NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

RAT PROTIV CRKVE

Rat protiv Crkve se, prikriveno, ali i otvoreno, nastavlja. U tome da je Srbska Crkva „krivac“ za sve moguće grehe i greške, slažu se uglavnom i predstavnici vlasti i dela opozicije, kojima je saradnja sa najuglednijom ustanovom našeg naroda potrebna samo kada hoće da dobiju političke poene. U Srbiji, u kojoj se još uvek slavi bratoubilački 7. jul, imovina nije vraćena Crkvi, niti je Bogoslovski fakultet ušao u sastav Univerziteta, iako je jedan od osnivača istog. U Srbiji, po odluci suda, konak manastira Svetog Prohora Pčinjskog, još uvek pripada vranjskim bezbožnicima, koji u njemu luduju i banče. Ali, u toj istoj Srbiji, protiv Crkve ne ratuju samo potomci komunista, već, kako rekosmo navodni opozicionari. Tako je Danica Drašković u „Srpskoj reči“ 7. novembra 1994. zapisala da je Srbska Pravoslavna Crkva „izvorište fašizacije i getoizacije Srba“ i dodala: „Sada više nisu potrebni komunisti da teraju narod iz Crkve; to sasvim uspešno rade vladike srpske sa mitraljezima pod mantijama i mržnjom na oltaru“.
„Beogradski krug“ intelektualaca, srbofoba srbske krvi, naročito je bio aktivan u pozivu na linčovanje Pravoslavlja. Na jednom od sastanaka „Kruga“ 1994. izvesna Jelka Imširević izgovorila je sledeće: „Iz sprege Pravoslavlja, nacionalističke ideologije SANU, Udruženja književnika i oficijelne politike nastao je srpski, pravoslavni fundamentalizam, iliti srpski militantni nacionalizam pravoslavnog tipa i svetosavske recenzije“.
Kako je, po dotičnoj gospođi, ovo „čudovište“ nastalo? Glorifikacijom hijerarhije, veličanjem vrednosti žrtvovanja, stradanja i smernosti, i, što je najgore, glorifikacijom svoje nacije, što se pretvara u „netoleranciju i mržnju prema drugima“ („Argument“, 7. oktobar 1994.).
Ko su, navodno, „najopakiji nacionalisti“ među vladikama SPC? „Beogradski krug“ ih je odavno imenovao: ksenofobiju su širili i napadali prosvetiteljske tradicije Evrope – Mitropolit crnogorsko-primorski, zetskobrdski i skenderijski Amfilohije i vladika zahumsko-hercegovački Atanasije. Da su mogli, ti „mirotvorci“ bi ih poslali, verovatno, i na Haški sud.
Od 1994. do danas ništa se nije promenilo: borci za „građansko društvo“ i dalje smatraju da je Crkva glavna prepreka u ostvarivanju istog. Po pisanju lista „Danas“ (56. jun 1998.) na međunarodnom okruglom stolu u Beogradu sa temom „Crkva, država i civilno društvo“, oglasili su se branitelji civilnog poretka Ivan Ivić i Zaga Golubović. Prvi je rekao da bi veronauka u školama doprinela konfesionalizaciji obrazovanja, što je nedopustivo, a druga je bila još otvorenija: „Uvođenje veronauke bi vodilo novoj vrsti indoktrinacije i gušenja civilnog društva“.
U borbi protiv Crkve ide se do otvorenog satanizma, kakvo je bilo „Cetinjsko bijenale“ krajem septembra 1997. posvećeno „Novoj ikoni“. „Umetnici“ iz Rusije i sa domaćih strana izložili su bogohulne gadosti: pornografijom unakažene ikone, Bogorodicu okovanu klincima, Hristov lik pretvoren u klozetsku šolju, lik Svetog Nikole sa rogovima, uz natpis „Hajl Hitler“, itd. Princ Nikola Petrović, koji je bio jedan od organizatora Bijenala, izjavio je da je to učinio „u interesu Crne Gore i njenog predstavljanja u svijetu“; „stručnjak za umetnost“, Mladen Lompar, je ustvrdio da „u civilizovanom svijetu nijednog sveštenika ili vjernika bilo koje vjere, ovaj novi ikonoklazam i transformacija ikone ne iritira“ („Beorama“ 72/1997.). Na otvaranju je učestvovao i raspop Miraš Dedejić, vođa crnogorskih autokefalista, čime je, po umesnoj primedbi jeromonaha Jovana Ćulibrka, izložba postala crna misa koju je služio satanin žrec. Vladika Amfilohije je u svom saopštenju od 21. septembra 1997. izložbu takođe nazvao „crnom satanističkom misom“, a na konferenciji za štampu je rekao da je nekom bio cilj da Cetinje pretvori u „septičku jamu“, pod izgovorom „umetničkih sloboda“: „To je već otvoreni satanizam, to je satanski cinizam prema svakoj svetinji, to je poruga ne samo slovenske svetinje, kao što je govorio vladika Rade, nego svake svetinje, a na prvom mjestu poruga svetinje samog ljudskog lika, njegovog dostojanstva/…/ Ovo što je ovdje podmetnuto nama kao umjetnost, to je očito u funkciji jedne ideologije, totalitarne, koja kreće u najezdu na sve što je sveto i čestito u evropskim narodima i koja, u suštini, kreće u najezdu protiv čovjeka kao ikone Božje“ („Svetigora“, 6566/ 1997.). Svedočenje svetosavske Mitropolije na čelu sa svojim Vladikom urodilo je plodom: izložba je uklonjena.
Pred čitaocem je deo knjige koji govori o Novom Dobu u Srbiji i Crnoj Gori: počev od izlaganja duhovno-moralnog stanja našeg naroda, do skica za portret onih koji se aktivno bore za obnovu paganizma među nama. Čovek se ne može načuditi brojnosti i upornosti onih koji bi da od nas ponovo načine neznabošce, i da nas vrate u divljaštvo bez Hrista. Taj rat se vodi u svim oblastima; taj rat se, između ostalog, vodi i simvolima – hrišćanski simvoli našeg naroda uklanjaju se, i njihovo mesto zauzimaju novi ili se starima daju tuđa, bezbožnička značenja. Pogledajmo samo grb SR Jugoslavije – dvoglavog orla bez krune; grb Srbije, koji je još uvek komunistički; setimo se rata u Krajini i Bosni, kada je kapetan Dragan „smislio“ krst sa ocilima okrenutim naopako (tobož, jedno prema drugom, da Srbi nikad jedan drugom „ne okrenu leđa“), tvrdeći da je za takav čin dobio blagoslov Patrijarha Pavla.
Čitajući redove koji predstoje, priređivač moli da mu se oprosti zbog imenovanja mnogih zala i opisivanja tame u kojoj smo se obreli. Potpisnik ovih redova je svestan da je pomenuo mnogo od onoga što se negda nije smelo pomenuti u pristojnom društvu – ali sada, to što se ne sme pominjati – nalazi se na stupcima svih dnevnih novina. Privodeći ovu knjigu kraju, u tim novinama on je pročitao da u Litvaniji postoji muzej đavola („Blic“, 13, septembar 1998.); pišući poslednje redove knjige o Nju Ejdžu, potpisnik istih je pročitao da je policija Amerike i Velike Britanije otkrila mrežu zlostavitelja dece iz 13 država, koji su komunicirali preko Interneta i razmenjivali preko 500 hiljada fotografija na kojima je bilo prikazano zlostavljanje dece. Najmlađa žrtva imala je samo osamnaest meseci (Blic, 16. septembar 1998). Svet u kome živimo je, očito, sve više antihristov; tako je i sa našom zemljom i sa našim narodom, otuđenim od Boga Živoga. Ali, Hristos je Car careva i Gospod gospodara, i On neće ostaviti Svoje Srbe. Stradanja kroz koja prolazimo put su ka očišćenju, samo ako budemo želeli da to shvatimo i prihvatimo. Činjenice o zlu meću nama navedene su da bismo se trgli iz sna i obratili se Onome Koji hoće i može da pomogne.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. sestra Rada

    Pomaže Bog draga braćo i sestre u Hristu!
    Zanima me otkud simbol Lobanja i kosti tzv. Adamova glava na zastavi nekih Svetogorsih monaha?
    To jeste ispred nekih kelija?
    Ne želim da se osete nelagodno ljudi koji su tamo ili su bili u isposnicama.
    Volim Svetu Goru i priče Svetogorskih Staraca.
    Ovo pitam jer sam čula da postoji takva zastava ispred vrata nekih kelija?
    Da li je taj simbol Pravoslavan?
    Uz dužno poštovanje i prema našim borcima u Drugom svetskom ratu koji su takođe imali zastavu sa tim simbolom-Za kralja i Otadžbinu.
    Sastradavali su za naš narod.
    Ne znam otkud taj simbol u našoj veri?
    Blagodarim na odgovoru.
    Bog vam dobra dao dobri ljudi !
    Živi i zdravi bili!

    Amin +++

  2. Draga sestro Rado,

    Bog ti pomogao. Adamova glava (grob Adama: http://www.svetazemlja.info/strana_sr.php?strana_id=53 i Golgota: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0 ) odnosno lobanja našeg Praoca se ikonopiše u donjem delu scene Raspeća našeg Gospoda Isusa Hristosa kao Novog Adama tj. Bogočoveka ( https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC ) na koju kaplje Njegova Krv kao čin iskupljenja grehova celog čovečanstva, citiram:

    Jevanđelje po Svetom Apostolu Luki 21 ( http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=42&chap=21 ): 19 „Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje.“ tj. „Daj krv, primi Sveti Duh“.

    Adamova lobanja sa ukrštenim kostima se pojavljuje i na Velikoj shimi (Svetogorski monasi nemaju tzv. Malu shimu, već imaju samo ovu pomenutu):

    https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0

    Što se tiče zastave nekih Svetogorskih monaha koju si pomenula, mislim da se možda radi o sledećem:

    „But to bring a sword“: Extra Ecclesiam nulla salus („LIBER DE CATHOLICAE ECCLESIAE UNITATE“ by Cyprian of Carthage) => „Live by the sword, die by the sword“: Join, or Die [Psychogeography ($£X MAJIK RITUAL / evoL PsychogeogrAphix 2004), You’re either with us, or against us & Anaconda Plan] => Liberty or Death => Eleftheria i thanatos => Unification or Death; Unity or Death; Death of Tyranny! => Freedom or death => With faith in ‘God’! For King and Fatherland! Freedom or Death! => „Orthodoxy“ or Death)

    http://www.ship-of-fools.com/gadgets/fashion/media/orthodoxy_or_death_t_shirt.jpg

    tj. o raskolništvu koje svoje korene kroz ljudsku istoriju ima u masonštini odnosno u nesrećnom pokušaju da se poveže „prosvetiteljski“ nacionalizam sa Pravoslavljem i stvori monarho-klerikalizam odnosno teokratija.

    S Bogom, a ne slobodno-od-savesti „zidarsko“ zbogom.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *