NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Čovek je viši od zvezda – okultizam, astrologija, magija

Čovek je viši od zvezda – okultizam, astrologija, magija

PRAVOSLAVNA ZAŠTITA OD MAGIJE U ŽITIJIMA SVETIH

Žitija Svetih, ta enciklopedija Svetoga Duha, u kojoj su dati životi i podvizi pravoslavnih vitezova vere od najstarijih vremena do danas, puna je povesti o odolevanju demonskim silama koje deluju putem vradžbina i magije, odolevanju Duhom Božjim, svesilnim Zaštitnikom. Našem čitaocu nudimo nekoliko primera, na korist i utehu, preporučujući mu da se moli svecima o kojima je reč, kao i ostalim prijateljima i ugodnicima Hristovim, da bi bili zaštićeni od demonskih zamki i iskušenja.
Svake godine, Crkva Božja 2. oktobra po pravoslavnom (15. po građanskom kalendaru) slavi spomen Svete mučenice Justine i svetog sveštenomučenika Kiprijana. Kiprijan je, pre nego što se obratio Hristu, bio čuveni mag iz Antiohije Sirijske. Od detinjstva posvećen na službu Apolonu, on je na gori Olimpu od grčkih paganskih žrečeva naučio mnoge magijske veštine: da izaziva promene u vazduhu, pušta gromove i kišu, uzburkava talase na moru, pravi štete usevima, vinogradima, voću, navodi bolesti i nesreće na ljude. U dvadesetoj godini Kiprijan se magiji učio u Egiptu, u gradu Memfisu; u tridesetoj je, pak, kao vrhovnu đavolju nauku izučio astrologiju kod Haldejaca. Kad je sve ovo postigao, bio je, kaže žitije, „savršen u svakom zlu“. Na kraju, po sopstvenom svedočanstvu Kiprijanovom nakon obraćenja Hristu, sam satana mu se javio kao prelepi knez sa zlatnom krunom na glavi, pohvalivši njegovu revnost i dajući mu puk demona na službu, kao i obećavajući da će mu posle smrti dati počasno mesto u carstvu tame.
Kada je stigao u Antiohiju, Kiprijan se sasvim posvetio crnoj veštini. Mnoge je naučio svom zlu – letenju po vazduhu i, uz pomoć demona, hodanju po vodi. Mnoge je otrovao i ubio vradžbinama; ljude mladiće i devojke je prinosio na žrtvu zlim dusima. Pomagao je paganima koji su mu se obraćali da se „usavrše“ u bludu, gnevu, zavisti, mržnji, i svim ostalim bezakonjima.
Ali, Gospod ni takvog Kiprijana nije hteo ostaviti da propadne, nego ga je, po Svom čovekoljublju, izbavio i spasao.
U to vreme u Antiohiji je, devstvom i molitvom Bogu posvećena, živela devojka Justina, koja je svoje roditelje, blagodaću Hristovom, privela veri, tako da je njen otac Edesije, krstivši se, od idolopokloničkog žreca, postao pravoslavni sveštenik.
Jedan paganski mladić, po imenu Aglaid, videvši lepotu Justininu, pokuša da je sablazni i navede na greh, ali ona nije htela ni da čuje za njega. Onda joj ponudi brak, ali mu ona odgovori da je Ženik duše njene – Hristos. Raspaljen požudom, Aglaid ode kod crnog maga Kiprijana da zatraži od njega pomoć u pridobijanju Justininog srca. Kiprijan mu obeća da će Justinu dovesti u takvo stanje da će devojka više žudeti za Aglaidom nego on za njom.
Kiprijan je, otvorivši svoje knjige, našao formulu za prizivanje bludnog demona, i ovaj se pojavio, predavši mu tečnost kojom Aglaid treba da pokropi Justininu kuću da bi ona pošla za njim. Ovaj to učini, i te noći, pri molitvi, Justinu napade bludna strast, i u misli joj dođe Aglaid. Videvši da nešto nije u redu, ona još usrdnije pripade Bogu na molitvu, proseći Ga da je zaštiti od napada zlih sila i da sačuva njenu čistotu. Demon, ne mogavši da podnese blagodat Božju koja je ogradila Justinu, pobeže od nje, i Kiprijanu slaga da je pobegao jer nije mogao da podnese neki znak koji je na devici Hristovoj ugledao.
Crni mag je slao još besova, sve jednog goreg od drugog, ali se devica naoružavala postom i molitvom i suzama, tako da ništa nije vredelo. Na kraju joj se javio sam knez demonski, u vidu pobožne žene, koja joj je predlagala da se odrekne devstva i uda se. Ali, Justina se oseni krsnim znakom, i knez zla odstupi.
Zapanjeni Kiprijan, koga do tada niko nije mogao pobediti, upita poglavicu besova kakvom im se to silom Justina suprotstavlja, te je ne uspevaju savladati. Demon, gonjen silom Svete Trojice, priznade da: „Mi ne možemo da gledamo u krsni znak, već bežimo od njega, jer nas on kao oganj opaljuje i daleko progoni“.
Kiprijan se, međutim nije predavao. Aglaidu je dao prividni oblik ptice i mladić je, nošen đavolom, mislio da sleti na Justininu kuću, da bi upao kod nje; Justina, međutim, primeti nečastivog, i ovaj pobeže, ostavljajući Aglaida, koji umalo ne pogibe. Posle ovoga je i sam Kiprijan pokušavao da se približi Justini, prvo u vidu žene, a zatim u vidu ptice; ali ni to, naravno, nije pomoglo.
Gnevan kao sam satana, Kiprijan, pošto nije mogao ništa Justini, poče da nanosi štetu njenoj rodbini, susedima i poznanicima: morio im je stoku i magijskim napadima zlostavljao sluge. Samu Justinu je udario bolešću, ali je ona u postelji, dok ju je majka negovala, pevala: „Neću umreti, nego ću živa biti, i kazivati dela Gospodnja“ (Ps. 117, 17). Tada Kiprijan, u poslednjoj fazi bezumlja, pusti boleštinu na stoku i ljude čitavog grada, po kome se pronese glas da on to čini zato što mu se Justina ne pokorava. Ugledni građani Antiohije tražili su od Justine da se uda za Aglaida, kako bi nesreća prestala, ali ih je ona tešila skorom Božijom pomoću. Posle Justinine molitve Bogu, sila zla iščeze, i ljudi proslaviše Hrista, a narugaše se Kiprijanu, koji izgubi svaku vračarsku moć i silu.
Videvši da se ne može suprotstaviti sili Gospodnjoj, Kiprijan se obruši na svog gospodara đavola, i izruži ga, rekavši da više neće da mu služi, kao nemoćnom i bednom, nego da će se obratiti za pomoć Hrišćanima. Đavo pokuša da ubije Kiprijana, želeći da spreči njegovo pokajanje, ali se Kiprijan prekrsti i zavapi: “ Bože Justinin, pomozi mi!“, posle čega demon odstupi. Zatim, Kiprijan antiohijskom episkopu Antimu odnese sve vradžbinske knjige i predade ih da se spale, sa plačem i suzama se pokajavši. On primi i sveto Krštenje, zbog čega svi Hrišćani, a naročito Sveta Justina, proslaviše Spasitelja i Čovekoljupca, Raspetoga i Vaskrsloga Hrista.
Kasnije, Kiprijan postade episkop, a Justina igumanija ženskog manastira. Oboje su stradali zbog vere početkom četvrtog veka, ubijeni od strane neznabožaca, da bi večno živeli sa Hristom…
U žitiju Svetog Makarija Velikog (19. januar po pravoslavnom kalendaru) navodi se ovakav slučaj. Jedan Egipćanin požele ženu svog bližnjeg, i pokušavaše da je zavede. Pošto ova nije htela ni da čuje, jer je bila čista i odana mužu, on ode kod vračara, tražeći njegovu pomoć. Vračar je bacao čini na ženu, ali ništa nije vredelo. Onda on uradi drugo: omađija oči onih koji je gledaju da, kad je vide, umesto žene posmatraju kobilu. Ovo je učinio da bi je suprug oterao od sebe. Čovek se jedne prilike vrati kući, i nađe kobilu umesto supruge! I svi iz njegovog okruženja su videli kobilu, ne znajući šta se to, u stvari, desilo. Na kraju, očajni čovek je povede u pustinju Svetom Makariju. Čak su i Makarijevi učenici – monasi umesto žene videli životinju! On im prvo objasni da to nije tako, jer se čovekova priroda ne može pretvoriti u životinjsku, ali im takođe reče da su na niskom duhovnom nivou, čim ne vide pravi lik. Zatim izli svetu vodicu na glavu žrtve, i ona se pojavi kakva je i bila. Tada je Sveti Makarije upozori, rekavši da joj se to desilo jer se u toku pet nedelja nije pričestila Svetim Tajnama.
Učenik Svetog Vasilija Novog (26. mart po pravoslavnom kalendaru), Grigorije, imao je na svom imanju najamnika Aleksandra, koji se bio oženio prljavom i poganom devojkom Melitinom, koju je majka bila naučila svakoj satanskoj veštini. Melitina je bila razvratnica, i svog muža je mnogo puta prevarila, zbog čega ju je on, po pravdi, tukao. Na kraju, ona mu se osveti bacajući čini na njega, zbog čega nesrećnik pade u postelju i toliko izgubi snagu, da ni muvu sa sebe nije mogao da otera. Njena majka, je govorilo se, marvi hod zaustavljala, i druga zla činila pomoću vradžbina. Ko god je nešto rđavo rekao o Melitini, a ona ga čula, navodila je na njega pomoću vradžbina bolest, i ljudi su po dva – tri meseca ležali u postelji.
Ova Melitina se okomila na Grigorija, i pokušavala da ga činima navede na preljubu. Stalno se motala oko njega, i mamila ga. Na kraju, Grigorije, čuvajući svoje devstvo, štapom pojuri na bestidnicu, preteći joj batinama ako mu i dalje bude dosađivala.
Melitina reši da ga vradžbinama ubije. Grigorije posle nekoliko dana ode na službu u hram Svetog Georgija, koji se nalazio u jednom vinogradu. Kad se služba završila, on prileže da malo odmori. U snu vide crn i smrdljiv oblak kako se spušta na njega, i ču glas: „Primi što ti Meletina spremi!“ Ovaj teški, ledeni oblak uđe u Grigorija, koji, kad se probudi, oseti da je teško bolestan. Unutarnji oganj koji je mučio Grigorija bio je takav da je on često ustajao iz postelje, bacao se u hlad pod drveće ili u reku da ublaži muku, ali ništa nije vredelo. „Noć mi je izgledala duža od četrdeset godina“, govorio je Grigorije. Na kraju krajeva, kad mu je izgledalo da će umreti, Grigorije je zavapio Svetom prvomučeniku Stefanu, koji ga je, skupa sa Svetim Vasilijem Novim, izbavio od nesreće, pokazavši mu i rajske obitelji spremljena za one koji Boga ljube. Blažena Teodora, poslušnica Svetog Vasilija, koja se Grigoriju javila posle smrti, opisala mu je put duše po njenom rastavljanju od tela, pri čemu zlodusi kinje i muče dušu, tražeći u njoj svoje osobine. Jedna grupa demona, na petnaestom mitarstvu, ispituje grehe vradžbina i čaranja. Zlodusi su na tom mitarstvu naročito odvratni: liče na gmizavce, škorpije, žabe i aspide, i u pakao strmoglavljuju sve koji se bave čaranjem, bajanjem, trovanjem i prizivanjem đavola (spiritizmom); naravno, ako se nisu pokajali i ispovedili za života.
Sveti Patrikije, prosvetitelj Irske (rođen oko 390 na Zapadnoj obali Engleske ili Velsa), po jednom čudesnom viđenju pozvan je u Irsku koja još nije bila sva krštena da dođe i propoveda veru Hristovu. Tamo je stigao 432, kao episkop, i odmah počeo da obraća Irce Hristu. Kada je stigao u oblast Tare, prestonice irskih kraljeva, kralj Lojguir, koji je bio neznabožac, rešio je da ga ubije. Prethodno je sa sobom poveo dvojicu druida, Luketmajla i Lokrua, vičnih svakoj čarobnjačkoj veštini. (Druidska magija bila je jedna od najstrašnijih; druidi su, da bi stekli demonske moći, bez zazora prinosili ljudske žrtve. Sada se njihovi kultovi obnavljaju u okviru Nju Ejdža.)
Kada su stigli do Svetog Patrikija, Lokru je počeo da ruži Hrista i veru Njegovu najpogrdnijim imenima. Patrikije ga je pogledao strašnim pogledom, i pomolio se Bogu da pokaže Svoju silu, kao što se negda Sveti Petar pomolio da Gospod sakruši Simona maga. I desilo se isto: sila Božja je podigla Lokrua u vazduh, i tresnula o zemlju, posle čega je ovaj ispustio svoju crnu dušu. Vojnici, koji su sa kraljem došli u bojnim kočijama, nasrnuli su na Svetitelja, ali ih je izginulo sedam puta sedam zbog zemlje koja se pod njima otvarala. Kralj je, sa svojom pratnjom, u strahu pobegao.
Sutradan je bio Vaskrs, i Sveti Patrikije je otišao na Lojguirov dvor, da bi propovedao Vaskrsloga. Uplašeni kralj ga je primio za trpezu, gde se našao druid Luketmajl, koji je preživeo sukob sa Svetiteljem na Veliku Subotu. Da bi ga iskušao, on mu je sipao otrov u pehar sa vinom. Sveti Patrikije je to primetio, i blagoslovio čašu. Sva tečnost se sledila, osim kapi otrova koje je druid usuo. Kad je otrov prosut, Sveti Patrikije je ponovo blagoslovio čašu, i vino se vratilo u prirodno stanje. Luketmajl ga je onda izazvao na dvoboj čudima, kao što su to nekad činili faraonovi žreci, kušajući proroka Mojseja. Patrikije je pristao.
Izašli su napolje, praćeni mnoštvom znatiželjnog naroda. Druid je predložio Svetitelju da prizove snežne oblake (bio je Uskrs!) koji će snegom pokriti svu zemlju. Patrikije mu je odgovorio: „Neću činiti ono što je u suprotnosti sa voljom Božjom“. Tada je sam Luketmajl to uradio, i visoravan se prekrila snegom. Onda je Sveti Patrikije od njega zatražio da ukloni sneg, ali je druid odgovorio da to ne može učiniti do sutra. Sveti ga ukori: „Možeš da činiš zlo, ali ne i dobro. Nije tako sa mnom“. I blagoslovi predeo, i sneg nesta, kao da ga nije ni bilo, što sve zadivi i navede da proslave Boga.
Luketmajl je onda, uz pomoć demona, naveo tamu na čitav kraj, ali ju je Sveti Patrikije odagnao. Poslednji predlog upućen obojici bio je proba vatrom. Druid se pobunio, tvrdeći da je Patrikije čovek koji se klanja vatri kao bogu, i da je vatra njegova stihija, pa ga od vatre i sama odeća štiti. (On je, nesrećnik, mislio da je svetiteljeva odeća magijska.) Svetitelj je onda predložio da se napravi kuća pola od sirovog, a pola od suvog drveta, da se u suvi deo postavi njegov učenik Benignus odeven u odeću druidovu, a u sirovi deo doma postavi Luketmajl kome je Sveti Patrikije dao svoju odeću. Tada neka se sve zapali, pa šta Bog da. Druid je na ovo pristao, a složili su se i Irci.
Kuća je napravljena, vatra upaljena: Luketmajl je, u delu kuće od sirovog drveta, izgoreo, – ostala je čitava sama odeća Svetitelja. Benignusu nije bilo ništa, osim što je izgorela druidova odeća koja je bila na njemu. Videvši ovo čudo, kralj Lojguir i njegovi dvorjani su se krstili, i napustili druidsko bezbožje…
Ovakva velika čuda koja su se dešavala u prošlosti Crkve bila su na urazumljenje i korist onovremenim paganima, kojima je Bog pokazivao Svoju svemoć i ljubav da bi ih priveo Sebi. Danas, mada takvih čuda na prvi pogled nema, ima ih i dalje; to jest, vradžbine i čini, ma kako jake demonske sile da navode na pravoslavnog Hrišćanina, samo su paučina pred silom Božjom koja ispoveđene i pričešćene sluge Hristove štiti od svakoga zla. I Kiprijan, i vrač iz Egipta, i Melitina, i druidi slomili su se, a nisu uspeli da slome ljude Bogočovekove.
Međutim, ne treba zaboraviti ni ovo: vradžbine i čini imaju uticaja na one koji ne žive pobožno, koji nisu kršteni i venčani u Crkvi, koji ne poste, ne kaju se i ne ispovedaju, ne pričešćuju Svetim Tajnama, ne vode čist i čestit život. Onda demon polaže prava na njih, i krha ih kako mu se sviđa. Zato se treba obući u sveoružje Božje, i vapijati Ocu i Sinu i Svetome Duhu, nimalo ne sumnjajući u pobedu Svetlosti nad tamom i Pravde nad bezakonjem.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Izuzetno korisna priča. Igra sa tim zlim duhovima može da bude opasna i pogubna i za dušu i za telo. Nema dogovaranja sa njima. Oni samo hoće da nateraju čoveka da izvrši samoubistvo!

  2. Pozdrav Gde bih mogao kupiti knjigu čovek je više od zvezda

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *