NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

RAT PROTIV SVETOG SAVE

Mržnja protiv Hrista i Svetog Save u našem narodu neraskidivo je povezana. Još od zlosrećne drame „Sveti Sava“ Siniše Kovačevića, na ovom prostoru je moda da se slobodoumlje dokazuje jurišom na najvećeg Srbina ikad rođenog, I to pljuvanje je nemilosrdno, puno mržnje, slepo od želje da se lik Arhipastira ukloni iz naše povesnice.
Knjiga koja je prekoračila sve međe razuma i ukusa je „Žitije Svetog Save od Bogomila monaha“, čiji autor je Dragan Jovanović, redovni člankopisac „NIN“-a izlio toliko otrova na Hrišćanstvo da bi mu, verovatno, pozavideo i Markiz de Sad. Jedan od najradikalnijih poteza „postekologa“ Jovanovića bio je pokušaj da se našoj javnosti ponudi pogled na svet ruskog matematičara Fomenka (omiljenog među neopaganima i nacistima Rusije), koji tvrdi da je Hristos živeo krajem XI veka u Carigradu, a da je Biblija nastala tek u XVI veku. Sasvim u skladu sa dalijevskom „paranoja-kritičkom metodom“ nastao je i Jovanovićev roman. Po njemu, Rastko je Nemanjin „vanbračni sin“ koji ide na Atos u pratnji Bogomila monaha. Bogomil piše tajnu Savinu biografiju, neprestano mu ponavljajući: „Ništa, ništa od Rasa neće da bude, a kamoli Novi Jerusalim“. Na Atosu kaluđeri čitaju jeretičke knjige, a Sveti Sava je, takođe, „bogumil“. Najveća tajna Hrišćanstva: „Isus“ je Indus kome su „apostoli odsekli glavu“ i pojeli ga ( a možda je otišao i u Indiju.) Marija Magdalina je „Isusova žena“, koja piše pisma njegovom bratu „Tomi Blizancu“… Sveti Sava je, u Jovanovićevom umu, imao „vanbračnu decu“, verovao u reinkarnaciju, prizivao kišu sa dodolama i ubio Streza… Suština ovog trabunjanja koje su 18. januara 1996. u Domu omladine kao „knjigu – otkrivenje“ predstavili Siniša Kovačević, Aleksandar Jerkov i Mirjana Bobić („Nova Iskra“, mart 1996.) je u rečenici koju izgovara Jovanovićev alterego, Bogomil, na Hristovom grobu: “ Dođe mi nekakav bes te umalo ne pljunuh i ne izbljuvah se na njega“…
Izgleda da Jovanoviću često dolazi taj bes, i očito je da mu je diktirao roman koji, uprkos svemu što je u njemu „postmoderno“, nije dobio NIN-ovu nagradu.

Ključne reči:

3 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *