NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

KNJIŽEVNO DELO ILI POZIV NA GATANJE

Još od romantizma u evropskoj književnosti se pretenduje na apsolutnu slobodu stvaralaštva; sa Bodlerom ta sloboda ulazi u oblast satanske samovolje; avangardni pravci više ne stvaraju, nego PROGLAŠAVAJU svoje proizvode UMETNIČKIM DELIMA (tako je Marsel Dišan, znameniti dadaista, za „umetničko delo“ proglasio jedan – pisoar!). Umetnost je prešla „sa one strane dobra i zla“ i ušla u predeo u kome se, kako reče Momčilo Nastasijević, „celina simulira veštinom“. U takvoj, „postmodernoj“ atmosferi je svetlost dana ugledala i knjiga istoričara književnosti i pisca Milorada Pavića „Poslednja ljubav u Carigradu“, sa podnaslovom „Knjiga za gatanje“. Ovo delo je, nakon njegovih „romana-rečnika“, „romana-ukrštenice“, i sličnih literarnih akrobacija koje su našem piscu donele ugled i slavu svetskih razmera, PROGLAŠENO ROMANOM koji treba da bude iščitan uz upotrebu magijskih tarotkarata za gatanje. Uz svaku knjigu ide po komplet tarotkarata i daje se uputstvo za njihovu upotrebu.
Ne ulazeći u književnoumetničku analizu dela čoveka koga neki nazivaju „poslednjim izdankom svetogorske književne škole“ (time se hoće, barem u srbskom kontekstu, reći da je on, navodno, naslednik Domentijana, Teodosija, inoka Isaije, itd.), dužni smo da pravoslavnom čitaocu damo jedno obaveštenje. Kao i „Ji Đing“, dalekoistočna gatarska knjiga, tarot pripada svetu magije i okultizma. To su gatarske karte čije poreklo nije sasvim jasno (neki smatraju da su indijskog, neki da su egipatskog, drugi vele da su jevrejskog, pa čak i „vizantijskog“ porekla).
Obilato su, kroz vekove, korišćene u raznim vidovima magijskih operacija, a na Zapadu ih je naročito popularizovao satanista Alister Krouli. Pavićevo zanimanje za tarot, prema Gordani Brajović, nije usamljeno u svetu: u SAD, kaže ona, „junaci sa tarot karata hodaju brodvejskom scenom…
Tarot novele prodaju se na ulicama, tarotdizajn koriste tekstilne fabrike. Tarot posteri, suveniri s tarot kartama, čestitke za porodična i ljubavna čestitanja, nakit, ornamenti, privesci“ („Večernje novosti“, 17. oktobar 1994.). Za Ameriku to nije čudno, kad se zna koliko je tamo okultizam prisutan u svim njegovim formama.
To što, možda, nije čudno za Ameriku čudno je, međutim, za Srbiju, zemlju kojom je hodao Sveti Sava, gde se, eto, sad pod vidom književnosti nudi masovna inicijacija u magijsko-gatarsku veštinu gledanja u tarot-karte. Pravoslavna Crkva, držeći se stava izrečenog njenim Spasiteljem: “ Ko hoće da ide za Mnom, neka se odrekne sebe, uzme krst svoj i ide za Mnom“, nikom ne želi da nameće svoje stanovište, ali je svoje vernike dužna da upozori da se ni u kom slučaju ne upuštaju u upotrebu tarot-karata, pod bilo kakvim izgovorom (pa čak i „književnim“). Nijedan vid gatanja nije od Boga – svaki je od demona; gatanjem čovek stupa u dodir sa demonskim svetom i, ako se ne pokaje i ispovedi, rizikuje da izgubi večno spasenje (o zabrani ovoga vidi starozavetnu Knjigu Zakona ponovljenih, 18,10-12). Po svetootačkim i svetosaborskim kanonima oni koji su se gatanjem bavili odlučivani su od Svetog Pričešća ŠEST GODINA.
Literarne akrobacije („postmoderne“, kako se sad to „stručno“ kaže) koje vode u okultizam nikako ne mogu da imaju vezu sa svetim Srbima – podvižnicima i slugama Reči Božje, sa Domentijanom i Teodosijem, a ponajmanje sa sveštenim carstvom Romeja, Vizantijom, koja je Slovene krstila i pričestila Hristom.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. sestra Rada

    Pomaže Bog draga braćo i sestre u Hristu!
    Zanima me otkud simbol Lobanja i kosti tzv. Adamova glava na zastavi nekih Svetogorsih monaha?
    To jeste ispred nekih kelija?
    Ne želim da se osete nelagodno ljudi koji su tamo ili su bili u isposnicama.
    Volim Svetu Goru i priče Svetogorskih Staraca.
    Ovo pitam jer sam čula da postoji takva zastava ispred vrata nekih kelija?
    Da li je taj simbol Pravoslavan?
    Uz dužno poštovanje i prema našim borcima u Drugom svetskom ratu koji su takođe imali zastavu sa tim simbolom-Za kralja i Otadžbinu.
    Sastradavali su za naš narod.
    Ne znam otkud taj simbol u našoj veri?
    Blagodarim na odgovoru.
    Bog vam dobra dao dobri ljudi !
    Živi i zdravi bili!

    Amin +++

  2. Draga sestro Rado,

    Bog ti pomogao. Adamova glava (grob Adama: http://www.svetazemlja.info/strana_sr.php?strana_id=53 i Golgota: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0 ) odnosno lobanja našeg Praoca se ikonopiše u donjem delu scene Raspeća našeg Gospoda Isusa Hristosa kao Novog Adama tj. Bogočoveka ( https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC ) na koju kaplje Njegova Krv kao čin iskupljenja grehova celog čovečanstva, citiram:

    Jevanđelje po Svetom Apostolu Luki 21 ( http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=42&chap=21 ): 19 „Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje.“ tj. „Daj krv, primi Sveti Duh“.

    Adamova lobanja sa ukrštenim kostima se pojavljuje i na Velikoj shimi (Svetogorski monasi nemaju tzv. Malu shimu, već imaju samo ovu pomenutu):

    https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0

    Što se tiče zastave nekih Svetogorskih monaha koju si pomenula, mislim da se možda radi o sledećem:

    „But to bring a sword“: Extra Ecclesiam nulla salus („LIBER DE CATHOLICAE ECCLESIAE UNITATE“ by Cyprian of Carthage) => „Live by the sword, die by the sword“: Join, or Die [Psychogeography ($£X MAJIK RITUAL / evoL PsychogeogrAphix 2004), You’re either with us, or against us & Anaconda Plan] => Liberty or Death => Eleftheria i thanatos => Unification or Death; Unity or Death; Death of Tyranny! => Freedom or death => With faith in ‘God’! For King and Fatherland! Freedom or Death! => „Orthodoxy“ or Death)

    http://www.ship-of-fools.com/gadgets/fashion/media/orthodoxy_or_death_t_shirt.jpg

    tj. o raskolništvu koje svoje korene kroz ljudsku istoriju ima u masonštini odnosno u nesrećnom pokušaju da se poveže „prosvetiteljski“ nacionalizam sa Pravoslavljem i stvori monarho-klerikalizam odnosno teokratija.

    S Bogom, a ne slobodno-od-savesti „zidarsko“ zbogom.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *