NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

UVOD

9. decembra 1995. godine, u saobraćajnoj nesreći, poginuo je ugledni deputat Državne dume Rusije, Vitalij Savicki, smeli pravoslavni Hrišćanin koji je rusku skupštinu redovno obaveštavao o delovanju totalitarnih i destruktivnih verskih sekti. Saobraćajna nesreća je, po svemu sudeći, bila nameštena. Za 14. decembar 1995. Savicki je u Sankt Peterburgu pripremio Sverusku konferenciju o totalitarnim sektama, najavljujući da će na tom skupu javnosti ponuditi senzacionalne dokumente o povezanosti vođstva sekti sa vrhovima političke vlasti u Rusiji. I ranije su ga napadali i pretili mu telefonom, a u vrata hotelske sobe u Čeljabinsku su pucali, dok je Savicki tamo boravio. Srećom, u tom trenutku on se nije nalazio u apartmanu.
U jednom od svojih poslednjih intervjua, Savicki je rekao: „Sada se vodi bitka za Rusiju – u najžešćem obliku – za dušu svakog čoveka. A svi hoće da se dočepaju svoga: predsednik želi da bude izabran za još jedan mandat, delegati skupštine hoće da sačuvaju svoje privilegije, sektaški misionari žele da, kao i pre, stiču poene na Zapadu, pa dolaze ovamo. Ali, bez obzira na otpore koje sreće Pravoslavna Crkva, bez obzira na strašno suprotstavljanje koje dočekujem ovde u Dumi ja lično, u društvu se ipak zbiva normalizacija situacije. Sam ja nisam ništa drugo do zrnce peska, neprimetna trunčica u ruskoj istoriji – vetar će me oduvati, i to je sve… Ali, ono što smo učinili da sprečimo delovanje „AUM Šinrikjo“ bilo je nemoguće pre nekoliko godina; ono što je uradio Mun koji je nasilno nametao školama svoje udžbenike potkupljujući deputate – sada to više ne prolazi“… Očito, takvu borbu neprijatelji Crkve i Ruskog naroda nisu mogli da oproste: ubili su Savickog.
21. maja 1997. u Horoševskom međumunicipalnom sudu završen je proces dr Aleksandru Dvorkinu, čelniku Informativno-konsultativnog centra Svetog Irineja Lionskog za borbu protiv totalitarnih sekti, kao i Odelenju religioznog obrazovanja i katihizacije Moskovske patrijaršije.
Proces je pokrenuo bivši sveštenik Moskovske patrijaršije, koji je, zbog anticrkvene delatnosti, anatemisan – Gleb Jakunjin, osnivač “ Društvenog komiteta za zaštitu slobode savesti “ Lav Tolstoj““; pridružili su mu se predstavnici sajentologije, „Hare Krišne“, jehovista, munovaca, visarionovaca i sekte „Familija“. Na optuženičkoj klupi je bio i vikar moskovskog patrijarha, vladika bronjicki gospodin Tihon, koji je na čelu izdavačke delatnosti Ruske Crkve.
Dvorkin je optužen zbog svoje brošure „Deset pitanja nametljivom strancu ili Priručnik za one koji ne žele da budu vrbovani“, gde je izneo podatke o razornom delovanju sekti na ličnost, porodicu i društvo. Tužili su ga zbog “ neistinitih informacija“, „narušavanja ugleda“ sekti, itd. U ime komiteta Jakunjina nastupili su, kao branioci sekti, Ajlin Barker (Velika Britanija), Džejms Ričardson (SAD), Gordon Melton (SAD) i Masimo Introvinje (Italija), koji su mnogo puta na Zapadu zastupali sekte. Barkerova i Ričardson su se pojavili na sudu, a Melton i Introvinje su poslali pismena objašnjenja. Na strani odbrane svedočili su Evgenij Volkov, ruski psiholog koji spasava žrtve sekti; izaslanik Svetog Sinoda Grčke Crkve, profesor prava Georgas Kripas; doktor teologije, jedan od najuglednijih svetskih sektologa, Danac Joanes Ogord; profesor Kler Šampolion, koja je u Francuskoj osnovala roditeljski komitet za zaštitu omladine od sekti; Tomas Gandov, vrhunski nemački stručnjak za „nove verske pokrete.“ Profesor Džejms Ričardson je izjavio američkoj TV kompaniji koja ga je u toku procesa intervjuisala da je za SAD veoma važno da se spreči uticaj Ruske Crkve na novi ruski zakon o religioznim organizacijama, koji bi unekoliko zaustavio širenje sekti. Neprijatelji Rusije su proces očito shvatili kao proces protiv Ruske Crkve.
Pa ipak, pravda je pobedila: tužbe su odbijene, dokazano je da je dr Aleksandar Dvorkin napisao istinu i da su sekte kriminalne do srži. Jakunjin nije odustao, i tužio je Dvorkina višoj instanci: međutim, i taj proces je izgubio u januaru 1998. Očito je, ovakvih suđenja će u „pluralističkom društvu“ biti još. Donosimo istupanje Aleksandra Dvorkina na početku procesa 1997. godine, kao svedočenje Hrišćanina na sudu ovoga sveta.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. sestra Rada

    Pomaže Bog draga braćo i sestre u Hristu!
    Zanima me otkud simbol Lobanja i kosti tzv. Adamova glava na zastavi nekih Svetogorsih monaha?
    To jeste ispred nekih kelija?
    Ne želim da se osete nelagodno ljudi koji su tamo ili su bili u isposnicama.
    Volim Svetu Goru i priče Svetogorskih Staraca.
    Ovo pitam jer sam čula da postoji takva zastava ispred vrata nekih kelija?
    Da li je taj simbol Pravoslavan?
    Uz dužno poštovanje i prema našim borcima u Drugom svetskom ratu koji su takođe imali zastavu sa tim simbolom-Za kralja i Otadžbinu.
    Sastradavali su za naš narod.
    Ne znam otkud taj simbol u našoj veri?
    Blagodarim na odgovoru.
    Bog vam dobra dao dobri ljudi !
    Živi i zdravi bili!

    Amin +++

  2. Draga sestro Rado,

    Bog ti pomogao. Adamova glava (grob Adama: http://www.svetazemlja.info/strana_sr.php?strana_id=53 i Golgota: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0 ) odnosno lobanja našeg Praoca se ikonopiše u donjem delu scene Raspeća našeg Gospoda Isusa Hristosa kao Novog Adama tj. Bogočoveka ( https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC ) na koju kaplje Njegova Krv kao čin iskupljenja grehova celog čovečanstva, citiram:

    Jevanđelje po Svetom Apostolu Luki 21 ( http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=42&chap=21 ): 19 „Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje.“ tj. „Daj krv, primi Sveti Duh“.

    Adamova lobanja sa ukrštenim kostima se pojavljuje i na Velikoj shimi (Svetogorski monasi nemaju tzv. Malu shimu, već imaju samo ovu pomenutu):

    https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0

    Što se tiče zastave nekih Svetogorskih monaha koju si pomenula, mislim da se možda radi o sledećem:

    „But to bring a sword“: Extra Ecclesiam nulla salus („LIBER DE CATHOLICAE ECCLESIAE UNITATE“ by Cyprian of Carthage) => „Live by the sword, die by the sword“: Join, or Die [Psychogeography ($£X MAJIK RITUAL / evoL PsychogeogrAphix 2004), You’re either with us, or against us & Anaconda Plan] => Liberty or Death => Eleftheria i thanatos => Unification or Death; Unity or Death; Death of Tyranny! => Freedom or death => With faith in ‘God’! For King and Fatherland! Freedom or Death! => „Orthodoxy“ or Death)

    http://www.ship-of-fools.com/gadgets/fashion/media/orthodoxy_or_death_t_shirt.jpg

    tj. o raskolništvu koje svoje korene kroz ljudsku istoriju ima u masonštini odnosno u nesrećnom pokušaju da se poveže „prosvetiteljski“ nacionalizam sa Pravoslavljem i stvori monarho-klerikalizam odnosno teokratija.

    S Bogom, a ne slobodno-od-savesti „zidarsko“ zbogom.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *