NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

ZLOČINI NOVOG DOBA

Novo Doba u Srbiji je nastupilo početkom septembra 1994., kada su u dragačevskom selu Vučkovici Ljubiša Ravić, njegova supruga Mila i kći Gordana spalili 71-godišnju Ljubišinu taštu Dragojlu Đokanović, posle tri dana mučenja. Policija je zatekla neverovatan prizor: od starice su u vatri ostale samo nagorele kosti. Ljubiša Ravić se pitao da li je mesto na kome se nalaze sveto, a Gordana Ravić, dvadesetogodišnja devojka, rekla je čuvarima reda da je ona „Gospod Bog“.
Ljubiša Ravić je bio uvažavan kao ugledan domaćin; nije bio član nijedne sekte. Radio je i kućio. Žena Mila je imala problema sa „živcima“, ali ništa posebno: nikad nije bila u duševnoj bolnici. Kći Gordana je radila u kafani u selu Bresnici; baka Dragojla ju je puno volela, a i ona baku.
3. septembra 1994. „u ranim jutarnjim časovima“, pričala je kasnije Gordana, „dok sam sedela u svojoj sobi na spratu kafane, osetila sam da nešto hoće da uđe u mene, pri čemu su me boleli glava, grudi i stomak. Pokušala sam tog momenta da izađem napolje, ali su ulazna vrata bila zaključana. Vratila sam se u sobu i sela na krevet, pružila ruke prema zidu i tada sam osetila da Božija moć kroz moje dlanove, odnosno prste, ulazi u mene… Od tada sam ja bila Gospod Bog, čija je duša sišla iz raja a telo iz pakla“. Vratila se kući – đavoimana – uverila svoje roditelje da je ona Bog (očito, demonska sila je bila jača od Ljubiše i Mile) i da je baka satana, kriva za nesreće u porodici, zbog čega je treba spaliti. Sve troje zločinaca su bili privremeno posednuti. Čak je i Ljubiša, jednoj od ćerki koja ga je zvala telefonom, rekao da je i on „Gospod Bog“. Ritual ubijanja bake Dragojle ličio je na drevne paganske obrede (što jasno potvrđuje kakvi duhovi stoje iza paganizma). U istrazi Gordana je rekla: „NE OSEĆAM GRIŽU SAVESTI, JER SAM TADA BILA GOSPOD BOG I ISUS HRISTOS, što sada nisam. Od 12. 09. 1994. godine slobodna sam i ponovo sam postala Gordana Ravić“.
Pet godina ranije, 7. novembra 1989. na smrt je u Los Anđelesu osuđen satanista Ričard Ramirez, koji je, po izrazu iz presude, ubijajući svoje žrtve pokazao surovost i zlobu koje „prevazilaze ljudsko poimanje“. Ramirez je ubio tridesetak ljudi, žrtvujući ih satani i iživljavajući se prethodno na njima. U svom obraćanju sudu rekao je: „Ne verujem u licemernu, moralističku dogmu ovog takozvanog civilizovanog društva… Povraća mi se, bube, od vas. Svi ste vi do jednoga licemeri… Ne shvatate me. To se od vas ni ne očekuje… Ja sam sa one strane dobra i zla. Osvetiću se. Lucifer živi u svima nama. Legioni noći! Noćni porode! Ne ponavljate greške noćnog vrebala (tako je Ramirez zvao sebe, nap. prir.) i nemajte milosti!“
Mladi Moskovljanin M. bavio se crnom magijom. Uživao je da čita Bulgakovljev roman „Majstor i Margarita“. Dok sedi na klupi kod Patrijaršijskih ribnjaka, javlja mu se neko ko se predstavlja kao Voland (lik đavola iz romana.) Uskoro M. sreće devojku koja se takođe bavi magijom. Ona mu predlaže da je ritualno žrtvuje satani, što M. i čini. U zatvoru mu se, posle neuspelog samoubistva, javio lik Volanda, koji se grohotom smejao.
Vaskrs 1993. Manastir Optina pustinja. Satanista Averin nožem na koji je ugravirao broj 666 ubija tri monaha, Vasilija, Teraponta i Trofima. Na sudu izjavljuje: „Satana je – svetlost, život i ljubav. To je – krasota. Shvatio sam – ako ne ubijemo monahe, izgubili smo bitku. Ja sam sebe računao u vojsku đavola… Shvatio sam da je život rat. A ja sam – ratnik. Bog, satana… To su pojmovi iznad dobra i zla. Postoji samo jedno borba. Sve je to – iznad vaše kompetencije. Ovde nije reč o kriminalu. Želeo bih da mi sudi ili satanistički ili hrišćanski sud“.
Zločin skoro istovetan zločinu u Vučkovici desio se u ruskom gradu Almetjevsku. Dve sestre i brat, koji su se bavili ekstrasenzorikom, posle nekoliko dana mučenja spalili su svoju majku, tvrdeći da je veštica.
Godine 1972. sekta „Ananda Marga“ stavljena je van zakona u Indiji zbog niza ubistava svojih sledbenika, kao i terorizma. Studentkinja Lineta Filips, član „Ananda Marga“, živa se spalila 1978. pred zgradom OUN u Ženevi. Nekoliko članova sekte, koji su želeli da je napuste, po naređenju vođe sekte ubijeni su.
Godine 1972. banda Čarlsa Mensona vrši ritualno ubistvo glumice Šaron Tejt i njenih gostiju. U aprilu 1973. đavopoklonici ubijaju mladog Rosa Kočrena u blizini grada Dejton Bič na Floridi…
Godine 1993: serija samoubistava pripadnika sekte „Belo bratstvo“ u Novgorodskoj oblasti.
Ubistva i samoubistva u sekti „Hram sunca“ (od 1993. do 1995.)
Napad nervnim gasom sarinom na putnike tokijskog metroa početkom 1995. u organizaciji sekte „AUM Šinrikjo“…
Grad Kansk u Rusiji: satanisti ritualno ubijaju 16godišnju devojčicu…
Oktobar 1996. – satanisti zapalili crkvu u gradu Zaslavlju.
Godine 1996, u Minsku, glavnom gradu Belorusije, satanisti skrnave saborni hram Svetoga Duha…
Godine 1994. u Novosibirsku satanista ritualno ubija 33-godišnju ženu. U istom gradu, naredne godine, da bi dobio natprirodne sile, satanista ubija sedmogodišnju devojčicu i izruguje se njenom mrtvom telu. Jula 1996. u istom mestu oskrnavljena je od strane satanista kapela Svetog Nikolaja Čudotvorca, koja simvolizuje središte Rusije. U maju 1997. ubijen je čuvar i spaljena crkva namenjena okupljanju misionara, za borbu protiv sekti.
Satanisti u vaskršnjoj noći 1997. zverski ubijaju crkvenjaka hrama Rođenja Majke Božje u Krilatskom… Od kraja 1996. do početka 1997. u Tjumenskoj oblasti ritualno obešeno tridesetoro dece od strane satanista…
U martu 1997. sekta „Vrata raja“ u Kaliforniji izvršila kolektivno samoubistvo…
Ovakvih zločina je u svetu sve više. Biće ih sve više i kod nas. „Novosti“ (7. jul 1993.) objavile su vest o Milosavu Jovanoviću iz sela Arbanaca kod Prokuplja, koji je sekirom na spavanju ubio sinove Nebojšu i Sašu, a u satanističku sektu se učlanio na privremenom radu u Francuskoj.
Krajem oktobra 1996. Marija Bogdanović i Nataša Novaković, koje tek što su završile srednju školu, ubile su baku jedne od njih – Kosaru Bašević, sa 133 uboda nožem. Prethodno su vežbale na vudulutkama. Bole su vudulutku da bi nanele zlo i profesorki Dragici Kuzmanović. Sudski proces je javnost u Srbiji pratila sa velikom pažnjom (Nedeljni telegraf, 21. januar 1998.).
„NT Plus“ od 15. januara 1998. donosi vest o ubistvu čobanina Tomislava Novakovića iz sela Bigrenica kod Ćuprije. Bio je proboden kocem u grudi, a zatim nabijen na kolac. Pored njega je nađena i iskomadana ovca. Priroda ovakvih zločina je jasna.
„Dnevni telegraf“ je u januaru 1998. objavio tekst o Veselini Božović iz Vrbasa koja je tvrdila da je u nju ušao Mladen Čupić, bioenergetičar iz Kule, koji sada neće da izađe: “ Dok ga ne otkinem sa spiska živih, neću se smiriti, a ne žalim da zbog toga odem u zatvor /…/ On kontroliše moj um i pokušava da mnome manipuliše kako bi drugim ljudima nanosio zlo“.
Zli dusi rukovode zločinima Novog Doba, više no igda.
Skrnavljenje grobalja i hramova sve je češće: godine 1994. trstenički satanisti su skrnavili manastir Svete Petke; dvojica satanista su, nešto kasnije, imala za cilj crkvu u Zaječaru. Sledbenici đavola su spalili hram u Sevojnu (o tome donosimo izveštaj tamošnjeg sveštenika.) Prema pisanju „Nedeljnog telegrafa“ (31. avgust 1996.) zrenjaninsko rimokatoličko groblje bilo je skrnavljeno mnogo puta: devedeset grobnica je otvoreno, neko je u njih ulazio, ali ništa nije odneto (znači, cilj nije bio pljačka.) Na gradskom groblju u Smederevskoj Palanci 31. januara 1998. dva maloletnika (takva je zvanična verzija) su oskrnavila (za jednu noć!) oko sto spomenika. Ljudi su govorili: „Rušili su belege predaka. Tako nešto nije bio ni pod Turcima“ (Svet, 18. 02. 1998.)

Spaljivanje crkve u Sevojnu

Paroh drugi sevojnički, Radovan V. Ćosić, protonamesnik, o spaljivanju crkve u Sevojnu piše:
„Crkva – brvnara u Sevojnu je bila najstarija u užičkom kraju Posvećena je Sv. Arh Gavrilu. Jedno vreme ova crkva je bila parohijska crkva varoši Užice. Brod crkve zajedno sa oltarom dugačak je deset metara, a širok pet i po metara. Crkva je postavljena na kamenu tesaniku, pokrivena šindrom. Turci su je dva puta palili, te se smatra da je poslednji put obnovljena 1773. godine. U crkvi je bilo veoma vrednih ikona i drugih starih predmeta. Sačuvan je jedan sveti antimins (ispisan grčkim slovima) koji datira od 1722. godine. Poslednje rušenje crkve brvnare u Sevojnu datira iz vremena ustaničkih borbi na Goliji 1688. i vezano je za mučeničku smrt episkopa ariljskog. Na žalost, 6. jula 1996. godine, izmeću 21 i 30 i 22 časa crkvu su spalili „Srbi“ – satanisti. Ovo je najveće prokletstvo koje smo mogli doživeti kao narod, jer su u prošlosti naše crkve i manastire palili i rušili naši osvajači Turci, a sada to čine „srpska deca“. Da su crkvu zapalili satanisti, uverljivo svedoči to što su posle dva dana zakopali živo pseto pored zgarišta i na pseto stavili gvozdeni krst koji je bio na hramu.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. sestra Rada

    Pomaže Bog draga braćo i sestre u Hristu!
    Zanima me otkud simbol Lobanja i kosti tzv. Adamova glava na zastavi nekih Svetogorsih monaha?
    To jeste ispred nekih kelija?
    Ne želim da se osete nelagodno ljudi koji su tamo ili su bili u isposnicama.
    Volim Svetu Goru i priče Svetogorskih Staraca.
    Ovo pitam jer sam čula da postoji takva zastava ispred vrata nekih kelija?
    Da li je taj simbol Pravoslavan?
    Uz dužno poštovanje i prema našim borcima u Drugom svetskom ratu koji su takođe imali zastavu sa tim simbolom-Za kralja i Otadžbinu.
    Sastradavali su za naš narod.
    Ne znam otkud taj simbol u našoj veri?
    Blagodarim na odgovoru.
    Bog vam dobra dao dobri ljudi !
    Živi i zdravi bili!

    Amin +++

  2. Draga sestro Rado,

    Bog ti pomogao. Adamova glava (grob Adama: http://www.svetazemlja.info/strana_sr.php?strana_id=53 i Golgota: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0 ) odnosno lobanja našeg Praoca se ikonopiše u donjem delu scene Raspeća našeg Gospoda Isusa Hristosa kao Novog Adama tj. Bogočoveka ( https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC ) na koju kaplje Njegova Krv kao čin iskupljenja grehova celog čovečanstva, citiram:

    Jevanđelje po Svetom Apostolu Luki 21 ( http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=42&chap=21 ): 19 „Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje.“ tj. „Daj krv, primi Sveti Duh“.

    Adamova lobanja sa ukrštenim kostima se pojavljuje i na Velikoj shimi (Svetogorski monasi nemaju tzv. Malu shimu, već imaju samo ovu pomenutu):

    https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0

    Što se tiče zastave nekih Svetogorskih monaha koju si pomenula, mislim da se možda radi o sledećem:

    „But to bring a sword“: Extra Ecclesiam nulla salus („LIBER DE CATHOLICAE ECCLESIAE UNITATE“ by Cyprian of Carthage) => „Live by the sword, die by the sword“: Join, or Die [Psychogeography ($£X MAJIK RITUAL / evoL PsychogeogrAphix 2004), You’re either with us, or against us & Anaconda Plan] => Liberty or Death => Eleftheria i thanatos => Unification or Death; Unity or Death; Death of Tyranny! => Freedom or death => With faith in ‘God’! For King and Fatherland! Freedom or Death! => „Orthodoxy“ or Death)

    http://www.ship-of-fools.com/gadgets/fashion/media/orthodoxy_or_death_t_shirt.jpg

    tj. o raskolništvu koje svoje korene kroz ljudsku istoriju ima u masonštini odnosno u nesrećnom pokušaju da se poveže „prosvetiteljski“ nacionalizam sa Pravoslavljem i stvori monarho-klerikalizam odnosno teokratija.

    S Bogom, a ne slobodno-od-savesti „zidarsko“ zbogom.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *