Човек је виши од звезда – oкултизам, астрологија, магија

Дејвид Ричи
ЗАМКА АСТРОЛОГИЈЕ

Када пада киша постоји велика шанса да ћe пасти на поклоника астрологије. Стара, окултна вештина предвиђања срећe, астрологија је на претпоставци да очигледна кретања, или “транзити”, Сунца, месеца и планета кроз знаке зодијака (Лава, Девицу, итд.) садрже симболику која дејствује на људске судбине на свим нивоима, и појединачним и групним. Другим речима, астролози верују да могу предвидети догађаје гледајући “у звезде”.
Већина нас је сазнала нешто о астрологији читајући новинске ступце са хороскопом. Оне нуде кратка предвиђања за тај дан, као што је: “За Ваге: Ово је добар дан за путовања”. Савети попут овог могу се учинити безазленим у поређењу са ужасима о којима се извештава као о новостима. Међутим, астрологија је све само не безопасна. Она је једна од мрачних вештина које је ђаво изумео ради својих слугу. Свако озбиљно уплитање у астрологију може значити само опасност, и за онога који се њоме бави и за друштво које њену употребу подстиче.
Насупрот својој репутацији, астрологија је безвредна као средство за предвиђање судбине. Уместо тога, њен циљ је да трасира широк пут за дубље уплитање у окултизам.
Можда је најстрашнији аспект астрологије њена друштвена димензија. Онако како астрологија и њене сродне окултне “науке” могу завести размишљање појединца, тако могу и друштва уз сразмерно већи учинак.
На пример, вера у астрологију и сродне јој окултне вештине, помогла је спремању Немачке за успон национал-социјализма. Астрологија је била део замршене мреже окултних веровања која су обликовала филозофију и политику Трећег Рајха. Ова политика је убила велики део европског становништва и оставила континент опустошен ратом.
Сада, педесет година након Хитлеровог пораза, западни свет је пригрлио у многоме исти скуп окултних веровања познат данас као покрет Новог Доба – који је подржао успон нацизма. И поново, астрологија је део тог система веровања.

Лично искуство

У разматрању астрологије, ја говорим са ауторитетом. Пре но што сам се обрео у Православљу, практиковао сам астрологију на непрофесионалним основама око десет година, и сматрало се да сам бољи од неких професионалаца.
У то време, видео сам како лако астрологија може овладати умом и животима особа који су јој изложени, чак и на неформалним основама. Искуство ме је такође научило како јаке окове астрологија ставља на верника, и како је тешко одупрети се поновном увлачењу у астрологију након одрицања од ње.
Годинама након што сам напустио астрологију још увек се борим да превазиђем њен начин размишљања.
Међутим, веома је битно да сам потпуно упознат са астролошком симболиком, која је суштински ђаволска по карактеру и садржи демонске пародије на дела Божја. Ако су садашњи наговештаји икакав путоказ, симболика астрологије је спремање света да прими власт и жиг антихриста, можда у врло блиској будућности.

Истински верници астрологије

Да је астрологија наслеђе мањине, тада би њен утицај био незнатан. Међутим, њен утицај је огроман. Астрологија је један од најраширенијих и најутицајнијих система веровања нашег времена. Милиони Американаца полажу веру у астрологију и допуштају јој да управља њиховим животима.
На пример, Пол Галуп из 1975. је указивао да је више од 30 милиона Американаца веровало да “звезде” имају неки утицај на људске животе, и да је више од три четвртине Американаца (77%) могло препознати свој знак у популарним рубрикама са хороскопом[1].
У Сједињеним Државама ради око 10 хиљада астролога и излази двадесет астролошких часописа[2]. Стотине новинских листова штампа хороскопске карактеристике. Астролошка саветовања су уносан посао: према једној процени, Американци потроше 200 милиона долара годишње на тражење астролошких савета[3]. Скоро свака књижара у Америци садржи дела из астрологије, а многи велики градови имају једну или више књижара специјално посвећених астрологији и другим огранцима окултног. Симболи вере у астрологију су свуда, од накита са астролошким мотивима до украса на аутомобилима који рекламирају возачев знак из хороскопа.

Зодијак

Зодијак, или скуп сазвежђа кроз које се чини да се Сунце, месец и планете крећу, је подељен у дванаест знака. Ево их, изложених у продужетку, са њиховим приближним датумима:

Ован (22. Мар. – 21. Апр.)
Бик (22. Апр. – 21. Мај.)
Близанци (22. Мај. – 21. Јун.)
Рак (22. Јун – 21. Јул.)
Лав (22. Јул – 21. Авг.)
Девица (22. Авг. – 21. Сеп.)
Вага (22. Сеп. – 21. Окт.)
Шкорпија (22. Окт. – 21. Нов.)
Стрелац (22. Нов. – 21. Дец.)
Јарац (22. Дец. – 21. Јан.)
Водолија (22. Јан. – 21. Феб.)
Риба (22. Феб. – 21. Мар.)

Датуми представљају периоде за које се каже да Сунце заузима сваки поједини знак на свом путу кроз зодијак. Због овог разлога, основни тип астрологије виђен у новинским ступцима са хороскопом се назива ” астрологија знакова по сунцу”.
У модерној астролошкој пракси, претпоставља се да сваки знак заузима 30 степени тристашездесетостепеног зодијака. Ова подела је међутим далеко од реалности. Сазвежђа не одговарају правим једномесечним периодима који су им додељени од астролога, због тога што су нека сазвежђа много већа од других. Девица, на пример, заузима 44 степена еклиптике (путања кретања планете кроз зодијак), у поређењу са свега 22,5 степени за Водолију и 7 степени за Шкорпију[4].

Искривљена симболика

Показује се да је астролошка симболика знака зодијака искривљена у односу на свој јеврејски извор. Мазарот, који се спомиње у књизи о Јову: “Можеш ли извести Мазарот (јужне звијезде) на вријеме? или Кола са звијездама њиховијем хоћеш ли водити?”[5]. У почетку, знакови зодијака су имали значења у многоме различита од оних која им сада додељују астролози. Мазарот је садржао симболику која је предсказивала долазак Христа и његову победу над непријатељима.
Опширно разматрање Мазарота и његове симболике превазилази опсег овог чланка. Размотримо само један знак: Девицу, Деву, познату код Јевреја као Бетулах.
Девица се описује као девојка која држи грану у десној руци и клас пшенице у другој. По Њуејџ мишљењу, оживљеном старом окултизму под новим именом, Девица је тобожња “богиња” или Геа, савремена персонификација Земље. У Мазароту, међутим Бетулах симболише Дјеву, Мајку Бога – Богородицу, на коју се односи пророчанство Исаијино: “Ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и надјенуће му име Емануил, што ће рећи: С нама Бог”[6]. Грана у њеној десној руци симболише грану (то јест, Христа) коју спомиње Захарија: “Ето, ја ћу довести слугу својега, грану”[7]. Шта више, Спика, звезда у њеној десној руци позната је код Јевреја као Тсемеч, или грана. Семе пшенице у другој Дјевиној руци симболише женино семе (Христа) који ћe смрскати главу змијину (Сатанину) као што је пророковано у Књизи Постања[8].
Сличне приче се могу изнети за сваки од 12 знакова зодијака, од Девице до Лава[9]. Изворна библијска симболика Мазарота се проширује све до имена звезда у сазвежђима. Ова симболика је наравно страна астролошкој пракси, која користи искривљење Мазарота за покушај прорицања. Мазарот је сведочио да је Бог Творац и Господар космоса, а није служио за гатање.

Натални хороскоп

Када астролози говоре о хороскопима, они обично не мисле на једнореченична “предсказања” каква се могу наћи у новинама. Уместо тога, астролози одређују хороскоп као дијаграм у виду точка који показује наводне положаје Сунца, месеца и планета у зодијаку у моменту рађања појединца. Ови положаји су само наводни јер често постоји велика разлика између положаја планете у хороскопу и стварног места које је планета заузимала на небу у то време. Овај дијаграм је познат као “натални хороскоп”, “натална мапа” или “мапа рођења”.
Да би уобличио овакву мапу, астролог потребује место, датум и време рођења заинтересованог човека. Са овим обавештењима, астролог уређује мапу, често користећи компјутер за прерачунавања. Завршни хороскоп има много компоненти, укључујући планете, куће, аспекте и знаке. Свака компонента може имати веома различиту симболику, или “дејства”.

Планете, куће и аспекти

Хороскоп садржи симболе (или “глифе”) сунца и месеца, као и осталих планета – Меркура, Венере, Марса, Јупитера,
Сатурна, Урана, Нептуна и Плутона. Друга карактеристика мапе је “уздигнуће”, што представља тачку која се управо уздизала изнад хоризоната у тренутку рођења субјекта.
Уздигнуће служи као полазна тачка за обележавање “кућа”, поделе карте на дванаест делова који представљају различите особине, делатности и интересовања појединца. Куће не треба мешати са знацима зодијака, иако се у неким мапама куће и знаци могу готово сасвим подударати.
Аспекти – угловни односи елемената мапе – су такође значајни. Најзначајнији аспекти су опозиција (180 степени), тројка (120), четворка (90 степени), шесторка (60 степени) и спој (нула степени).
Традиционално опозиција и четворка се тумаче као “тешки” аспекти који симболишу супротност и нагласак. Тројка и шесторка се сматрају за “лаке” аспекте повезане са удобношћу и сарадњом. Двосмислени аспект, спој – који се појављује када два или више елемената заузимају исту позицију – може се тумачити као тешки или лаки, у зависности од тога који су елементи садржани.

Дејства

Дејства су основна за тумачење мапе. Дејство је предмет, интересовање или активност симболисана знаком, кућом или планетом. На пример дејство Девице се протеже од болничке професије до државе Вирџиније. Лав симболише вођство и обављање вештине, међу многим другим стварима. Прва кућа тобоже управља физичком конституцијом појединца и појавом; друга кућа је одговорна за новац и материјална средства; и преосталих 10 кућа имају симболику која се тиче брака, здравља, каријере и занимања. Меркур је наводно планета која управља комуникацијама, док Марс симболише сирову енергију и насиље, а Јупитерово дејство укључује благостање и удобност.
Поједина кућа, знак или планета могу имати на стотине дејстава. Да би ствари биле још сложеније многа различита дејства се могу применити на дато занимање, место или појаву. Земљотреси су, на пример, назначени дејствима најмање три планете: Сатурна (камење и земља), Урана (изненадни, неочекивани догађаји) и Плутона (уништење маса и догађаји под земљом). У многим случајевима симболика планете, куће или знака је толико еластична да се може искористити за представљање суштих супротности, као што су благостање и финансијски губитак; нервна напетост и изненадно опадање тензије; ропство и слобода.
Ово мноштво дејстава допушта астролозима да доделе дејство скоро свему, и овако учине мапу лаком за тумачење. Ако се пролазак Јупитера подудара са жељеним новостима у животу појединца, тада Јупитер – симбол благостања, уживања, успеха и удобности – може оправдати поверење. С друге стране, ако нежељене новости пристижу у току поменутог Јупитеровог проласка, тада астролог може кривити нехатност и тромост (друга два Јупитерова дејства) за лоше вести.

Почелоје у Египту

Астрологија је стара колико и цивилизација и има два главна огранка. Један потиче из Кине, а други из Египта. Други је довео до оснивања система који се на Западу данас широко практикује. Египћани су веровали да астрологија потиче од “божанства” Тот, такође познат као Хермес код Грка и као Меркур, весник богова, у римској митологији[10].
Синтеза која се користи у савременој западној астрологији је понајвише дело Клаудијуса Птолемауса познатијег као Птоломеј. Рођен у Грчкој, Птоломеј је живео у Египту у току другог века пре Христа и написао је неколико значајних дела из астрологије. Његови списи су претходница садашњих астролошких текстова[11]. Систем који је он оцртао се није значајно променио неких две хиљаде година, упркос великом напретку у астрономском знању, које укључује и откриће три планете (Урана, Нептуна и Плутона) који су били непознати у Птоломејевим данима.
Астролозима је цветао посао у старом Риму. Цар Тиберије је био нарочито привржен астрологији,[12] а објава смрти цара Клаудија је наводно одлагана до времена које се сматрало астролошки повољним за Нерона, његовог наследника[13]. Август је протерао астрологе из Рима, али су им његови наследници допустили да се врате[14]. Астролози и њихова вештина су више пута бивали у и изван оквира званичне наклоности у току царских дана Рима, али се о астролошким анализама широко водило рачуна чак и када је власти нису одобравале[15].
За цара Домицијана се каже да је астрологију схватао озбиљно, упркос забрани њене праксе. Он је живео у страху од астролошких предвиђања. Можда је било неког разлога за страх, јер је речено да су астролози предвидели и тачан сат и начин његове смрти 96. године после Христа, убодима ножем, у његовој 44. години[16]. Државна политика, међутим, вероватно је имала много више са Домицијановим убиством од свих тобожњих планетарних утицаја.

Свети Августин и астролог

Када се Августин (354-430) суочио са изазовима паганског Рима, побијао је астролошке тврдње[17].
Августин је доказивао да је историја Рима и многих других царстава зависила од Божје воље, а не од утицаја “звезда”. Међутим, уместо на историју Рима, Августинов напад је био усредсређен на извештаје о близанцима, рођеним у готово истом моменту, за које се говорило да су водили практично истоветне животе, тобоже као резултат њихових крајње сличних наталних хороскопа.
Један такав извештај дошао је од астролога и историчара Посидонијуса из Апамеје (51. пре Христа), и тицао се случаја из списа великог физичара Хипократа[18]. Два брата су истовремено оболела. Болест сваког од њих је имала сличан развој у току истоветног периода. На крају, здравље оба брата се почело побољшавати у истом тренутку.
Шта је могло бити објашњење ове усклађености? Посидонијус је сматрао да су браћа морала бити близанци, са изузетно сличним хороскопима, што је предодређивало да се разболе и опораве по истом распореду.
Августин је одбацивао ову претпоставку. Он је мислио да су постојала многа веродостојнија објашњења за истоветне болести браће. Мора да су браћа била подизана у истој средини док су одрастала, да су пила исту воду, јела исту врсту хране, и била прилагођена истој клими. Под овим условима, тврдио је Августин, могло се очекивати да су два човека одрасла имајући исте конституције и осетљивост на болести. Стога је сасвим могуће да су се рођена браћа могла и разболети и оздравити у току истог временског периода, без уплитања било каквог астролошког утицаја.
На жестоке нападе критике, Августин је окренуо астрологов сопствени извор – Хипократа – против њега. Августин је наводио Хипократово признање да чак и близанци могу имати велике разлике у току својих болести, према начину живљења који су за себе одабрали[19]. Ако је по овом питању Хипократ у праву, онда је Посидонијусова вера у астролошки предодређену болест била неодржива.
Августин је такође користио Св. Писмо да би илустровао како су близанци могли водити потпуно различит живот, чак и када су се времена њихових рођења поклапала скоро у секунд. Он је наводио библијску причу о Јакову и Исаву, чија су времена рођења била толико блиска да је Јаковљева рука држала Исавову пету[20].
Да је астролошка теорија исправна, тада би наталне мапе два брата требало да буду скоро истоветне. У том случају је требало да њихови карактери буду практично исти, и да им животи теку скоро истоветним током. Међутим таква сличност није важила за браћу, који су се изразито разликовали по особеностима, навикама и животним путевима.
Августин је доказивао да подударност њихових времена рођења, сасвим јасно, није имала никакве везе са животима Исака и Јакова[21]. У светлости оваквог библијског доказа, који носи далеко већу тежину него сведочанство Хипократа, како тврђења астролога могу бити разложна?

Нигидијев точак

Римски учењак Нигидије, који је живео у првом веку пре Христа, разматрао је проблем близанаца и неподударности између њихових наталних хороскопа и животних историја. Он је предложио следеће објашњење.
Нигидије је поредио постулисано кретање неба (привид створен земљином ротацијом) са окретањем грнчарског точка. Наместите да се точак брзо окреће, предлагао је Нигидије, и направите две ознаке брзо једну за другом на њему. Иако су ознаке направљене практично у истом тренутку, кретање точка ствара велики размак међу њима. На упоредном моделу, доказивао је Нигидије, брзо кретање неба може проузроковати велику разлику међу наталним мапама близанаца рођених у само неколико тренутака размака[22]. Та разлика се може одразити на веома различите животне историје, чак и кад су само секунде делиле рођење близанаца.
Ова аналогија, подругивао се Августин, крхка је колико и Нигидијева грнчарија. Ако су близанци могли имати веома различит живот упркос чињеници да су њихови хороскопи практично исти, тада хороскопи не могу бити оправдани у животу неког појединца. Астролог се, онда, тешко може осмелити да предвиђа догађаје студирајући нечији хороскоп[23].
Августинове анализе срушиле су темеље астрологије. Он је чак понудио објашњење за ретке случајеве када су се астролошка предвиђања показала као тачна. Августин је сматрао да су у таквим случајевима астролози само преносили обавештења која су им добављали зли духови како би убедили човечанство да је астрологија – са својим уверавањем да “звезде”, пре него суверена Божја воља, управљају људском “судбином” – оправдана за предвиђање будућности[24]. Остали који су је објашњавали такође су примећивали везе између астролошке праксе и демонског утицаја.
Данас би Августин био назван “Разобличитељ”, што означава особу која побија лажи на којима је астрологија утемељена. Према Августиновом примеру многи савремени научници истакли су потпуно практично одсуство научних доказа у прилог астролошкој тврдњи[25]. По обрасцу који је постао уобичајен више векова након Августина, међутим, астрологија је преживела критике и наставила је да шири свој утицај у религијским и световним установама.

Астрологија и западне цркве

Иако су западне цркве често осуђивале практиковање астрологије и других облика окултизма, мрачне вештине су и поред тога прожеле учења ових цркава. Ово ширење окултизма по Западу једва да изненађује, с обзиром да се благодат Божја са Запада повукла после његовог пада у папску јерес[26]. Губитком јединства са Православљем 1054. године, Запад је самог себе начинио рањивим пред насртајем паганског, окултног размишљања. Тај насртај је брзо уследио. Дела Аристотела и неоплатониста (који су веровали у развијен систем “подударности” попут дејства у астрологији) брзо су нашла свој пут у западној теологији, нарочито кроз дела Томе Аквинског (1225-1274). Чим је Аквински прихватио идеје Аристотела и неоплатониста, паганска традиција у астролошком мишљењу продрла је у дела Аквинског, и кроз то у целу Римску цркву. Под овим утицајем Аквински је учио да би требало да се астрологија допушта онолико дуго, колико се може одржати као “природна” наука[27].
Недуго затим, Запад је, препуштен случају, шибан ветровима окултних учења. У Енглеској монах Роџер Бејкон (1214-1294) је наводно практиковао бројне врсте врачарија, али је речено да се последњих година свог живота покајао[28]. Болоња, Милано и Падова имали су катедре за астрологију у периоду између 13. и 16. века[29]. Академија магије, по неоплатонским директивама, деловала је у Венецији крајем 16. века[30]. Ћеко де Асколи, астролог из 14. века, отишао је тако далеко да је тврдио да је постојао астролошки утицај на Христову искупитељску службу[31]. Због овог јеретичког веровања де Асколи је спаљен[32]. Немачки опат Тритемијус (1462-1516), упркос својих прогласа против чаробњаштва, полагао је право на приврженост магији тврдећи да је окултно знања добио путем откровења[33]. За најмање једног папу говори се да је практиковао астрологију: папа Урбан (1568-1644; 1632-1644) је наводно узнемиравао своје кардинале предвиђајући им кад ће умрети[34]. Историчар Џејмс Веб указује да су практичари окултних вештина у доба ренесансе тврдили да их користе “у Христу”, иако су овакве делатности биле далеко изван домена традиционалних хришћанских веровања[35]. Такви покушаји да се служе два господара – Христос и сатана – су општа појава у западним црквама данас, поготово у Сједињеним Државама, где су астрологија, медијумизам и други окултни обичаји широко одобрени, или барем толерисани, од стране само по имену хришћанског свештенства.
По свом Западу у доба Ренесансе, некад чврсте границе између окултизма и религиозног веровања су слабиле и нестајале. Такође, научне установе нису пружале велику заштиту од утицаја окултизма, јер у многим случајевима није било јасног разграничења између науке и окултизма. Дубоко верујући немачки астроном Кеплер (1571-1601) је, на пример, правио животни хороскоп[36].
Кеплеров ментор, дански астроном Тихо Брахе (1546-1601), очигледно није имао никакве сумње у астрологију или њену сагласност са Хришћанском вером, и навођене су његове речи: “Порицати астрологију значи порицати вољу Божију”[37].
Продори у црквене и научне заједнице су, ипак, били само два пута за напредак астрологије. Политичка наклоност је такође била потребна, ако је астрологија желела да избегне повремене ломове који су њену праксу у Риму чинили ризичном. (Видећемо касније како је овај троструки приступ – представљања прихватљивости окултног у религијским, политичким и научним институциј ама – повратио свој значај данас).
Тако, астролози Европе 16. и 17. века су се намучили да убеде световне власти да су Хришћанство и астрологија узајамно сагласни. Негде око 1840. г., британски историчар Чарлс Мекеј описује како су се Букер, енглески астролог из 17. века и надриучењак Вилијам Лили додворили властима.
“(У то време) најученији, најплеменитији, најузвишенији карактери нису оклевали да се саветују са астролозима на најотворенији начин. Лили… је предложио да напише књигу насловљену “Увод у астрологију” у којој би задовољио цело краљевство законитостима те вештине… (Када) је изашла његова књига, (он) је отишао са другим астрологом по имену Букер у врховни штаб армије парламента у Виндзор, где су топло дочекани и угошћени у врту у коме је генерал Ферфекс био смештен. Они су потом представљени генералу којих их је љубазно примио и направио алузију на нека њихова предвиђања. Он се надао да је њихова вештина законита и сагласна Божијој речи; али је он сам није разумевао. Он није сумњао, било како било, да су два астролога имала страх Божији, и због тога је гајио лепо мишљење о њима. Лили га је уверавао да је вештина астрологије у сагласности са Св. Писмом, и уверено је, из свог знања о звездама, предвиђао да ће армија парламента поразити све своје непријатеље. (Сви) војници су били његови пријатељи. Када је отишао у Шкотску, видео је војника где стоји са књигом пророчанстава у руци, узвикујући неколицини својих другова који су пролазили поред њега: “Чуј шта је Лили рекао; у овом месецу победа вам је загарантована! Борите се, храбри момци! и онда је прочитао предвиђање за тај месец!”[38]. Војници су гинули, верујући астрологу.
Генерал Ферфекс није био усамљен у својој наивности у погледу астрологије, као и у погледу непознавања Св. Писма. Вође енглеског друштва – по свој прилици, и многи који су сматрали да су искрени Хришћани – прихватали су астрологију као верски систем упркос бројних упозорења у Св. Писму против ње. Ситуација није била боља а ни на остатку континента. Француски краљ Луј X је наводно држао велики број астролога на свом двору, а Катарина де Медичи је била заштитница астролога[39].
16. и 17. век били су “златно доба” за астрологе у Европи, приметио је Макеј[40]. Он је описао утицај астрологије и њену везу са алхемијом. Алхемија је била окултистичка потрега за безгранично продуженим животом и за “каменом мудрости”, митском техником претварања простих материјала попут гвожђа у злато[41]. Запазите, у следећем пасусу о астрологији и алхемији, како Макеј повезује астрологију са ђаволом (као што је и Августин пре њега) и означава астрологију и врачање као два вида исте појаве:
“Многи астролози су (такође) алхемичари. Заједница две вештине нимало не чуди. Било је за очекивање да ће они који су моћ схватали тако неразумно, као што је продужавање људског века за неколико векова, претварати, у исто време, да предсказују догађаје који треба да означе натприродни спрег постојања. Свет би тако лако поверовао да су они открили све тајне као да су открили само једну. Најчувенији астролози Европе, пре три века, били су алхемичари. Агрипа[42], Парацелзус[43], доктор Ди[44] и розенкројцери[45] и сви остали су стављали такав акценат на своје знање о данима који долазе, какав и на тобожње поседовање камена мудрости и еликсира живота. У њихово време појмови чудесног, демонског, натприродног били су раширенији него икад раније. За ђавола или звезде се уопште веровало да се стално мешају у послове људи, и да их скупа треба консултовати кроз прописне обреде. Они који су били меланхоличног темперамента, предавали су се врачању и чаробњаштву; они веселији и надахнутији посвећивали су се астрологији. Ову другу науку су подстицали сви монарси и власти тога доба. У Енглеској астрологија је имала висок углед. У току тог периода намножиле су се варалице у сваком значајнијем граду и селу у земљи, који су направили посао од прављења мапа рођења, помагања у откривању изгубљених добара, прогнозирања срећних и несрећних бракова, предвиђања хоће ли путовања бити успешна, и опажања згодних момената за почетак било ког подухвата, почев од отварања обућарске радње до наступања[46].
Принц европских астролога у 16. веку био је Мишел де Нотрдам, звани Нострадамус (1503-1566). Он је био дворски физичар Француском краљу Анрију II 1556. године[47]. У позним годинама, Нострадамус се одао пророковању и саставио књигу стихова “Центурије” исписану увише од хиљаду строфа, од по четири стиха свака. Ово неразумљиво дело је тобоже откривало, када се правилно растумачи, историју човечанства током више стотина година које су наступале. Неодређеност такозваних пророчанстава је, међутим, омогућила многобројна тумачења. Погледајмо следећи исечак: “Из велике опасности заробљени је избављен. Мало потом, велика срећа се променила. У палати народ је заробљен. По Божијем предсказању град је опседнут.”[48]
Макеј тумачи да се овај катрен односи на Наполеонов повратак са Елбе[49]. Међутим, у овој строфи неки су уочили гласине о бекству наци – вође Мартина Бормана из Берлина у завршним данима Другог светског рата, када су савезничке трупе надирале ка граду. Тако су многа различита тумачења Нострадамусових списа могућа, да се она уопште не могу оквалификовати као пророчанства. Упркос свему, Нострадамуса још увек много следе. У Сједињеним Државама на располагању су бројна дебела “тумачења” његових списа.
” Тумачи” Нострадамуса из двадесетог века су добро искористили три наводна указивања у његовим делима на некаквог “Хистера”, за кога се мисли да је Адолф Хитлер. Вероватније, да је Нострадамус упућивао на реку Дунав, јер се доњи ток Дунава на латинском назива Истер. Катрени који спомињу Хистер заиста се могу односити на Немачку; на “плач” и “сузе” какве је Хитлеров режим произвео; на злог и гордог човека тиранина какав је он био[50]. Међутим, европска историја је таква да се ови списи могу односити и на многе друге вође сем на Хитлера.
Иако Хитлер није поименице фигурисао у Нострадамусовим списима, Нострадамус и његови следбеници окултисти су у сваком случају имали значајан удео у Хитлеровом режиму. Астрологија и остала окултна пракса потпомогли су припремању тла, да се тако изразимо, у које је националсоцијализам пустио корен и израстао у Немачкој између два светска рата. Иако главне биографије Хитлера теже да превиде окултно порекло нацизма, постанак Трећег Рајха из окултизма је документован, и можемо имати представу како је астрологија била повезана са нацистичким учењем и радом Хитлерове владе.
Међу преднацистичким верницима астрологије је био и немачки окултиста Гвидо фон Лист (1848-1919)[51]. Лист је био окупиран бројним окултним потрагама и својим именом је назвао друштво Гвида фон Листа, које је било повезано са астрологијом и теософијом[52]. Лист се у четрнаестој години заветовао да he једног дана саградити храм богу нордијских пагана Вотану. Лист је наводно видео себе као живу везу са “Армененом”, древним друштвом немачких магова који су користили кукасти крст као свој симбол. Лист је потпомагао оживљавање немачког национализма пропагирањем тевтонске митологије која ћe се касније инкорпорисати у нацизам.
Међу другим приврженицима астрологије који су дали свој удео нацистичкој филозофији и учењу био је Адолф Ланц (1874-1954), такође познат као Јорг Ланц фон Лебенфелс, који је имао снажан утицај на младог Хитлера. Ланц је издавао окултни часопис “Остара”, који се широко бавио астрологијом и за који се сматрало да је био међу омиљеним Хитлеровим штивом у току његових дана крајње немаштине у Бечу[53].
Још једна веза између нациста и астролога је окултиста Рудолф Фрајхер фон Зеботендорф (1874-1945). Добро познат писац у астрологији, Зеботендорф је припадао злокобном друштву Туле, тајној организацији која је у своје време произвела нацистички покрет[54]. Или од “Остаре” или од друштва Туле, или можда од обоје, Хитлер је усвојио кукасти крст као знак своје партије[55].
Говори се да је Рајх ангажовао астрологе да би учествовали у бизарној организацији названој Берлински Институт. Циљ института је био да препреми све окултне вештине, од астрологије до црне магије да потпомогну војне успехе Немачке[56]. Према једној причи, астролог по имену Вилхелм Вулф је био увучен у ову групу и касније је описао њене резултате као “јадне”. Апсурдно је, додао је, да било ко мисли да натприродни утицај може бити ангажован у војне циљеве на такав начин[57].
“Јадност” је добар опис делотворности астрологије за откривање будућности. У сваком случају нацисти су веровали у астрологију, као што су и Римљани пре њих; а као што се десило у царском Риму тако су и нацисти испољавали своју веру у астрологију, покушавајући да спрече њено практиковање након доласка Хитлера на власт. 1941. нацисти су специјално забрањивали астрологију уз остале окултне филозофије и делатност[58]. Ова забрана је била део онога што је један историчар назвао великом “бежанијом” окултиста из Немачке[59]. Веома слично Домицијану пре њега, Хитлер је очито био забринут могућношћу да неко уради његов хороскоп и тако открије његове слабости.
Хитлеров помоћник Рудолф Хес (1894-1987) је чврсто веровао у астрологију. Историчар Елик Хау је био мишљења да је астрологија могла имати значајну улогу у Хесовој загонетној одлуци да сам одлети у Шкотску 10. маја 1941., у покушају да закључи примирје са Британијом. Према Хауу, сматра се да је Хес веровао да је астролошки утицај на Хитлера био веома неповољан крајем априла и почетком маја 1941. Изгледа да је Хес узео на себе обавезу да спасе свог вољеног Фирера и да доведе до мира са Британијом. Мисија је била неуспешна: Хес је задржан у Британији, суђено му је у Нирнбергу након рата и осуђен је на доживотну робију[60]. Хес је био ученик астролога и “геополитичара” Карла фон Хаусхофера, који је служио као ментор Хитлеру[61].
За SS поглавара Хајнриха Химлера (1900-1945) се такође наводи да је био привржен астрологији и једном је објаснио Вулфу да су закони против ње имали намеру да спрече астрологе од примене своје вештине на тобоже нижу, “неаријевску” расу. На примењивање начела астрологије на све људе света очито се гледало као на порицање узвишеног статуса аријевске расе.[62] Касније, ми ћемо испитати како садашњи покрет Новог Доба – толико привржен астрологији, колико нацисти никад нису били – на сличан начин наступа делећи друштво на две групе: вишу расу окултних посвећеника и ниже врсте које морају бити уништене пре него што нова ера у друштву почне.
Чак и пре него што су антиокултистички закони ступили на снагу, астролози под Хитлером су увидели да неблаговремена или лоше усмерена пророчанства могу значити невољу. Астролог по имену Карл Ернест Крафт је једном предвидео да he Хитлеров живот бити у опасности између 7. и 10. новембра 1939. Крафт је чак послао телеграм Хесу, упозоравајући да ћe Хитлер остати под претећим астролошким утицајем неколико дана. Крафт је ухапшен[63]. Касније, Крафт је прешао да ради у министарству пропаганде под др Јозефом Гебелсом, преправљајући тзв. Нострадамусова пророчанства да би начинили да Хитлер изгледа као непобедив.
Кад се у Лондону прочуло да Хитлер има астролога који ради у његову корист, председник владе Винстон Черчил је запослио астролога по имену Луис де Вол да му говори какве савете може примати Хитлер. Очито, ова окултна обавештања су забављала Черчила. “Зашто би Хитлер имао монопол на астрологе?”, шалио се он[64].
Рад де Вола за Черчила могао је имати своју забавну страну, али на страни Немачке астрологија је попримала трагичан и тужан карактер како се рат ближио крају. Гебелсу подређени Ханс Фрицше, оптуженик на Нирнбершком процесу након рата, рекао је да је министарство за пропаганду покушало да подигне морал у последњим данима рата емитовањем лажних астролошких предвиђања о недаћама после којих ће за Немце наступити срећна времена. Ова лажна астролошка прорицања, рекао је Фрицше, била су једина ствар која је одржала наду код многих Немаца[65].

“Велико доба”

Хитлер је, наводно, повремено говорио о астролошким.[66] У астрологији се каже да су велика доба (епохе) периоди од око 2000 година у којима људска цивилизација наводно носи психичку ознаку појединог знака. Многи астролози су хришћанску еру означили “добом Рибе”, обележену мукама и патњама. Познато је веровање да ово доба треба да наследи “доба Водолије”, време мира, љубави, уживања и идеализма[67]. Астролози се не слажу у погледу момента кад доба Водолије треба да осване али је опште очекивање да се прелаз ускоро деси, с обзиром да хришћанска ера траје око 2000 година, и према распореду Новог Доба, сва је прошла и још само остаје да се оконча.
Једно предвиђање покрета Новог Доба за доба Водолије је да he непожељни остаци из доба Рибе (тј. хришћанске ере) бити вероватно “очишћени”, ратним сукобом, пре но што нова окултистичка ера буде почела[68]. Неки тумачи мисле да се ово односи на антихристову владавину и на астролошку улогу у припремању људског рода на њу. “Прочишћење” се појављује као улепшан израз за масовно уништење: то је управо план о коме Св. Писмо говори кад каже шта ће непријатељ смерати Хришћанима у последње дане[69].
Симболика Водолије у покрету Новог Доба је један разлог да сматрамо да ће астрологија играти значајну улогу у оснивању антихристовог царства, као што је играла такву улогу и приликом успона Хитлера, његовог претече.
Астролошки знак – Девица такође има посебан значај у покрету Новог Доба, из неколико разлога. Код новодобаца, Девица симболише земљу и ствари на земљи, попут житарица. Чистота је још једна симболика Девице. Ова два елемента симболике Девице – чистоћа и земља – су значајне компоненте култа природе као “богиње” у новодобском мишљењу. Ово обожавање природе је симболичан покушај да се поново уђе у рај пуким људским напором. Због овог потхвата је Девица, која је истовремено и окултна “богиња” и симбол земље, идеалан симбол[70].
Девица је такође била тумачена као симбол “Вавилона”, религиозног светског поретка антихриста[71]. Ово тумачење се појављује као доследно нумеричкој симболици зодијака. У модерној употреби, Девица је шести знак у хороскопу (Ован је први), а шест се често тумачи као особит(о) сатански број; као што је представљено у броју звери (666) у Откривењу[72]. Шта више, неки следбеници новодобског мишљења тврде да у Девици виде “триплицитет” који делује на три нивоа – физичком, осећајном и умном. Тумачи се да овај триплицитет представља број шест (број Девице) на сваком од ових нивоа, што даје укупно три шестице, а то се може записати као 666[73]. Према овом тумачењу, модерна астролошка симболика Девице може означавати ђаволово троструко полагање права на тела, ум и душе оних који ће прихватити печат антихриста[74].
Време ће показати јесу ли или не ови погледи исправни. У овом тренутку, међутим, они се показују као доследни Св. Писму и модерној астролошкој симболици. Такође, лако се може замислити да ђаво користи зодијачку Девицу – искривљење Бетулах, Дјеве из Мазарота – да потпомогне успостављање владавине антихриста. Овакав маневар ће бити кулминација многих сатанских пародија на дела Божија.
Шта више, може се видети још једна троделна заједница како се сада обликује у друштву: окултизам улази у хришћанске конфесије, структуре политичке власти и научне установе наших дана.
Окултистичка веровања су тако широко распрострањена у модерним протестантским и римокатоличким групацијама, да су постала део католичког катехизисног материјала[75], а није непознато да протестантски пастори одобравају астрологију и друге видове окултизма. Лутерански свештеник ми је једанпут рекао да не види ништа лоше у практиковању астрологије, све док она не контролише нечији живот. Оно што није видео је да астрологија, ако се озбиљно практикује, заиста овлада животом појединца, и касније може врло лако одвести дубљем уплитању у окултизам. Астрологија је наводно била практикована у Белој Кући последњих година да би се обезбедила тобожња предност у политици[76], а повећани интерес научника за окултизам[77] указује да се можда враћамо на нешто слично ситуацији на Западу у доба ренесансе, када је окултизам прожимао световну политику, цркве и научну заједницу, све скупа. Може ли неко замислити пожељнију ситуацију за ђавола?
Како тачно антихрист може користити симболику астрологије да потпомогне установљење свог краткотрајног царства на земљи, не можемо још рећи. Ми још увек знамо мало о конкретним догађајима који ће довести до антихристовог зацарења, и тако је вероватно бесмислено вршити веће спекулације по тим питањима. Са одређеном сигурношћу, ипак, може се рећи ово: популарна вера у астрологију нуди симболику која се лако може искористити за ђаволове циљеве, докле год (та вера) подстиче, или барем толерише, уплитање у многе друге (и дубље) облике окултних активности.
Такве активности обликовале су веровања древног Вавилона и модерне Немачке на сличан начин, и сада, у последњој декади 20. века, астролози и други окултисти марљиво нуде своју “помоћ” политичарима и народним челницима, као што су Лили и Букер задобијали наклоност генерала Ферфекса.
Случај Ферфекса и његове војске показује да ће масе следити своје вође. Свака значајна личност која доноси одлуке, а прихвати астрологију ће вероватно повући са собом многе следбенике; и сваки верник астрологије постаје регрут ђавоље војске, до дана када ће антихрист позвати на савез свих народа. Због тога, сваки пораст вере у астрологију њене следбенике уводи у прихватања жига антихриста, ако се деси да овај дође у наше време.
Због тога што ће жиг довести до казне у паклу огњеном.[78] Православни хришћанин има задатак да говори против астрологије и свих њених придружних вештина, нарочито у ова последња времена кад окултни утицај на друштво постаје свеприсутан као и ваздух који удишемо, и када астролошко “златно доба које је описао Макеј, изгледа врло слично нашем сопственом.
Ми се морамо трудити да што је могуће више људских душа одвратимо од мрачне вештине према светлости Христовој, да бисмо на суду Божјем могли да кажемо да смо учинили што смо могли да упозоримо народе на опасност од астрологије и њеног изумитеља ђавола, кољача душа.
До тад сећајмо се Божићњег тропара, који говори о три бивша астролога који су дошли да се поклоне Исусу Богомладенцу након што су видели Његову звезду на небу:
“Твоје Рођење, Христе Боже наш, обасја свет светлошћу Богопознања; њиме они који се звездама клањаху, од звезде беху научени да се клањају теби, Сунцу Правде, и да Те познају, Исток с висине. Господе, слава Теби!”

Са енглеског: Јован Стакић

Напомене:

---

НАПОМЕНЕ:

[1] Б. Ј. Бок, “Физика данас”, јануар 1977. стр. 84. Такође, Роџер Б. Калвер и Филип А. Јана, “Астрологија: Истина или лаж?”, Научна процена, Бафало, New York: Prometheus Books, 1988. стр. 2.
[2] Г. Дин и Мати А., “Нови напреци у наталној астрологији”, Кент Бромли, Енглеска: The Astrological Association, 1977, стр. 6. Такође Калвер и Јана, стр. 2.
[3] Калвер и Јана, стр. 2.
[4] Калвер и Јана, стр. 77.
[5] Књига о Јову 38:32
[6] Матеј 1:23; Исаија 7:14
[7] Захарија 3:8
[8] Књига постања 3:15
[9] Т. Лоренс, “Тајна порука зодијака”, Сан Бернандино, Калифорнија: “Here’s Life Publishers, 1990. стр. 15-54.
[10] Л. Спенс, “Енциклопедија окултизма”: New York, Citadel press, 1993, стр. 42.
[11] Калвер и Јана, стр. 21. Аутори износе доказ да је Птоломеј намерно користио лажне податке да би подржао своје закључке.
[12] Спенс, стр. 42.
[13] Ibid, стр. 42.
[14] Ibid, стр. 42.
[15] Ibid, стр. 42.
[16] Историчар Светоније казује анегдоту о цару и астрологу по имену Асклетарио. Домицијан је наводно упитао Асклетарија како очекује да ћe он, као астролог, умрети. Асклетарио је рекао да предвиђа да ћe га растргнути пси. Да би убедио остале да је астрологија преварна, Домицијан је наредио да се астролог умори на други начин. Неке од последњих Домицијанових речи, међутим, показале су његову сопствену морбидну веру у астрологију. Дан пре своје смрти, цар је наводно рекао да ћe крв прекрити месец кад он уђе у сазвежђе Водолије и биће почињено дело о коме ћe се причати по целом свету. Светоније, “Дванаест цезара” (превод Роберта Грејвса), New York: Penguin Books, 1989. стр. 310 – 311.
[17] Августин, “Божија Држава”, (превод Хенрија Бетенсона), New York: Penguin Books, 1989. стр. 179-194.
[18] Ibid, стр. 181-182.
[19] Ibid, стр. 181.
[20] Књига Постања 25:26
[21] Августин, стр. 183.
[22] Ibid, стр. 182-183.
[23] Ibid, стр. 182-193.
[24] Ibid, стр. 188.
[25] T. Хајнис, “Псеудонаука и паранормално”, Бафало, New York: Prometheus Books, 1988. стр. 141-156.
[26] Отац Серафим Роуз, “Божије откривење људском срцу”, Платина, Калифорнија, Братство св. Германа Аљаског, 1987. стр. 43.
[27] Џејмс Веб, “Окултно подземље”, La Sel, Ilinois: Open Court, 1974. стр. 214-215.
[28] Спенс, стр. 59-62.
[29] Веб, стр. 215.
[30] Ibid, стр. 221.
[31] Ibid, стр. 215.
[32] Ibid, стр. 215.
[33] Ibid, стр. 214.
[34] Ibid, стр. 221.
[35] Ibid, стр. 214.
[36] Кеплер је увидео да је астрологија превара, али није био вољан, због финансијских разлога, да је остави. У покушају да оправда своје становиште, тврдио је: “Мршава плата астронома не би му била довољна за хлеб, кад људи не би гајили наду у читање будућности на небесима.”
[37] Иако је Тихо живео у почетку Коперниковог доба у астрономији, његову приврженост астрологији – систему базираном на старом Аристотеловом моделу космоса, према коме је Земља, а не Сунце, у центру нашег соларног система – било је тешко помирити са хелиоцентричним Коперниковим моделом. Тихо се појавио са покушајем компромиса између Аристотеловог и Коперниковог система, некад званим Тихоов модел. Тихоово највеће достигнуће било је састављање огромних астрономских извештаја са прецизним астрономским запажањима, који су касније омогућили Кеплеру да формулише своје законе о кретању планета.
[38] Ч. Мекеј, “Чудновате популарне обмане и залуђеност маса” New York, Harmony Books, 1980, стр. 282-283.
[39] Ibid, стр. 285-286.
[40] Ibid, стр. 282.
[41] Ibid, стр. 282.
[42] Корнелијус Агрипа фон Нетесхајм (1486-1535) је био један од најчувенијих европских окултиста. Очито никад није успео да претвори просте метале у злато, јер је највећи део свог живота провео у озбиљним финансијским тешкоћама. Речено је да га је свуда пратио “другар”, или зао дух, који се појављивао у облику огромног црног пса. Пред саму смрт Агрипа је наводно кривио “другара” за своју пропаст, и прогнао је демонског пса од себе. Према једном извештају, пас је истрчао из Агрипине собе, скочио у реку и удавио се, на начин који подсећа на гадаринске свиње (Мк. 5:13).
[43] Авроелус Филипус Теофрастус Парацелзус Бомбастус фон Хохенхајм (1493-1541) је био можда најпознатији од свих алхемичара и велики део свог живота провео је лутајући по Европи и Азији. Његово понашање је било крајње ексцентрично, а кадкад и параноидно. Често је у јавности виђан пијан. Парацелзус је у јавности држао до свог угледа великог Чаробњака и претио је позивањем читаве армије демона да би показао своју власт над њима. Такође је тврдио да одржава везе са душама у паклу. Иако је Парацелзус тврдио да његова вештина може бесконачно продужити људски живот, умро је са непуних 50 година.
[44] Један од највећих особењака у Енглеској историји, астролог др Цон Ди (1527-1606) је као младић уживао репутацију врсног научника, али је, касније, пао под утицај варалице по имену Едвард Кели. Мужеложништво (хомосексуализам) је могло бити један елемент њихове везе. Ди и Кели су наводно вежбали и медијумизам. На једном месту, Ди је тврдио да је открио језик којим је Адам тобоже говорио пре пада људског рода. Могућно је да је Кели осуђен на робијање, а Ди је умро у беди.
[45] Старо окултно друштво, розенкројцери, постали су злогласни у Европи у 17. веку због својих наводних контаката са злим дусима. Друштво је наводно основао Кристијан Розенкројц (“Ружокрстић”), немачки филозоф са краја 14. и почетка 15. века. Није поуздано да ли је Розенкројц заиста постојао.
[46] Макеј, стр. 282-283.
[47] Ibid, стр. 286.
[48] Ibid, стр. 287.
[49] Ibid, стр. 287.
[50] Хајнис, стр. 41-42.
[51] Џејмс Веб, “Окултне установе”, La Sel, Ilinois: Open Court, 1976, стр. 279.
[52] Ibid, стр. 279-280. Окултни систем теософије је дело руске окултисткиње из 19. века мадам Јелене Петровне Блавацке (1831-1891) и њених следбеника, и омогућио је оснивање модерног покрета Новог Доба.
[53] Д. Склер, стр. 17; Николас Гудрик – Кларк, “Окултни корени нацизма”, New York. New York Universsity Press, 1992, стр. 198.
[54] Ч. Наџент: “Маске Сатане: демонско у историји”, Vestminster, Merilend: Christian Classics, 1989, стр. 151.
[55] Наџент, стр. 151.
[56] Склер, стр. 102.
[57] Ibid, стр. 102.
[58] Веб, стр. 311.
[59] Склер, стр. 71.
[60] Е. Хау, “Астрологија: новија историја са неиспричаном причом о њеној улози у Другом светском рату”, New York: Walker and Comрапу, 1968; Склер, стр. 124.
[61] Ibid, стр. 665-7.
[62] Ibid, стр. 123.
[63] Ibid, стр. 126.
[64] Ibid, стр. 126.
[65] А. Шпер, “Трећи Рајх изнутра: мемоари Алберта Шпера,” New York: Colier, 1981, стр. 410-411: Склер, стр. 129.
[66] Наџент, стр. 152.
[67] Израз “Доба Водолије” постао је популаран након шездесетих година овог века као наслов теме у веома успешном рок мјузиклу “Коса”. О скептичном погледу на тзв. доба Водолије видети Калвер и Јана, стр. 72.
[68] О разматрању овог “чишћења” видети Текс Марс “Мрачне тајне Новог Доба”.
[69] Данило 7:7 Откривење Јованово 12:17 и 13:7.
[70] Окултистичко обожавање природе, за које су модерни “покрети за очување животне средине” само слабо преудешена верзија, је изразита паралела између нашег сопственог времена и година које су претходиле Хитлеровом уздизању на власт. О ширем разматрању утицаја окултизма на “покрете за очување животне средине” видети: Берит Rjoc “Под чинима мајке земље”, Wheaton, Ilinois: Victor Books, 1988, стр. 69-68.
[71] Откривење Јованово 17:1; Текс Марс, “Тајни знак Новог Доба”, Watchester, Ilinois: Crossway Books, 1988, стр. 66-67.
[72] Откривење Јованово 13:18.
[73] Марс, стр. 67., такође сматра да број шест може укључивати још једну астролошку симболику која се односи на долазак антихриста. Планета Сатурн, шеста од Сунца, се тумачи као симбол антихриста.
[74] Ibid, стр. 67.
[75] М. Мартин, “Талац ђавола: ђавоиманост и истеривање ђавола из пет Американаца”, Сан Франциско: Харпер, 1992, стр. XXIXXIII
[76] “О планетама и председништву”, Newsweek, 16. мај 1988. стр. 20.
[77] Из Мартин Гарднер, “Ново Доба – забелешке посматрача близине”, Buffalo, New York: Prometheus Books, 1991.
[78] Откривење Јованово 14:911 и 20:15.