Човек је виши од звезда – oкултизам, астрологија, магија

СНЕГ НА ВАСКРС 1996. ГОДИНЕ

Онолико колико је Господ већи од Светог Саве, толико је упозорење на Васкрс 1996. године веће од упозорења на Савиндан 1995. године; јер је Свети Сава, најдивнији Србин икада рођен, ипак само слуга Божји и усвојено чедо Оца Небескога; Васкрсли Христос је Бог Који је постао човек, са Оцем и Духом Светим Творац неба и земље, један од Свете Тројице. Да није Христа, не би било ни Светог Саве; да није Васкрса, који славимо као дан победе Живота над смрћу и Светлости над тамом и Истине над лажју, не би било ни Савиндана, ни Видовдана, ни Никољдана, ни Ђурђевдана, ни Аранђеловдана – нити једног другог празника. Зато је срце морало да боли сваког православног Србина са ове стране Дрине кад је видео како у његовим земљама пада снег за најрадосније црвено слово у календару – дане Христовог Васкрсења. А падао је 1996, и то много, вејавички, зимски. Виђено је право невреме коме су претходили лепи и топли дани Страсне седмице. Недеља, Понедељак и Уторак Васкрса – били су под снегом. На Цетињу је беснела снежна олуја, са муњама и громовима.
Црква Божја Васкрс опева као “Празник над празницима и Славље над слављима”; вели: “Сада се све испуни светлошћу, небо и земља и преисподња, да празнује сва твар устајање Христово, у коме се утврђује” (добија коначни циљ, коначну потврду смисла свог постојања.) А србски Васкрс 1996. био је тама и вејавица: као да је Христос одвратио Своје Лице од нас не желећи да гледа безакоња људи крштених, а недокрштених, који Га свакодневно вређају бестидним мислима, речима и делима. И кад су три дана Васкрсења прошла, кад је васкршње црвено слово отишло из календара – опет је пролепшало, као да се ништа није десило.
А јесте. Чини се да су и птице и лептирови и гора и вода више осетиле васкршњу опомену него људи којима је она била послата да их уразуми.
Шта можемо очекивати у будућности? Шта осим несреће?
Нека свако сам размисли нека се свако сам упита: “Због којих грехова мојих и моје породице би вејавица за Празник над празницима? Шта да учиним да бих се поправио, да бих умилостивио Господа? Шта да учиним да не пропаднемо коначно и бесповратно?”
А кад схвати, нека се покаје, исповеди, духовно отрезни и почне побожно да живи, спреман да од Оца Небескога добије и шибе за своје неваљалство; јер, кога Бог воли, онога и кара, и бије сваког сина кога прима, вели се у Светом Писму.