Ne bih se usudio da od svoje pobožnosti tražim i očekujem da bude veća od pobožnosti Svetog Vasilija Velikog, koji napisavši one divne molitve pre i posle osvećenja Svetih Darova, niti je propisao da treba klečati, niti je sam klečao, nego je čak jasno obrazložio da to nedeljom i u Pedesetnici ne treba činiti. Smatram da nam toliko slobode i pobožnosti može biti dovoljno. [iz knjige]
Pomazivanje vernih uljem, mirosanje, na praznike sa bdenijem, vrši se danas po čitanju Evanđelja na jutrenji i molitve: „Spasi Bože ljudi tvoja…“ i dalje pri čitanju kanona. Ulje koje se pri tome upotrebljava ne uzima se iz kandila pred ikonom Svetoga, nego ono koje je osvećeno na litiji večernje. [iz knjige]
Po dužnosti sam bio obavezan da odgovorim na nedoumice i probleme đaka u Bogosloviji i vernih u Eparhiji raško-prizrenskoj. Međutim, posebnu obavezu da odgovaram na pismena pitanja iz široke oblasti Liturgike, Tipika, kanonskih i drugih propisa, naložio mi je Sveti Arhijerejski Sinod kao svome članu, 1972. godine.
Najviše što je Bog mogao dati čoveku, dao je postavši čovek, i zanavek ostavši kao Bogočovek u svima svetovima, vidljivim i nevidljivim. Majušno čovekovo biće smestilo vascelog Boga, nesmestivog i odasvud bezgraničnog. …
Najviše što je Bog mogao dati čoveku, dao je postavši čovek, i zanavek ostavši kao Bogočovek u svima svetovima, vidljivim i nevidljivim. Majušno čovekovo biće smestilo vascelog Boga, nesmestivog i odasvud bezgraničnog. …
Razigrana zlom do fanatičke i sladostrasne zaljubljenosti u greh, priroda ljudska se toliko opila grehom, da je zlo smatrala za prirodnu pojavu svoga života. …
Filosofiju Duha Svetoga sačinjavaju večne istine ο Bogu, svetu i čoveku, koje se evanđelsko-crkvenim jezikom zovu dogmati. Otuda je Dogmatika filosofija i nauka ο večnim istinama Božjim. …
Svetitelje prvo “proslavlja” (a ne “kanonizuje”) Bog u Svetoj Trojici, projavljujući ih čudesima, netruležnim moćima, svetošću života i točenjem mira. …
Istinsko pravoslavno obrazovanje se danas odvija u manastirima sa duhom svetosti i iskusnim starcima, parohijama na čelu kojih je sveštenik koji ne odobrava grehe svoje pastve, već je stalno bodri na viši duhovni život, te u bogoslovijama starog kova sa učiteljima koji svoju veru žive, što je sve danas veoma retko.
Na današnji dan u našoj svetoj, sabornoj i apostolskoj Crkvi proslavljaju se:
– Sabor svetih Sedamdeset apostola.
– Jevstatije, arhiepiskop srpski.
– Evnuh carice Kandakije.
– Prepodobnomučenik Onufrije hilendarac.
FORUM