NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Čovek je viši od zvezda – okultizam, astrologija, magija

Čovek je viši od zvezda – okultizam, astrologija, magija

MOJE ISKUSTVO SA VRAČAROM

Živeo sam, kao i većina današnjih mladih ljudi, nepobožno, i nisam znao ništa o bilo kom svetu, osim ovog koji mi je pred očima. Pogotovu nisam znao ništa o svetu duhovnom. Sreo sam se sa tim svetom preko one mračne, zle strane – vradžbina i gatanja. Sada, kad sam pravoslavni vernik (a Bogu sam se obratio u manastiru Hilandaru, na Svetoj Gori, posle jednog pokloničkog putovanja), sve jasnije mogu da sagledam… Jasno mi je gde sam bio i šta sam radio. Za ovo što beležim već sam se ispovedio kod sveštenika, iskreno se pokajavši. Iznosim to na uvid neupućenima, da bi znali šta može da im se desi ako zalutaju poput mene.
Godine 1993. živeo sam u Kotoru, kao predstavnik jedne firme. Upoznao sam devojku, rimokatolkinju, i počeo sa njom da živim nevenčano, verujući da ćemo se kasnije venčati. Iznenada, ona je, bez ikakvog vidljivog povoda, sa mnom raskinula. Bilo mi je teško.
Kad sam se vratio u rodno mesto, rešio sam da odem kod neke žene koja „pogađa“. I to sam rešio po nagovoru jedne svoje prijateljice, koja je takvu ženu – vračaru znala. Bila je čuvena u čitavom gradu. Svekrva, koja ju je naučila svemu, bila je Vlajna.
Mada se kod ove vračare dugo čeka na red, mene je primila – valjda sam joj se učinio simpatičan, a popravio sam joj i luster. Prvo je počela da mi gata u šolju:
U komšiluku imaš neku udovicu… Na mrtvačkoj glavi ti je očitan zapis kod hodže, i zato nemaš cpeće u životu… Što se veridbe tiče, to je, na zahtev tvoje majke, učinila jedna žena – majci se nije svidelo da se ženiš katolkinjom.
Odlučio sam da se „razrešim“ kobi. Da bi se čovek „razrešio“, treba da prođe ritualno kupanje. Prethodno se vračari nosi pet flaša vode – tri izvorske i dve kućne, jer od ulaznih vrata i belega od odeće u kojoj se spava. Ona nad tim baje.
Flaše moraju biti staklene, sa zatvaračima. Vračara je, kad sam joj vodu doneo, u jednu čašu sipala iz svake boce pomalo, a onda nad tim bajala. Zatim je tu vodu sipala u flaše i prevrnula čašu. Boce se onda raspoređuju, zajedno sa iverom od vrata, belegom od noćne odeće i jednim zapisom koji je bio na staniolu. Baje se ponovo, a zatim se boce okreću na grlić, da bi se videlo kad su čini „nabačene“. Veoma je zanimljivo da mi je baba rekla da ovo ne može da radi kad je u pravoslavnom kalendaru crveno slovo.
Na kraju se dobijaju tri flaše „obajane“ vode. One se sipaju u sud vruće vode i time se čovek kupa, s tim što se kada zatvori, da ništa ne istekne. Vračara mi je naglasila da, čim otvorim bocu, pored nje stavim odgovarajući zatvarač, jer su zatvarači „glave, a „glave se ne smeju pobrkati“. Voda od kupanja se, posle svega, vraća u flaše (amajlija koja se pravi od staniola, sa crvenim trouglom i zalivena voskom na sebe se stavlja posle kupanja – i ona, veli vračara, ima posebnu moć.)
Sa tri flaše vode od kupanja odlazi se, u gluvo doba noći, na raskrsnicu ili most. Zatvarači se skidaju i bacaju, a tri boce se razbijaju jedna o drugu. (Da ne zaboravim: usput ne sme ni sa kim da se priča.) Kada sam razbio flaše, doživeo sam nešto stravično. Čuo sam najrazličitije glasove – počev od voza koji pišti do mijaukanja mačaka, iako nigde nije bilo ni voza ni mačaka…
Sledeći obred za „razrešenje“ zvao se „smerenje“. To sam joj dozvolio da mi radi na jednom placu u okolini grada, pod plodnim drvetom (bio je orah). Tri puta u toku noći stavljala mi je crveni konac pod noge, podizala ga u visinu glave, stezala oko šaka i pazuha, dok sam ja stajao raširen u vidu, da Bog oprosti, krsta. Sve vreme je bajala. Posle je taj konac zamrsila u klupko i okačila ga o orah, da bi prema zamršenom koncu gledala u budućnost i razrešenje situacije. Sve vreme sam čuo razne strašne glasove – recimo, jata gusaka, koje kao da su htela da kidišu na mene. Na ogradi placa sam video velikog zlatnog leptira. Vračara mi je pričala da se đavo u trenutku „smerenja“ veoma ljuti, i da tada ne sme da se govori. Nju je, recimo, mnogo puta gađao kamenjem – kamenje leti, a niko se ne vidi da gađa…
Čemu sam sve prisustvovao kad sam se bliže upoznao sa ovom vračarom?
Mnogo čemu. Pre svega, video sam da najveći broj ljudi kod tih vračara dolaze zbog problema: muž pijanica, napustio ženu, sin ne može da se oženi, kći da se uda… Neko je bankrotirao, neko se razboleo. Što se kaže: muka ih goni! Vračari to znaju, i koriste. Vračara koju sam poznavao imala je asistenta zajedno su se bavili ovim poslom, a naročito tzv. „iskopavanjem mađija“. A stvarno su nalazili štošta zakopano u zemlju. Đavo im je otkrivao. Njegove sluge zakopale, njegove sluge otkopale. Kad su išli tamo gde im je bilo sumnjivo, nosili su kadionicu i tamjan, valjda misleći da „Bogu služe“. Kad bi došli do sumnjivog mesta, kadili su, a zatim čitali svoje bajalice i kopali. Nalazilo se štošta: jaje, zemlja sa groba u smotuljku, knjiga zakopana u grob – da đak ne može da uči, fotografije i predmeti onoga protiv koga se baje – da se razboli i ne može da mrdne… Od nje sam saznao da se za vračanje koristi mrtvačka voda (voda kojom su prali mrtvaca, nap. prir.), krv, menstrualna krv za tzv. „ljubavne čini“…
Baba i asistent su tvrdili da pomoću odgovarajućeg magijskog crteža može da se izazove saobraćajna nesreća. Znali su šta ko priča o njima. Kako su pogađali? Pa, evo – dođeš kod njih, kad „ordiniraju“, asistent babu češka po glavi, i sve priča za šta je ko došao – pogađa. Znao sam neke vrste njihovih bajanja. Recimo, kad đak ne može da uči, baje se nad kilogramom šećera u kockama i knjigama. Posle dete to jede, i kažu da bolje uči… Da bi đak redovno išao u školu (ako beži), podsečeni nokti se obaju i bacaju se ispred škole – kasnije, dete trči na nastavu.
Znam za jedno dete koje je lajalo. Njegovi roditelji su otišli kod vračare. Ona i asistent su mađije, u vidu jaja, našli zakopane ispod njihovog pseta, koje, dok god je dete lajalo, od sebe nije puštalo ni glasa.
Jednoga što je bio poludeo baba je otkupljivala nad vodom.
Stavila ga je na neki splav. Baba i pomoćnik su bajali nad vodom, i koristili su lance i živu iz toplomera.
Jedna žena je rodila sina. Beba je svu noć plakala. Nije znala šta da radi, pa je išla kod hodže u Zvornik. Hodža joj je rekao da traži od pravoslavnog sveštenika da joj osvešta kuću u ponoć(?), da priloži ulje u neki manastir i da uljem iz kandila pomazuje dete. Kada joj je sin napunio 38 godina, a još se nije oženio, i neprestano nastavljao da pije, ona se obratila mojoj poznanici – babi. Ona ih je uputila da otkriju izvesne „smrse“ (neko im „smrsio konce“), ali sinu nije bilo ništa bolje… Znam da jedan čovek iz Nemačke nju smatra za sveticu drži njenu sliku na vratima, i neprijatelji mu „ne mogu ništa“, a i posao mu bolje ide…
Jednom sam babu vodio na Zlatibor, kod neke usedelice, da joj baje da se uda. Sve vreme uz put sam imao strašna priviđenja. Imao sam prilike da čujem kako se vračara hvali kako u jednom selu za noć mož da izmuze krave, bez fizičkog dodira; krave muču, a ljudi ne znaju šta im je; mleko teče. Neko nevidljiv ih izmuzuje.
Vračara je inače bila velika priložnica hrama Svetog Save u Beogradu. Sve pare koje je u Italiji zaradila vračajući i gatajući, priložila je crkvi, valjda misleći da će tako da se iskupi. Jedna je stvar veoma zanimljiva: na sve velike crkvene praznike baba i njen pomoćnik su se svađali, i te svađe su bile strahovite. Valjda im blagodat Božja, prisutna na te praznike, nije davala mira; naročito njihovom gospodaru đavolu.

Hvala Bogu, od kada sam se obratio Crkvi i postao pravoslavni Hrišćanin razumeo sam suštinu ovih pojava. Video sam da đavo ne voli ni svoje sluge, i da ih neprestano kinji iako zarađuju, iako su slavi zbog svojih „poduhvata“, vračari su nesrećni, nervozni, neprestano nezadovoljni…
Daj Bože da se naš narod okrene Crkvi! Posle će biti i vračara manje, a i štetnih posledica po narodnu dušu i duh…

N. P.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Izuzetno korisna priča. Igra sa tim zlim duhovima može da bude opasna i pogubna i za dušu i za telo. Nema dogovaranja sa njima. Oni samo hoće da nateraju čoveka da izvrši samoubistvo!

  2. Pozdrav Gde bih mogao kupiti knjigu čovek je više od zvezda

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *