Цитати

Највећа болест је када човек верује својој помисли која му говори да је од нечег болестан. Ова помисао чини човека напетим, забринутим, он од ње губи апетит, не може да спава, почиње да узима лекове и на крају побољева, иако је био здрав. Када је неко болестан, па се лечи - то разумем; али када је неко здрав а само умишља да је болестан и разболи се из чиста мира, то је...

Црквена историја сачувала је следећи разговор између неких пострадалих од греха инока и једног од највећих угодника Божјих, који је обиловао духовним даровима, и који је због тог обиља, стекао назив Велики. Брат је упитао преподобног Сисоја Великог: "Оче, шта да чиним, пао сам?". Старац је одговорио: "Уста ни". Брат му рече: "Устао сам, и опет пао". Старац одговори: " Опет устани". Брат рече: " А докле ћу да устајем и падам?" Сисоје Велики одговори:" Док не будеш узет из овог живота". Ову повест наћи ћете у књизи "Незаборавна казивања о подвижништву светих и блажених Отаца". Такође она се налази у Четјим минејима, житију преподобног Сисоја Великог, за 6. јул. Треба претпоставити да је угодник Божји дао такав одговор човеку који је имао несрећну навику да греши, навику која као да је била неодољива. Срећемо људе које је задесила тако велика несрећа. Реч "пао" изражава да је грех брата био тежак, смртни. Али ипак треба знати да је Бог дао покајање само за помоћ немоћи нашој, никако не за повлађивање греху. Дар Божји не треба злоупотребљавати, ваља поступати са њим крајње благоразумно, са страхом Божјим, опрезно. "Ко у нади на покајање понавља своје грехопаде, рекао је св. Исаак Сиријски, тај се влада лукаво према Богу, таквог сналази изненадна смрт" (Слово 90). Ваља се са свом брижљивошћу чувати уопште од падања у све грехе, велике и мале, као од изражавања непријатељства према Богу.

Човек, смртно биће, поверовао у Господа Христа и осетио да је бесмртан. Ето, то је вера у Господа Христа. Поверујеш у Њега и осетиш: гле, ја сам заиста вечно биће, бесмртно биће! Никаква смрт ништа ми учинити не може. Ја, ја јачи од свих смрти, од свих твораца смрти, ђавола и злочинаца људи. Таква је сила вере! Вера није теорија, и вера није само учење, вера је сила, сила која те везује одмах са Богом. (Веже) веру са Вечном Истином, веру са Вечном Правдом, веру са Вечним Животом, веже те са свима небеским силама. То је вера, то сила вере! То је оно што је Светог Апостола Павла носило; имао је тело као Херувим или Серафим на овој земљи. Он је јурио из места у место, из града у град да проповеда, кога? Њега, Чудесног Господа Исуса. Ето, Њега Који даје бесмртност и Живот Вечни, човече! Шта ти више треба, шта ти хоћеш?!