистериозни човек су се срели на истом месту. Овог пута је човек понудио да поведе Теракичија са собом у боци. Упркос бојазни, дечак је пристао. Били су пренесени на врх планине где је Торакичи био чуо да се тенги окупљају. За наредних неколико година, између своје седме и једанаесте године, Торакичи је имао много оваквих путовања. Понекад би остајао изван куће и дуже од три месеца непрекидно, али нико у породици није примећивао да га нема.
Када му је било 11 година, Торакичи је постао будистички свештеник и ступио у храм. Тамо се прочуо као бацач чини. Године 1819. поново је започео са својим путовањима у друштву натприродних бића и по свему судећи посетио многе стране земље. Указао је да је на једном путовању посетио једну студену земљу у којој су се људи клањали пред сликама, као што је слика човека на крсту и жене са детенцетом у наручју (ово се очигледно односило на православну Русију и на иконе распећа и пресвете Богородице са малим Исусом у наручју). Торакичи је рекао да је упитао свог сапутника о њима и да му је овај одговорио да су то слике хришћанства, једне “лажне” религије. Сапутник је наводно пљунуо на слике.
Торакичи је чак описао и путовање на Месец. Саопштио је да је осећао интензивну хладноћу током пута, али је близу месечеве површине осетио пријатну топлину. Указао је да се приближио површни на мање од 200 метар и рекао да Месец има мора пуна нечега што подсећа на блато. Такође је рекао да је на једном месту на површини опазио отворе кроз које су могле да се виде звезде како сијају. Месечев крајолик, како га је он описао, подсећао је на позоришне кулисе.
Овде је познати образац НЛО сусрета – укључујући хладноћу, лет кроз космички простор, нетачан опис услова у другом свету и непријатељски став према Христу и хришћанству очигледан. Сликовитост приче, међутим, обухвата познавање јапанског духа пре него аеронаутичке технологије. Ова културна разлика је доказ против ванземаљске хипотезе а за претпоставку да демони укључени у овакве сусрете планирају своја појављивања да буду саобразна обичајима и предрасудама одређених народа и времена. Јапанском дечаку с почетка 19. века зли духови су се јављали као тенги. Да би импресионирали Американце с краја 20. века, показују се у свемирском броду.

са енглеског: Н.Н.

3 Comments

  1. Jedno od najbolje napisanih iskustava koje sam do sada pročitala.
    Pomoglo mi je da se vratim Bogu i da ne ulazim još.dublje.u astrologiju i da uvidim koliko sam vremena trošila uzalud.
    Zamalo.da postanem.profesionalni astrolog misleći da tako pomažem.ljudima
    Mada mi je unutrašnji glas.stalno.govorio:bog ti nije rekao da tako pomažeš.
    Predivno iskustvo gospodje samo što.oma nije poznavala Boga A ja jesam.ga doživela u životu i ponovo se odmetnula i hvala sto mi.je otvorio.oci na vreme da.se vratim.nazad u Njegovo okrilje jer su posledice ovih dela nesagledive.

    Koliko je veliki nas Bog.
    Hvala.za divan.sajt

  2. Pozdrav Gde bih mogao kupiti knjigu čovek je više od zvezda

  3. Изузетно корисна прича. Игра са тим злим духовима може да буде опасна и погубна и за душу и за тело. Нема договарања са њима. Они само хоће да натерају човека да изврши самоубиство!