NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

Dr Aleksandar Dvorkin
REČ NA PROCESU

Totalitarnim sektama ili destruktivnim kultovima nazivaju se takve organizacije religioznog ili psevdoreligioznog karaktera koji se zasnivaju na strogom potčinjavanju celokupnog života svojih članova interesima lidera ili organizacije. Njih karakterišu takve pojave kao što su: kontrola svesti, izvrtanje osnovnih etičkih principa, intenzivno vrbovanje (pri čemu se vrbovanima ne govori potpuna istina ni o organizaciji, ni o samom učenju) i zbog svega napred navedenog anti-humanost i anti-društvenost.
Sa filosofsko-bogoslovske tačke gledišta može se reći da Bog, odnosno nadsvetska realnost predstavlja glavno polje interesovanja člana tradicionalne religiozne organizacije, dok je interesovanje člana netradicionalne totalitarne sekte u potpunosti usmereno na ličnost njenog lidera ili na samu organizaciju kao takvu. Zato ih i nazivaju psevdoreligioznim organizacijama.
Pripadnici sekti koji na ulici vrbuju nove članove nikad ne govore istinu o svojim organizacijama; oni ili ne govore ništa o religioznom karakteru svoje grupe, ili se skrivaju iza naziva „crkva“ i „hrišćani“, koristeći pravoslavnu simvoliku, ili se pozivajući na to da je Pravoslavna Crkva odobrila njihovo delovanje.
Upravo zbog toga je i bila neophodna moja brošura, da bi „običan“ čovek mogao razumeti da niko od njih nema nikakve veze sa Pravoslavnom Crkvom. I u saopštenju Arhijerejskog sabora Ruske Pravoslavne Crkve rečeno je da pseudohrišćanski, neopaganski i okultni pokreti i sekte nemaju ništa zajedničko sa hrišćanstvom.Moja brošura samo pojašnjava odluke ovog Sabora.
Sve četiri organizacije, čiju čast i dostojanstvo štiti „Komitet“, konkretno se pominju u odlukama Sabora. Kakva je svaka od ovih organizacija? Sajentologija je osnovana posle Drugog svetskog rata. Osnivač je pisac naučne fantastike Ron Habard. U mnogim zemljama sudski organi odriču ovoj organizaciji religiozni karakter, i ona se sve češće smatra udruženjem iznuđivača i ucenjivača, sazdanom po obrascu surovih i osvetničkih specijalnih službi. Njeno glavno geslo izraženo je rečima osnivača Rona Habarda: „Stvarajte novac, stvarajte novac, stvarajte što više novca, pritiskajte druge da rade, kako bi oni stvarali još više novca“. Ono što se smatra religioznim sadržajem sajentologije predstavlja zapravo nakaradnu smesu nesistematično objedinjenih odlomaka iz popularne psihoanalize, crne magije, okultizma i satanizma.
„Međunarodno društvo za svesnost Krišne“, koje za sebe uporno tvrdi da predstavlja najstariju svetsku religiju ustvari je osnovao 1966. godine u Njujorku Indus Abhaj Čaran De, prisvojivši za sebe i skromnu titulu: „njegova božanska milost Bhaktivedanta Svami Prabhupada“. Njegovo društvo, koje je istrajno ubeđivalo vascelo čovečanstvo da se oslobodi privezanosti za materijalni svet, za nekoliko godina svog postojanja razobličeno je za mnoge kriminalne aktivnosti: trgovinu drogom i oružjem, prevare, ucene, ubistva i nasilje. A raskošan način života njegovih predvodnika raščuo se po celom svetu.
Munova „Crkva ujedinjenja“, koja se lažno predstavlja kao „Udruženje Svetog Duha za ujedinjenje celokupnog hrišćanstva“, mada je nijedan ozbiljan stručnjak ne može priznati za hrišćansku, makar i najekstremniju, sektu, predlaže celom čovečanstvu da postane član porodice korejskog biznismena, milijardera Sung Mjung Muna. Radi toga od čoveka se zahteva da se odrekne svojih roditelja i otadžbine, da ispije napitak sa krvlju Muna i njegove žene (inače, četvrte po redu), da stupi u brak sa osobom koju Mun odredi (po pravilu, do tada potpuno nepoznatom) i da se potpuno posveti služenju ovom novom „mesiji“, koji se pojavio da bi ispravio i dopunio Hristovo delo. Tada će, navodno, nastupiti Carstvo Božje na zemlji.
I na kraju naš ruski „Bogorodičin centar“ osnovan od strane Venijamina Jankeljmana (Bereslavskog), koji sebe naziva ponekad arhiepiskopom, a ponekad i patrijarhom Jovanom. Učenje „Bogorodičinog centra“ je zasnovano na bolesnoj ličnoj ambiciji i dubokim ifantilnim kompleksima njenog vođe (koji, tobože, stalno razgovara sa Majkom Božjom), kao i na jeresi, koju je Crkva osudila još u drugom veku. Sledbenici ovog pokreta moraju da se odreknu svojih najrođenijih (koje Bereslavski naziva energetskim vampirima), da raskinu bračni odnos, da drže krajnje strogi post i da iznuruju sebe nespavanjem. Sektu karakteriše patološka mržnja prema ženi i materinstvu. Evo šta, na primer, pišu o majci: „Majka je načelo apsoluta. Njeni kriteriji se smatraju za najviša merila i njen glas postaje sud savesti. Ona zauzima mesto predviđeno za Duh Sveti, pokravši unutarnji hram, obraz Božji, koji je dodeljen pri rođenju. Ona presazdaje dušu i podiže u njoj svoje porodično idolište, gde je umesto lika Preneporočne Djeve s Mladencem izobražena bludnica vavilonska, naga devojka koja na povodcu vodi svinju… Raste dete, rastu i otvori, načinjeni u uzrastu do dve godine, kada je majka povijala mališana, požudno posmatrajući njegove genitalije i privijala ga uza se kao muža, misleći kako što bolje da ga iskoristi. Ona je navikla da grabi i iskorišćava“ („Episkop“ Jovan Bereslavski, „Ispovest ranjenog srca“, str. 141,144). A ovo je nešto najpristojnije što smo mogli pronaći. Juče su tužioci tvrdili da je „Bogorodičin centar“ počeo da se menja na bolje. Hteo bih da skrenem pažnju na činjenicu da nijedna od gore pomenutih izjava Bereslavskog nije do sada zvanično povučena. Dokle god ovakvi iskazi „proroka“ i neprikosnovenog vođe „Bogorodičinog centra“ ostaju na snazi, možemo li govoriti o bilo kakvim promenama.
No, i krišnaiti imaju tek nešto bolji odnos prema ženi i materinstvu. Na primer, Prabhupada, osnivač “ Društva za Krišna svest“ objasnio je svojim sledbenicima da deca nisu ništa više do nusproizvod tela, i dodao: „Čoveka koji smatra nusproizvode tela svojim rođacima, a zemlju, na kojoj se rodio, dostojnom poklonjenja … treba smatrati sličnim magarcu“.
Tužioce je povredila moja opaska da se nad članovima sekti sprovodi nasilje; od batinanja i silovanja do prenapornog, iscrpljujućeg rada od 15 do 18 sati svakog dana, bez dovoljno hrane i sna.
Očito je da uvaženi tužioci nisu upoznati sa tim kako su krišnaiti tukli i silovali decu. Upoznaću vas sa pismom jednog mladića, upućenim krišnaitskom omladinskom časopisu „Onakva kakva jeste“, čiji urednici pozivaju sledbenike da se podsete divnih godina provedenih u gurukuliju (krišnaitska školainternat za decu): „Pokušaj da se priseti košmara gurukulija predstavlja najstrašniju stvar koja se može desiti mladom čoveku. Ja pokušavam da zaboravim sve užase kojima su nas podvrgavali u ime Božje; sve one batine, psihičke torture, stalna silovanja – i ti si se usudio da mi pošalješ taj časopis. Ti misliš da sitne pošalice i glupa pisma mogu godine muka pretvoriti u nešto podnosivo? Što ne trošiš svoje vreme i energiju na nešto korisnije, recimo na konsultacije sa žrtvama gurukulija? Mene je silovao isti onaj učitelj koji je silovao i mog brata u Francuskoj; moju sestru po majci su u Dalasu primorali da pije sopstvenu mokraću; moj očuh je prenosio novac od prodaje narkotika iz Las Vegasa u Los Anđeles; moju majku su primorali da se uda protiv njene volje. Gurua mog mlađeg brata ubio je svetski vođa sankirtana. I ti hoćeš da ja nastavim u tom duhu? Ili ćeš me smestiti u spisak uobičajenih gubitaka? Ustvari, ako nisi znao, takvih kao što sam ja ima na hiljade širom sveta“.
Kako se dogodilo da sam upravo ja počeo da pišem o ovim i nekim drugim sektama? Reći ću bez lažne skromnosti da sam ja jedan od retkih specijalista u Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi koji se bavi proučavanjem novih religioznih pokreta tj. sekti.
Sticajem okolnosti ja sam lično iskusio način života na Zapadu, a i obrazovanje koje sam stekao, stekao sam uglavnom u zapadnim zemljama. Diplomirao sam na njujorškom univerzitetu, i svoju prvu disertaciju, bogoslovsku, pisao sam i branio u Americi. Drugu disertaciju, istorijsku, pisao sam u Americi i u Italiji, a branio sam je u Americi. Osim toga, studirao sam u Francuskoj. Ukupno sam u inostranstvu proveo petnaest godina, i to uglavnom studirajući. Mojim obrazovanjem je rukovodio jedan od najvećih pravoslavnih bogoslova 20. veka – Jovan Majendorf. Rezultat toga je moja specijalnost – istorija Crkve i bogoslovlje. Mnogo sam putovao po svetu i video kako se živi u raznim zemljama.
Video sam kako izgleda paleta religioznog života, kako u Americi, tako i u nizu zapadnoevropskih zemalja. Lično sam se upoznao sa mnogim religioznim pokretima – i sa tradicionalnim religijama, a i sa novoosnovanim kultovima. U vremenu posle Drugog svetskog rata, Amerikanci, a verovatno i celokupno zapadno društvo su se suočili sa fenomenom novih religioznih pokreta i sekti, koje svi iole ozbiljniji stručnjaci za religiju svrstavaju u destruktivne kultove. Često su rezultati delovanja ovih sekti bili veoma tragični. Setimo se samoubistva – ubistva članova sekte „Hram naroda“ (911 ljudi) u Gvajani 1978. god, samoubistva članova sekte „Loza Davidova“ u Teksasu 1993. g., samoubistva članova sekte „Hram Sunca“ 1995.,1996. i 1997. g., i sasvim nedavno, koliko juče, samoubistva trideset devetoro ljudi, članova sekte „Nebeska vrata“ – u Kaliforniji. Mnogi se sećaju zverskih ubistava koja su počinili članovi sekte „Porodica Čarlsa Mensona“, takođe u Kaliforniji. Međutim, malo ljudi zna da se Menson, još pre osnivanja sekte (u vreme dok je izdržavao jednu od mnogobrojnih kazni zatvora) podvrgao sajentološkom auditingu (auditing – osnovna sajentološka procedura pomoću koje se čovek, navodno, oslobađa od svih bolesti i nesavršenstva i pretvara u natčoveka). Mi znamo da se sajentolozi upinju da prodru u ruske kaznene ustanove (zatvore), kako bi tamo primenjivali svoje metode. Očito, još nemamo svog ruskog Mensona.
Setimo se trovanja gasom u tokijskom metrou, koje su izveli članovi sekte „Aum Šinrikjo“, čiji slepi prorok je nameravao da na taj način pripremi teren za zavođenje svoje vladavine u čitavom Japanu. Uzgred budi rečeno, nekoliko nedelja pre trovanja gasom u tokijskom metrou, ja sam u parlamentu izneo mišljenje da je „Aum Šinrikjo“ izuzetno opasna sekta. Pristalice neograničene „slobode“ tada su me izviždale, a nakon nekoliko nedelja ja sam uz krajnji napor organizovao svoj radni dan kako bih uspeo da dam intervjue desetinama novinara, koji su se trudili da i u komplikovanoj formi zadaju jednostavno pitanje: kako sam to naslutio? Ja nisam naslutio, nego sam, budući da sam stručnjak za tu oblast, znao. Isto tako je nekoliko francuskih stručnjaka upozoravalo na samoubilačke porive u naizgled bezopasnom ekološkom pokretu „Hram sunca“. Ni njima tada nisu verovali, a posle se policija hvatala za glavu. No, jedino što stručnjaci mogu da čine jeste da – upozoravaju.
Može se ipak reći da su zapadna društva, zahvaljujući svom gorkom i mučnom iskustvu, stekla određeni imunitet prema novoosnovanim sektama i kultovima.
Manje ili više tačne predstave o većini ovih sekti i sektaša učvrstile su se u svesti stanovnika SAD, Evropske Zajednice, Japana itd. Broj članova sekti više ne raste, a u mnogim zemljama su počeli da razmišljaju o tome kako da zakonskim putem ograniče njihovo delovanje.
Upravo u to vreme neočekivano je pala gvozdena zavesa, i beskrajna prostranstva Rusije postala su meta misionarske aktivnosti novojavljenih proroka i učitelja. Zbog poznatih okolnosti, naša zemlja je praktično bila izolovana od ostalog sveta. Zbog toga, kada su granice otvorene, stešnjeni u svojim zemljama sektaški propovednici su, po zakonu spojenih sudova, prosto zapljusnuli Rusiju, a naši građani su se pokazali potpuno neotporni prema primamljivim obećanjima, gromkim i zavodljivim rečima, pa čak i prema onim ljudima koji im prilaze na ulici i uporno nastoje da stupe sa njima u prisan razgovor.
No, istinska sloboda izbora nije moguća bez slobode informisanja. Tek kada je potpuno obavešten, čovek može načiniti i istinski slobodan izbor. Mi površno shvatamo frazu da znanje oslobađa, ne udubljujući se često u to šta ona znači. No, njeno značenje je sasvim jasno. Šta više, stičući znanje, mi ne samo da stičemo slobodu, nego se i štitimo od mnogih grešaka i razočarenja. A čovek koji zna šta čini i koji (pod)nosi posledice svojih postupaka jeste zbilja odgovoran i slobodan čovek. Kada kupac kupuje nešto u prodavnici, on želi da dobije što više podataka o robi za koju daje svoj novac.
Ja sam – verujući pravoslavni hrišćanin i član Pravoslavne Crkve. Saradnik sam Odeljenja za religiozno obrazovanje i katehizaciju Moskovske Patrijaršije gde vodim Informativno-konsultativni centar sveštenomučenika Irineja Lionskog. Moj zadatak je – religiozno prosvećivanje. Brošuru, o kojoj se danas govori, napisao sam na zahtev Odeljenja za religiozno obrazovanje, i on ju je i štampao. Knjiga je lepo prihvaćena od strane hrišćana u Rusiji. Reč je o tome da nisam mogao da je ne napišem.
Evo nekih podataka iz prošle godine, koji su objavljeni u štampi kao i na Internetu: u Danskoj je sajentologija zakonskim putem lišena religioznog statusa; u Velikoj Britaniji i Nemačkoj Mun je proglašen za nepoželjnu ličnost; u Kanadi sajentologija je osuđena na najveću novčanu kaznu ikad izrečenu u toj zemlji; spisak sudskih procesa koji se vode protiv sajentologije u SAD i osuđujućih presuda donetih protiv nje u toj zemlji toliki je da se može načiniti obimna knjiga; ličnosti na visokim položajima u “ Međunarodnom društvu za Krišna svest“ osuđene su za ucene i pljačke juvelirnica u Japanu, za ucene, krađe i trgovinu oružjem u Nemačkoj, za trgovinu narkoticima u Velikoj Britaniji i SAD, za ucene i krađe u SAD, za silovanje maloletnika, ubistva i nanošenje teških telesnih povreda u SAD.
Na osnovu presude grčkog suda delovanje „Društva za Krišna svest“ zabranjeno je u toj zemlji.
Vlasti u Nemačkoj i Francuskoj bile su prinuđene da donesu niz posebnih mera protiv Sajentološke „crkve“ i njenih mnogobrojnih struktura, lišivši je religioznog statusa i otvoreno je proglasivši za kriminalnu organizaciju. To je bilo zasnovano na nizu sudskih presuda u Nemačkoj.
U Italiji, milanski tribunal je sajentologiju proglasio za kriminalnu organizaciju i osudio 29 sajentologa. U Lionu rukovodilac druge po veličini grupe sajentologa u Francuskoj i celokupna rukovodeća vrhuška osuđeni su na kazne zatvora sa različitim vremenskim trajanjem, kao i na novčane kazne zbog krađa i navođenja na samoubistvo. U Španiji još uvek traje sudski proces protiv sajentologije. Evropske zemlje jedna za drugom osnivaju parlamentarne komisije za proučavanje i ispitivanje delovanja sekti, psihokultova i novih religija. U letku, koji je nemačka vlada štampala da se deli po školama, nabraja se ne 10 kao kod mene, nego 17 odlika totalitarnih sekti. I najzad, u januaru ove godine, sud u Atini je zabranio delovanje sajentologije u Grčkoj.
To su tek neki od podataka. Mogli bismo da ih navodimo do sutra. Zašto skrećem pažnju sudu na sve ove presude evropskih sudova? Zato što u Rusiji deluju samo mesni odbori ovih religioznih organizacija, i to od nedavno, tako da jednostavno još nisu uspeli da dođu u sukob sa zakonom, kao što je to slučaj sa onim zemljama u kojima one deluju duže vremena. No, kako se oni pridržavaju jednog te istog veroučenja, koriste iste metode i u svim najvažnijim pitanjima potčinjavaju se rukovodstvu iz inostranstva, mislimo da treba upozoriti da postoji opasnost i za građane Rusije. Uostalom, nešto od toga se već i desilo. Poznati su slučajevi sekti „Aum Šinrikjo“ i našeg „Belog bratstva“. Da ne govorimo o razaranju porodice, o upropašćenim životima i roditeljskom bolu. Neće valjda tužioci tvrditi da su udruženja koja su osnovali roditelji i rođaci nestalih mladića i devojaka inspirisana antikultnim pokretom iz inostranstva koji, navodno, jedini i objavljuje negativne informacije o sektama?
Dakle, sekte su mnogo puta došle u sukob sa zakonom na Zapadu. No, koliko je sve što sam sada naveo poznato u Rusiji? I znaju li naši sugrađani otkuda tako negativno mišljenje o sektama? Naravno, možemo ponovo pomenuti gas u tokijskom metrou, masovna ubistva i samoubistva, ucene, krađe i nasilja. Ali i bez tih groznih dela, mi znamo da sektaštvo prouzrokuje teške psihičke traume, gubitak imovine, razaranje porodice i svih ljudskih odnosa. Ono ljude pretvara u robove. Mi ne želimo da se to isto dogodi i u Rusiji.
Sve ove sekte, skupa sa našim domaćim “ bogorodičnicima“, „Belim bogatstvom“ i visarionovcima postoje sada i kod nas. Zato je moja dužnost kao hrišćanina, naučnika i bogoslova bila da upoznam moje sunarodnike sa onim što je opštepoznato u mnogim zemljama u svetu, o konfliktima koje sektaši donose sa sobom i o tome šta se sve može dogoditi i kod nas.

sa ruskog: Rodoljub Lazić

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. sestra Rada

    Pomaže Bog draga braćo i sestre u Hristu!
    Zanima me otkud simbol Lobanja i kosti tzv. Adamova glava na zastavi nekih Svetogorsih monaha?
    To jeste ispred nekih kelija?
    Ne želim da se osete nelagodno ljudi koji su tamo ili su bili u isposnicama.
    Volim Svetu Goru i priče Svetogorskih Staraca.
    Ovo pitam jer sam čula da postoji takva zastava ispred vrata nekih kelija?
    Da li je taj simbol Pravoslavan?
    Uz dužno poštovanje i prema našim borcima u Drugom svetskom ratu koji su takođe imali zastavu sa tim simbolom-Za kralja i Otadžbinu.
    Sastradavali su za naš narod.
    Ne znam otkud taj simbol u našoj veri?
    Blagodarim na odgovoru.
    Bog vam dobra dao dobri ljudi !
    Živi i zdravi bili!

    Amin +++

  2. Draga sestro Rado,

    Bog ti pomogao. Adamova glava (grob Adama: http://www.svetazemlja.info/strana_sr.php?strana_id=53 i Golgota: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0 ) odnosno lobanja našeg Praoca se ikonopiše u donjem delu scene Raspeća našeg Gospoda Isusa Hristosa kao Novog Adama tj. Bogočoveka ( https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC ) na koju kaplje Njegova Krv kao čin iskupljenja grehova celog čovečanstva, citiram:

    Jevanđelje po Svetom Apostolu Luki 21 ( http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=42&chap=21 ): 19 „Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje.“ tj. „Daj krv, primi Sveti Duh“.

    Adamova lobanja sa ukrštenim kostima se pojavljuje i na Velikoj shimi (Svetogorski monasi nemaju tzv. Malu shimu, već imaju samo ovu pomenutu):

    https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0

    Što se tiče zastave nekih Svetogorskih monaha koju si pomenula, mislim da se možda radi o sledećem:

    „But to bring a sword“: Extra Ecclesiam nulla salus („LIBER DE CATHOLICAE ECCLESIAE UNITATE“ by Cyprian of Carthage) => „Live by the sword, die by the sword“: Join, or Die [Psychogeography ($£X MAJIK RITUAL / evoL PsychogeogrAphix 2004), You’re either with us, or against us & Anaconda Plan] => Liberty or Death => Eleftheria i thanatos => Unification or Death; Unity or Death; Death of Tyranny! => Freedom or death => With faith in ‘God’! For King and Fatherland! Freedom or Death! => „Orthodoxy“ or Death)

    http://www.ship-of-fools.com/gadgets/fashion/media/orthodoxy_or_death_t_shirt.jpg

    tj. o raskolništvu koje svoje korene kroz ljudsku istoriju ima u masonštini odnosno u nesrećnom pokušaju da se poveže „prosvetiteljski“ nacionalizam sa Pravoslavljem i stvori monarho-klerikalizam odnosno teokratija.

    S Bogom, a ne slobodno-od-savesti „zidarsko“ zbogom.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *