Не бих се усудио да од своје побожности тражим и очекујем да буде већа од побожности Светог Василија Великог, који написавши оне дивне молитве пре и после освећења Светих Дарова, нити је прописао да треба клечати, нити је сам клечао, него је чак јасно образложио да то недељом и у Педесетници не треба чинити. Сматрам да нам толико слободе и побожности може бити довољно. [из књиге]
Помазивање верних уљем, миросање, на празнике са бденијем, врши се данас по читању Еванђеља на јутрењи и молитве: „Спаси Боже људи твоја…“ и даље при читању канона. Уље које се при томе употребљава не узима се из кандила пред иконом Светога, него оно које је освећено на литији вечерње. [из књиге]
По дужности сам био обавезан да одговорим на недоумице и проблеме ђака у Богословији и верних у Епархији рашко-призренској. Међутим, посебну обавезу да одговарам на писмена питања из широке области Литургике, Типика, канонских и других прописа, наложио ми је Свети Архијерејски Синод као своме члану, 1972. године.
Највише што је Бог могао дати човеку, дао је поставши човек, и занавек оставши као Богочовек у свима световима, видљивим и невидљивим. Мајушно човеково биће сместило васцелог Бога, несместивог и одасвуд безграничног. …
Највише што је Бог могао дати човеку, дао је поставши човек, и занавек оставши као Богочовек у свима световима, видљивим и невидљивим. Мајушно човеково биће сместило васцелог Бога, несместивог и одасвуд безграничног. …
Разиграна злом до фанатичке и сладострасне заљубљености у грех, природа људска се толико опила грехом, да је зло сматрала за природну појаву свога живота. …
Философију Духа Светога сачињавају вечне истине ο Богу, свету и човеку, које се еванђелско-црквеним језиком зову догмати. Отуда је Догматика философија и наука ο вечним истинама Божјим. …
Светитеље прво “прославља” (а не “канонизује”) Бог у Светој Тројици, пројављујући их чудесима, нетрулежним моћима, светошћу живота и точењем мира. …
Истинско православно образовање се данас одвија у манастирима са духом светости и искусним старцима, парохијама на челу којих је свештеник који не одобрава грехе своје пастве, већ је стално бодри на виши духовни живот, те у богословијама старог кова са учитељима који своју веру живе, што је све данас веома ретко.
На данашњи дан у нашој светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
– Свети мученик Јулијан Тарсанин.
– Преподобни Јулије и Јулијан.
– Свети мученик Арчил II, цар грузињски.
– Свети мученик Луарсаб II, књаз карталински у Грузији.
– Преподобна Анастасија, мајка Светог Саве.
ФОРУМ