NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Čovek je viši od zvezda – okultizam, astrologija, magija

Čovek je viši od zvezda – okultizam, astrologija, magija

Dejvid Riči
NLO: DEMONSKA VEZA

Verovatno ste videli sumorne naslove u vezi sa neidentifikovanim letećim objektima ili NLO, na naslovnim stranama novina. „Veliko stopalo – viđen kako upravlja NLO – govori „Elvis je živ!“: ta vrsta stvari. Takve priče mogu da nas nasmeju, pa ipak je NLO fenomen sve drugo samo ne smešan. On je zasnovan na obmani, okultizmu i jedva prikrivenom demonskom delovanju. Ovo delovanje, opisano i analizirano pre petnaestak godina, od strane oca Serafima Rouza (upokojio se 1982.) u njegovoj knjizi „Pravoslavlje i religija budućnosti“, ima očigledan cilj da navede čovečanstvo da prihvati „vanzemaljskog“ vođu čiji dolazak u bliskoj budućnosti može da objavi dolazak antihrista.
Upozorenje oca Serafima na opasnost od NLO fenomena važeća je i danas koliko je i onda bila. Štaviše događaji po objavljivanju ove knjige pojačali su značaj njegove poruke svetu čije je shvatanje duhovnih stvari pomračeno.

NLO i demonsko delovanje

Otac Serafim je ukazao na brojne veze između demonskog delovanja i izveštaja o bliskim susretima sa NLO i njihovom tobožnjom posadom. Njihova analiza je skicirana delimično prema ranijim studijama protestanata koji su zaključili da su NLO bili đavolski po prirodi. Dalje istraživanje je osnažilo ovaj zaključak. Vredna studija o NLO objavljena 1992. u časopisu „SCP Journal“ u Berkliju, Kalifornija, nabraja sličnosti između NLO i ispoljavanja demonske aktivnosti. Za obe vrste pojava rečeno je da uključuju inteligencije mnogo nadmoćnije od naše sopstvene. Ove inteligencije ne poseduju nikakvu masu (to jest, nisu fizički objektivne). One predstavljaju blistavu, svetlosnu pojavu u mnogim slučajevima i mogu da se pojave, iščeznu i promene svoje vidljive oblike po želji. Ta bića visoko cene tajnost. Služe se prevarom u nastojanju da preusmere čovekove verske sklopove. Ciljaju na to da potpomognu kolektivizam i objedinjeni svetski poredak, kao i da potisnu uzdanje u Hrista i hrišćansku veru „religijom“ javljenom od NLO.
Ostale karakteristike „vanzemaljskih“ i demonskih pojava uključuju neprijatne mirise, kao što je sumporast zadah i osećanje hladnoće u njihovom prisustvu. Slikovit opis demonskog smrada dala je Džulijana od Norviča u svojim „prikazanjima“ (Šouings). Brojni izveštaji o demonskom delovanju takođe spominju osećanje strahovite hladnoće koja prati prisustvo zlih duhova.
Aleksandar Kalomiros objašnjava vezu između hladnoće i zla u svojoj čuvenoj besedi „Ognjena reka“. Navodeći grčkog stvaraoca Fotija Kondoglua Kalomiros ukazuje da je vera jednaka toploti, a bezverje hladnoći. Ova hladnoća je znak đavoljeg uticaja.

NLO i opšta uobrazilja

Knjiga oca Serafima se pojavila kasnih 70ih, kada su NLO imali silnu vlast nad kolektivnom uobraziljom. Nekoliko godina ranije, 1973., talas NLO viđenja zadesio je Sjedinjene Države. Ovaj talas se podudario sa oduševljenjem za drevne „astronaute“, zasnovanim na pretpostavci dasu „bogovi“ iz starine bili zapravo astronauti sa drugih planeta koji su posetili Zemlju i zadivili naše pretke svojom tehnologijom. Uskoro je jednačina vanzemaljci = „bogovi“ utvrđena u umovima miliona. NLO talas iz 1973. i fenomen drevnih astronauta bili su još sveža uspomena kada je spektakularni film iz 1977. oživeo opšti interes za NLO. Film Stivena Spilberga „Bliski susreti treće vrste“ osvojio je publiku zaslepljujućim specijalnim efektima, uključujući dramatični dolazak ogromnog letećeg tanjira na Đavolju kulu u Vajomingu.

Lovci i sablasne rakete

Kada se pojavio Spilbergov film, moderni NLO fenomen bio je star već više od 30 godina. Bilo je izveštavano da su tajanstveni obrisi viđeni na nebu tokom 40ih u „bici za Los Anđeles“. NLO su opaženi na noćnom nebu iznad Južne Kalifornije 25. februara 1942. Protivavionske baterije su otvorile vatru i ispalile hiljadu granata na ciljeve koji su očigledno bili neoštećeni. Naročito je jedan veliki objekat navodno lebdeo iznad Los Anđelesa osvetljen reflektorima dok su granate praštale oko njega i po njemu. Zatim se objekat lagano pokrenuo duž obale i iščeznuo za par minuta. Takva vatra bi oborila avion. Ni za jedan neprijateljski vazduhoplov nije prijavljeno da je oboren u ovom događaju koji nikada nije dobio uverljivo objašnjenje.
Vojni piloti su tokom II svetskog rata prijavljivali viđenje i svetlosnih lopti, nazvanih „lovci“, koji bi pratili njihove avione u letu za neko vreme, a potom odlazili. Neposredno posle rata, 1946., „sablasne rakete“ su viđene iznad Skandinavije. „Rakete“ su se sastojale od svetlosnih pruga koje su se kretale velikim brzinama i izvodile manevre na nebu. Iako su ova viđenja pripisana sovjetskim testiranjima naoružanja, izgleda neverovatno da je Sovjetski Savez posedovao takve rakete – nadmoćne po osobinama u odnosu na nemačke FAU projektile ispaljivane na Britaniju – tako brzo posle rata.

Tanjiri i sagovornici

Izraz „leteći tanjir“ ušao je u američki govor 1947, kada je biznismen Kenet Arnold, leteći svojim privatnim avionom, ugledao nekoliko nepoznatih objekata u letu blizu Maunt Rejniera u državi Vašington. On je uporedio njihovo kretanje sa tacnama koje, bačene, skakuću po površini vode. Novinski izveštaji o viđenju ostavili su utisak da su sami objekti bili nalik na tacne i izraz je tako skovan. (Skraćenica NLO koja znači „neidentifikovani leteći objekat“, na engleskom UFO – Unidentified Flying Object, potiče iz kasnijeg vremena).
Pedesetih godina NLO fenomen je ušao u novu fazu sa izveštajima o susretima oči u oči ljudi sa vanzemaljcima. Možda je najpoznatiji očevidac bio Džordž Adamski iz Kalifornije, koji je postao slavan posle tvrdnje da je upoznao posetioca sa Venere 1950. godine. Navodni posetilac bio je naočiti humanoid sa kosom do ramena i putovao je u zvonastom svemirskom brodu. Rekao je Adamskom da je narod Venere zabrinut zbog atomskog oružja na zemlji.
Uskoro, pojavilo se još sagovornika. Među njima se nalazio i Truman Betarum, poznanik Adamskog. Betarum je tvrdio da je sreo posetioce sa planete „Klarion“ 1952. godine. Navodno je ušao u njihov tanjir i razgovarao sa vrlo niskom, ali lepom ženom, odevenom u crveno i crno, zvanom kapetan “ Aura Reinis“. Ona je opisala Klarion kao svet sličan Zemlji samo uređeniji i privlačniji. I pomenula je i naseobine na Marsu, za koje se pokazalo da ne postoje kada je američki satelit prispeo na Mars mnogo godina kasnije.

Čudnovati slučaj Alberta Bendera

Po čistoj fantastičnosti malo šta može da se uporedi sa pričom Alberta Bendera, 50-ih godina glavnog nadzornika u jednoj industrijskoj firmi u državi Konektikat. Bender je počeo da se zanima za NLO i kasnije je prijavio da su ga posetila tri zlokobna čoveka, odevena u crno, zažarenih očiju. Kada su ga pogledali, osetio je bol. Posetioci su mu dali mali metalni disk i rekli da može njime da se koristi da bi bio u vezi sa njima. Kada je stupio u vezu, ugledao je čudovište i rečeno mu je da izvesni „uzvišeni“ vladaju među došljacima. Bender je za trenutak osetio užasnu hladnoću i našao se opet u svom krevetu na Zemlji.
Drugom prilikom je Bender napravio posetu ledenoj pećini na Anktarktiku. Osetio je miris sumpora. Tokom te posete sreo je sedokosog, devet stopa (oko 2,75 m) visokog humanoida, koji je bio identifikovan kao jedan od „uzvišenih“. Biće je dalo detaljan opis, koji je Bender čuo tokom prethodnog susreta, pretpostavljenog nastanka zvezdanih sistema od jednog velikog, središnjeg, svetlećeg tela koje je bilo toliko vruće da mu se niko ne bi mogao približiti ni na milijarde svetlosnih godina rastojanja. Postojala je takođe i praznina u kojoj su došljaci izgubili mnoge od svojih brodova.
Bender je upitao da li došljaci veruju u Boga. Rečeno mu je da je Bog tvorevina ljudi. Kada se raspitao o Hristu, biće mu je odgovorilo da je Hristos bio prosto vernik, nagovestilo da je Hristova slava „preuveličana“. Bender je pitao za Vaskrsenje i vaznesenje Hristovo na nebo. Vanzemaljac je odgovorio da se vaskrsenje Hristovo nije dogodilo, već da je umesto toga Njegovo telo sklonjeno ili ukradeno. Bender je pokušao da razjasni veru došljaka i zapitao da li poštuju nekog boga u svom svetu. Stranac je odgovorio da njegov narod nema nikakvog boga. Naglasio je, međutim, da je veliko središnje telo, ranije pomenuto, stvorilo njegov narod.
U svojim sećanjima “ Leteći tanjiri i tri čoveka“ Bender je izložio svoj susret sa „uzvišenim“ u pojmovima koji podsećaju na tradicionalno hrišćansko učenje. Zamislio je da je veliko središnje biće poštovano od strane vanzemaljaca, njihov bog i tvorac, a da je praznina njihov pakao. Ovo tumačenje ima potporu u Svetom Pismu. Praznina podseća na „bezdan“ koje se spominje u Jevanđelju po Luki i u Otkrivenju i za koje se misli da je mesto koje užasava demone. Kada je Hristos došao da istera zle duhove iz čoveka, oni su Ga molili da ih ne šalje u bezdan. Osim toga, vanzemaljci ovde imaju jaku sličnost sa demonima. Imaju zlokobnu i zastrašujuću pojavu, ali mogu da uzmu i ushićujuća obličja, kao što je slučaj sa „uzvišenim“ ako je potrebno. Takođe „uzvišeni“ je odvraćao od vere u Hristovo Vaskrsenje i pokušavao da Hrista prikaže samo kao vernika, pre nego kao Boga. Stranac je čak opisao Boga kao puku tvorevinu ljudskog roda. To su znaci koje čovek može da očekuje od zlih duhova.
Ostale odlike došljaka u ovom slučaju takođe su saglasne s onim što se zna o đavoljem delovanju, uključujući i odvratan smrad i hladnoću koji su ih pratili. Postoji čak i sličnost između Benderovog iskustva i opisa đavolske opsednutosti kod pojedinaca. U jednom trenutku, zapisao je Bender, „uzvišeni“ mu je rekao da došljaci mogu da uđu u njegovo telo kroz lobanju i da njime u potpunosti ovladaju.

Seksualni susreti

Benderovi kontakti sa posetiocima u najvećoj meri imali su za cilj podučavanje. Drugi sagovornici tzv. vanzemaljaca prijavili su seksualne susrete sa njima. Ovi izveštaju podsećaju na opise inkubusa i sukubusa. Inkubus je zli duh sposoban da, kao muškarac, ima seksualne odnose sa ženom. Sukubus je zli duh koji se javlja u obličju žene i ima odnose sa muškarcem.
Kod NLO susreta može se govoriti o prisilnoj seksualnoj radnji sa došljacima ili sa nekim drugim otmičarima. Nedavnu vest o takvoj radnji u koju je bilo uvučeno dete u jednom slučaju NLO otmice saopštila je doktor Karla Tarner, čija se knjiga „Ka ivici“ objavljena 1992. godine, bavi fenomenom NLO otmice. U članku u časopisu „UFO Universe“ (Svet NLO) u broju za proleće 1993, Tarnerova izveštava kako je muškarac 40-ih godina zatražio njenu pomoć u rasvetljavanju nekih događaja iz svog života „povezanih sa došljacima“. Ispričao je slučaj iz svog detinjstva.
Zbog skučenog prostora u domu u kome je živeo kao dečak, delio je postelju sa svojom babom. Jedne noći probudio ga je snažan glas nekog čoveka, glas koji se očigledno obraća njegovoj babi. Sledećeg jutra dečak je pitao šta se to dogodilo i baba mu je odgovorila da je đavo odgovoran za taj snažni glas. Ubrzo potom je umrla od moždanog udara. Dečak je krivio sebe za njenu smrt, iako nije imao nikakve predstave o tome zašto se tako oseća.
Pod hipnozom se setio da su njega i njegovu babu odveli gmizoliki vanzemaljci u svemirski brod. Jedan od vanzemaljaca je pokušao da stupi u seksualni odnos sa babom, ali se ona oduprla i rekla da posle smrti svoga muža ne želi da ima seksualne kontakte sa bilo kim. Gmizolika prilika je napustila prostoriju i potom se vratila u društvu čoveka koji je izgledao upravo kao njen pokojni muž. Ona je pristala da ima seksualni odnos sa tim čovekom, ali je potom prepoznala da je njegova spoljašnjost bila puka iluzija i da je gmizoliki stvor zapravo prljao. Zatim ih je prisilio na incest. Potom je tuđin zlostavljao dete.
Baba se umešala odvajajući dete od tuđina. Prizvala je Isusovo ime i zabranila stvoru da se dotiče dečaka. Neznanac se razbesneo i rekao babi da će umreti zato što se umešala. Dečak i njegova baba bili su vraćeni u njihovu spavaću sobu, posle čega je baba izrekla gore spomenutu opasku o đavolu. Ubrzo potom je umrla. U tome, piše Tarnerova, leži poreklo osećanja krivice kod ovog čoveka. Mislio je da je bio primoran na seksualni odnos sa svojom babom i ona je umrla, baš kao što se neznanac zarekao da će biti.
Iako je hipnoza opšte poznato sumnjiv način istraživanja nečijih sećanja, izveštaj o ovom susretu ima brojne sličnosti sa fenomenima i bićima opisanim u Svetom Pismu i demonološkoj literaturi. Gmizoliki vanzemaljac, na primer, podseća na biblijske opise satane kao zmije i aždaje; opis seksualne radnje u svemirskom brodu suštinski je podudaran sa prijavljenim ponašanjem inkubusa i sukubusa, a Isusovo ime izaziva snažnu odbojnost kod neznanca koji, uobičajeno za đavola (opisanog od Hrista kao ubica), preti dečakovoj babi smrću.
Čujmo što takođe franciskanski teolog iz 17. veka Lodoviko Maria Sinistrari ima da kaže o inkubusima. U svojoj knjizi o demonstvu, Sinistrari saopštava događaj po mnogo čemu vrlo blizak modernim slučajevima susreta sa NLO. On priča o ženi po imenu Jeronima, iz Pavije, koja je jednog dana umesila hleb i poslala ga u pekaru da se ispeče. Kada je ispečeni hleb bio vraćen, uz njega se nalazio i veliki kolač. Jeronima je bila zbunjena i rekla da nije poslala nikakav kolač da se ispeče. Čovek iz pekare je odgovorio da kolač mora da bude njen zato što je njena porudžbina za pečenje bila jedina tog dana. Jeronima je primila taj kolač i pojela jedno parče. Sledeće noći je probudio iz sna šištav, piskav glas koji je pitao da li joj se svideo kolač. Nevidljivo biće je pohvalilo njenu lepotu, izrazilo seksualnu želju za njom i ovlaš joj dodirnulo obraz. Nevidljivi ljubavnik je nastavio da uznemirava Jeronimu koja se odupirala njegovim navaljivanjima. Tajanstveni stvor, međutim, nije odustajao. Prikazao joj se kao malen, ali lep muškarac. Pošto je i dalje odbijala da mu se pokori, on ju je istukao i ostavio joj modrice po telu. Jednog jutra, dok je išla na misu, inkubus joj je svukao svu odeću pred samom crkvom… Ovo kinjenje je navodno trajalo godinama pre no što je inkubus konačno priznao poraz i otišao.
Ovo bi isto tako mogao da bude izveštaj o bliskom seksualnom susretu iz 20. veka. Mali humanoid se prijavljuje i traži seksualne odnose sa ženom. Posete se ponavljaju i uključuju fizičko zlostavljanje. U jednom trenutku u toku ovih susreta, kao i u mnogim savremenim izveštajima o otmicama, žena je svučena do gola. Čak i prispeće tajanstvenog kolača podseća na događaje u kojima vanzemaljci daju ljudima nešto da jedu ili piju. Ovaj poslednji detalj takvih slučajeva, jelo i piće – podseća na to kako je satana ušao u Judu na tajnoj večeri kroz zalogaj hrane. Čak i kada sagovornici ne dožive seksualni susret, sličnost inkubusa i sukubusa sa tzv. vanzemaljcima je očigledna. Na primer, jedan opis inkubusa „El Duenda“ kao male pojave odevene u crveno i crno (boje satanizma), podseća na kapetana „Aure Reinis“.

Lažljivci, podzemni i „vanzemaljski“

Pošto je đavo lažljivac, tako se i vanzemaljci u NLO susretima odlikuju svojom neistinoljubivošću. Žak Vale, jedan od najistaknutijih NLO istraživača, opisao je ulogu koju obmana ima u NLO fenomenima. Jedna od njegovih knjiga o ovoj temi ima naslov “ Messengers of Deception“ (Vesnici obmane). I drugi autori su tumačili ovaj aspekt izveštaja o NLO i događaja u vezi sa njima. U pojedinačnim NLO izveštajima i fenomenu kao celini otkrivene su prevara i dezinformacij a po više osnova. Vanzemaljci mogu da prenesu dokazivo lažnu informaciju, kao u izveštaju o gradovima koji bi trebalo da se nalaze na Marsu, Veneri ili Mesecu. Ljudi mogu da doprinesu ovoj prevari na mnogo načina, širenjem lažnih informacija koje zbunjuju i vode na pogrešan trag istraživače kao i javnost u celini. Rezultat je taj da je istinu, koja stoji iza NLO fenomena, teško primetiti, osim ako čovek nije prosvetljen, kao što je otac Serafim bio, iskustvom i svedočenjem crkvenih Otaca koji su imali dugi opit proziranja đavoljih obmana i varki.
Duhovna literatura pravoslavlja sadrži mnoge priče o susretima sa sličnim onim kod savremenih NLO viđenja, između ljudi i demona. Razmotrimo iskustva Svetog Kiprijana, bivšeg maga koji se obratio uticajem Svete Justine i postradao zajedno sa njom. Dok se još bavio magijom Kiprijan je učio svoje sledbenike kako da lete kroz vazduh i kako da jedre „brodovima oblacima“. Imao je takođe i lični susret sa đavolom koga je Kiprijan opisao kako nosi fantomsku krunu, naizgled od zlata i „dragog kamenja“ koja je osvetljavala okolni prostor. Kiprijanov opis svetlosti koja okružuje đavola podseća na savremene izveštaje o NLO susretima, kao i opis lađa koje jedre kroz oblake posredstvom magije.
Priča o Valentu Palestincu ima jake sličnosti sa savremenim NLO susretima. Kao monah Valent je postao toliko gord i zaveden zlim duhovima da mu se đavo javio u obličju Hrista, praćen sablasnim „ognjenim kolima i kočijama“. Valentu je rečeno da se Hristos divi njegovom životu i delima. Takođe mu je zapoveđeno da se pokloni prilici za koju je on mislio da je „Hrist“ (to je zapravo bio antihrist) koja je sedela u svetlećim „kolima“ oko kilometar i po udaljenim. Kada je Valent ugledao ovo biće, pao je i poklonio mu se. Ubrzo je postao toliko rastrojen da je upao u crkvu i objavio da njemu više nije potrebno da učestvuje u Pričešću jer je „video samog Hrista“. Valent je bio savladan i zatvoren tokom približno godinu dana i konačno je prevladao svoje zablude.
Pored očigledne sličnosti sa savremenim NLO izveštajima, naročito zbog „ognjenih kola“, Valentov slučaj podseća na NLO kontakte i po još nečemu. Cilj susreta sa đavolom bio je da se Valent zavede; u sličnom maniru, obmana je glavni element u mnogim slučajevima razgovora sa došljacima u 20. veku. Đavo se javio Valentu u obličju Hrista; u savremenim izveštajima NLO susretu strana bića mogu da uzmu oblik „uzvišenih“ Susret sa đavolom je ohrabrio Valenta da vidi sebe kao naročito omiljenu osobu. Isto tako moderni sagovornici vanzemaljaca mogu da ostanu u ubeđenju da su na neki način jedinstveni izabranici.
Valentova velika mana – njegova gordost – odgovara psihološkom profilu izvesnih savremenih NLO sagovornika, kao što je opisano u teoriji statusne nesaglasnosti u slučajevima dodira sa NLO. Ova teorija se zasniva na ideji da paranoično mišljenje kod pojedinaca, ona vrsta mišljenja koja se na mnoge načine ispoljava u istoriji NLO fenomena, ima svoje korene u nezadovoljavajućim društvenim kretanjima. Ponosita, dobro obrazovana osoba, gurnuta na radno mesto koje je ispod njenih kvalifikacija, pokazuje se često puta kao verovatniji očevidac NLO nego osoba čiji je položaj viši. Ta nesaglasnost između obrazovanja i stvarnog položaja odredila je naziv ovoj teoriji. U sličnom maniru, Valent je bio toliko nadmen da je pomislio kako je darovan viđenjem Hrista i kako zbog toga ima naročita preimućstva. Postojala je velika nesaglasnost između Valentovog visokog mišljenja o sebi i njegovog stvarnog položaja kao člana zajednice.

Lažna odora

Događaji iz života Svetog Martina Turskog, kako ga je ispričao Sulpikije Sever, a naveo otac Serafim Rouz u svojoj knjizi „Pravoslavlje i religija budućnosti“ takođe podseća na izvesne pojedinosti iz literature o NLO sagovornicima. Zbog lažne smernosti, mladi monah po imenu Anatolije doživeo je prevaru od zlih duhova i pomislio da je imao susret sa anđelima (tj. sa anđelima koji nisu pali s neba pridruživši se sataninoj pobuni protiv Boga). Da bi ubedili ostale u monahovu umišljenu svetost, demoni su uredili da mu predaju odoru sa „neba“, iako je ta odeća bila zapravo bila puka opsena smišljena od zlih duhova. Jedne noći iz Anatolijeve ćelije se čuo zvuk kao kada neko igra, i mnogi glasovi, a blistava svetlost je ispunila prostoriju. Onda su svetlost i zvuk prestali. Anatolije je izašao iz ćelije držeći odoru koja je bila svetlocrvena i vrlo meka. Niko, međutim, nije mogao da kaže od kakvog je materijala bila načinjena.
Sledećeg jutra, jedan od Anatolijevih starešina, sumnjičav zbog okolnosti pod kojima je „nebeska“ odora prispela, krenuo je da odvede mladog monaha Svetom Martinu da bi video da li je odora zaista predstavljala đavolju varku. Obmanuti monah se uplašio i odbio, ali je odvučen i protiv svoje volje. Tada je odeća iščezla. Pripovedač, koji je možda lično prisustvovao ovom događaju, pretpostavio je da je odora nestala zato što je đavo znao da neće moći da odbrani svoju prevaru pred pronicljivošću Svetog Martina koji je imao sposobnost da prepozna đavola u bilo kom obličju koji je zli duh mogao da uzme. Anatolijevo iskustvo sa demonima podseća na savremena slučajeve NLO „sagovornika“, posebno zato što je on dobio izvanredan dokaz koji je ubrzo potom nestao. Tobožnji materijalni dokaz bliskih susreta sa NLO isto tako ima neobičan način „iščezavanja“ pre no što kritički istraživači uspeju da ga ispitaju.
Takođe je poučno proučiti jedan događaj iz života Nikolaja Motovilova, prijatelja i poslušnika Svetog Serafima Sarovskog. Ubrzo po upokojenju Svetog Serafima 1833, Motovilov je, putujući za Kursk radi sakupljanja informacija o Svetiteljevom životu, doživeo iskustvo slično onom kod savremenih NLO susreta. Motovilov se našao okružen vrlo hladnim i očigledno smrdljivim oblakom koji ga je paralisao i onesposobio da pomeri ruku da bi se prekrstio. Motovilov je pripisao ovaj događaj đavoljem napadu. Isti događaj se ponavljao tokom nekih 30 godina. Osećaj hladnoće, privremena oduzetost i oblak jesu često navođeni detalji savremenih izveštaja o bliskim susretima iz literature o NLO. Veza između fenomena koji se odnose na NLO i demonskog uticaja teško bi mogla biti očiglednija nego u ovom i u svim gore spomenutim događajima iz duhovne literature Svetog Pravoslavlja.
Istaknuti nepravoslavni autori takođe su uočili sličnosti između NLO fenomena i demonskog delovanja.
Engleski naučnik iz 17. veka Robert Barton u svojoj „Anatomiji melanholije“, pripisuje duhovima „vazdušasta tela“ koja su „apsolutno okrugla“. NLO se često opisuju kao sfere, ili diskovi ili krugovi. Barton takođe razmišlja da duhovi mogu da promene svoj oblik po želji, jave se u mnogo različitih obličja, vrlo brzo prelaze velika rastojanja, izvode uverljive prevare (i vidne i mirisne), proriču budućnost, priređuju „čuda“ i imaju seksualne odnose sa ženama i muškarcima. Bartonov opis valjano sažima iskustva Otaca iz borbe sa zlim duhovima, kao i sposobnosti koje se obično pripisuju NLO i njihovim putnicima.

Kulturni činilac

Mnogi NLO zanesenjaci usvajaju tzv. vanzemaljsku hipotezu. Shodno tome, navodni došljaci se smatraju za inteligentne organizme, sa fizičkim telima, koji potiču sa drugih planeta i potiču nas svet sa materijalnim, „konkretnim“ svemirskim brodovima. Ako bi ovo gledište bilo tačno, čovek bi očekivao da otkrije određenu saglasnost u opisima ovih bića, njihove tehnologije i njihove aktivnosti. Umesto toga otkrivamo veliku raznolikost u ovakvim opisima, od zemlje do zemlje i od stoleća do stoleća.
U japanskom folkloru, na primer, tengu je nosati hvalisavi vilenjak za koga se smatra da živi u planinama. Priča u koju je upleten tengu, i koja se slaže sa obrascem mnogih savremenih izveštaja o NLO otmicama, pronađena je u spisima Hirate Acutane, japanskog lekara i naučnika s kraja 18. i početka 19. veka. Njegov rad iz 1828. „Kokon Joniko“ opisan kao studija o „neobičnim bićima“ sadrži izveštaj o dečaku po imenu Torakiči koji je tvrdio da ga je bio odneo jedan tengu i da je posetio Mesec, kao i mnoge strane države na zemlji. Donald King u svojoj knjizi „Neki japanski likovi“ sažima Hijeratinu priču.
Torakiči je izjavio da je njegova povezanost sa duhom počela kada mu je bilo sedam godina, 1812. Sreo je jednog dugokosog čoveka koji je nosio malu bocu sa lekovima. Čovek je tvrdio da može da ga smesti u tu bocu. Latio se da to i učini. Potom je boca odletela ka nebu. Sledećeg dana Torakiči i misteriozni čovek su se sreli na istom mestu. Ovog puta je čovek ponudio da povede Terakičija sa sobom u boci. Uprkos bojazni, dečak je pristao. Bili su preneseni na vrh planine gde je Torakiči bio čuo da se tengi okupljaju. Za narednih nekoliko godina, između svoje sedme i jedanaeste godine, Torakiči je imao mnogo ovakvih putovanja. Ponekad bi ostajao izvan kuće i duže od tri meseca neprekidno, ali niko u porodici nije primećivao da ga nema.
Kada mu je bilo 11 godina, Torakiči je postao budistički sveštenik i stupio u hram. Tamo se pročuo kao bacač čini. Godine 1819. ponovo je započeo sa svojim putovanjima u društvu natprirodnih bića i po svemu sudeći posetio mnoge strane zemlje. Ukazao je da je na jednom putovanju posetio jednu studenu zemlju u kojoj su se ljudi klanjali pred slikama, kao što je slika čoveka na krstu i žene sa detencetom u naručju (ovo se očigledno odnosilo na pravoslavnu Rusiju i na ikone raspeća i presvete Bogorodice sa malim Isusom u naručju). Torakiči je rekao da je upitao svog saputnika o njima i da mu je ovaj odgovorio da su to slike hrišćanstva, jedne „lažne“ religije. Saputnik je navodno pljunuo na slike.
Torakiči je čak opisao i putovanje na Mesec. Saopštio je da je osećao intenzivnu hladnoću tokom puta, ali je blizu mesečeve površine osetio prijatnu toplinu. Ukazao je da se približio površni na manje od 200 metar i rekao da Mesec ima mora puna nečega što podseća na blato. Takođe je rekao da je na jednom mestu na površini opazio otvore kroz koje su mogle da se vide zvezde kako sijaju. Mesečev krajolik, kako ga je on opisao, podsećao je na pozorišne kulise.
Ovde je poznati obrazac NLO susreta – uključujući hladnoću, let kroz kosmički prostor, netačan opis uslova u drugom svetu i neprijateljski stav prema Hristu i hrišćanstvu očigledan. Slikovitost priče, međutim, obuhvata poznavanje japanskog duha pre nego aeronautičke tehnologije. Ova kulturna razlika je dokaz protiv vanzemaljske hipoteze a za pretpostavku da demoni uključeni u ovakve susrete planiraju svoja pojavljivanja da budu saobrazna običajima i predrasudama određenih naroda i vremena. Japanskom dečaku s početka 19. veka zli duhovi su se javljali kao tengi. Da bi impresionirali Amerikance s kraja 20. veka, pokazuju se u svemirskom brodu.

sa engleskog: N.N.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Izuzetno korisna priča. Igra sa tim zlim duhovima može da bude opasna i pogubna i za dušu i za telo. Nema dogovaranja sa njima. Oni samo hoće da nateraju čoveka da izvrši samoubistvo!

  2. Pozdrav Gde bih mogao kupiti knjigu čovek je više od zvezda

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *