Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

ЗЛОЧИНИ НОВОГ ДОБА

Ново Доба у Србији је наступило почетком септембра 1994., када су у драгачевском селу Вучковици Љубиша Равић, његова супруга Мила и кћи Гордана спалили 71-годишњу Љубишину ташту Драгојлу Ђокановић, после три дана мучења. Полиција је затекла невероватан призор: од старице су у ватри остале само нагореле кости. Љубиша Равић се питао да ли је место на коме се налазе свето, а Гордана Равић, двадесетогодишња девојка, рекла је чуварима реда да је она “Господ Бог”.
Љубиша Равић је био уважаван као угледан домаћин; није био члан ниједне секте. Радио је и кућио. Жена Мила је имала проблема са “живцима”, али ништа посебно: никад није била у душевној болници. Кћи Гордана је радила у кафани у селу Бресници; бака Драгојла ју је пуно волела, а и она баку.
3. септембра 1994. “у раним јутарњим часовима”, причала је касније Гордана, “док сам седела у својој соби на спрату кафане, осетила сам да нешто хоће да уђе у мене, при чему су ме болели глава, груди и стомак. Покушала сам тог момента да изађем напоље, али су улазна врата била закључана. Вратила сам се у собу и села на кревет, пружила руке према зиду и тада сам осетила да Божија моћ кроз моје дланове, односно прсте, улази у мене… Од тада сам ја била Господ Бог, чија је душа сишла из раја а тело из пакла”. Вратила се кући – ђавоимана – уверила своје родитеље да је она Бог (очито, демонска сила је била јача од Љубише и Миле) и да је бака сатана, крива за несреће у породици, због чега је треба спалити. Све троје злочинаца су били привремено поседнути. Чак је и Љубиша, једној од ћерки која га је звала телефоном, рекао да је и он “Господ Бог”. Ритуал убијања баке Драгојле личио је на древне паганске обреде (што јасно потврђује какви духови стоје иза паганизма). У истрази Гордана је рекла: “НЕ ОСЕЋАМ ГРИЖУ САВЕСТИ, ЈЕР САМ ТАДА БИЛА ГОСПОД БОГ И ИСУС ХРИСТОС, што сада нисам. Од 12. 09. 1994. године слободна сам и поново сам постала Гордана Равић”.
Пет година раније, 7. новембра 1989. на смрт је у Лос Анђелесу осуђен сатаниста Ричард Рамирез, који је, по изразу из пресуде, убијајући своје жртве показао суровост и злобу које “превазилазе људско поимање”. Рамирез је убио тридесетак људи, жртвујући их сатани и иживљавајући се претходно на њима. У свом обраћању суду рекао је: “Не верујем у лицемерну, моралистичку догму овог такозваног цивилизованог друштва… Повраћа ми се, бубе, од вас. Сви сте ви до једнога лицемери… Не схватате ме. То се од вас ни не очекује… Ја сам са оне стране добра и зла. Осветићу се. Луцифер живи у свима нама. Легиони ноћи! Ноћни породе! Не понављате грешке ноћног вребала (тако је Рамирез звао себе, нап. прир.) и немајте милости!”
Млади Московљанин М. бавио се црном магијом. Уживао је да чита Булгаковљев роман “Мајстор и Маргарита”. Док седи на клупи код Патријаршијских рибњака, јавља му се неко ко се представља као Воланд (лик ђавола из романа.) Ускоро М. среће девојку која се такође бави магијом. Она му предлаже да је ритуално жртвује сатани, што М. и чини. У затвору му се, после неуспелог самоубиства, јавио лик Воланда, који се грохотом смејао.
Васкрс 1993. Манастир Оптина пустиња. Сатаниста Аверин ножем на који је угравирао број 666 убија три монаха, Василија, Терапонта и Трофима. На суду изјављује: “Сатана је – светлост, живот и љубав. То је – красота. Схватио сам – ако не убијемо монахе, изгубили смо битку. Ја сам себе рачунао у војску ђавола… Схватио сам да је живот рат. А ја сам – ратник. Бог, сатана… То су појмови изнад добра и зла. Постоји само једно борба. Све је то – изнад ваше компетенције. Овде није реч о криминалу. Желео бих да ми суди или сатанистички или хришћански суд”.
Злочин скоро истоветан злочину у Вучковици десио се у руском граду Алметјевску. Две сестре и брат, који су се бавили екстрасензориком, после неколико дана мучења спалили су своју мајку, тврдећи да је вештица.
Године 1972. секта “Ананда Марга” стављена је ван закона у Индији због низа убистава својих следбеника, као и тероризма. Студенткиња Линета Филипс, члан “Ананда Марга”, жива се спалила 1978. пред зградом ОУН у Женеви. Неколико чланова секте, који су желели да је напусте, по наређењу вође секте убијени су.
Године 1972. банда Чарлса Менсона врши ритуално убиство глумице Шарон Тејт и њених гостију. У априлу 1973. ђавопоклоници убијају младог Роса Кочрена у близини града Дејтон Бич на Флориди…
Године 1993: серија самоубистава припадника секте “Бело братство” у Новгородској области.
Убиства и самоубиства у секти “Храм сунца” (од 1993. до 1995.)
Напад нервним гасом сарином на путнике токијског метроа почетком 1995. у организацији секте “АУМ Шинрикјо”…
Град Канск у Русији: сатанисти ритуално убијају 16годишњу девојчицу…
Октобар 1996. – сатанисти запалили цркву у граду Заслављу.
Године 1996, у Минску, главном граду Белорусије, сатанисти скрнаве саборни храм Светога Духа…
Године 1994. у Новосибирску сатаниста ритуално убија 33-годишњу жену. У истом граду, наредне године, да би добио натприродне силе, сатаниста убија седмогодишњу девојчицу и изругује се њеном мртвом телу. Јула 1996. у истом месту оскрнављена је од стране сатаниста капела Светог Николаја Чудотворца, која символизује средиште Русије. У мају 1997. убијен је чувар и спаљена црква намењена окупљању мисионара, за борбу против секти.
Сатанисти у васкршњој ноћи 1997. зверски убијају црквењака храма Рођења Мајке Божје у Крилатском… Од краја 1996. до почетка 1997. у Тјуменској области ритуално обешено тридесеторо деце од стране сатаниста…
У марту 1997. секта “Врата раја” у Калифорнији извршила колективно самоубиство…
Оваквих злочина је у свету све више. Биће их све више и код нас. “Новости” (7. јул 1993.) објавиле су вест о Милосаву Јовановићу из села Арбанаца код Прокупља, који је секиром на спавању убио синове Небојшу и Сашу, а у сатанистичку секту се учланио на привременом раду у Француској.
Крајем октобра 1996. Марија Богдановић и Наташа Новаковић, које тек што су завршиле средњу школу, убиле су баку једне од њих – Косару Башевић, са 133 убода ножем. Претходно су вежбале на вудулуткама. Боле су вудулутку да би нанеле зло и професорки Драгици Кузмановић. Судски процес је јавност у Србији пратила са великом пажњом (Недељни телеграф, 21. јануар 1998.).
“НТ Плус” од 15. јануара 1998. доноси вест о убиству чобанина Томислава Новаковића из села Бигреница код Ћуприје. Био је прободен коцем у груди, а затим набијен на колац. Поред њега је нађена и искомадана овца. Природа оваквих злочина је јасна.
“Дневни телеграф” је у јануару 1998. објавио текст о Веселини Божовић из Врбаса која је тврдила да је у њу ушао Младен Чупић, биоенергетичар из Куле, који сада неће да изађе: ” Док га не откинем са списка живих, нећу се смирити, а не жалим да због тога одем у затвор /…/ Он контролише мој ум и покушава да мноме манипулише како би другим људима наносио зло”.
Зли дуси руководе злочинима Новог Доба, више но игда.
Скрнављење гробаља и храмова све је чешће: године 1994. трстенички сатанисти су скрнавили манастир Свете Петке; двојица сатаниста су, нешто касније, имала за циљ цркву у Зајечару. Следбеници ђавола су спалили храм у Севојну (о томе доносимо извештај тамошњег свештеника.) Према писању “Недељног телеграфа” (31. август 1996.) зрењанинско римокатоличко гробље било је скрнављено много пута: деведесет гробница је отворено, неко је у њих улазио, али ништа није однето (значи, циљ није био пљачка.) На градском гробљу у Смедеревској Паланци 31. јануара 1998. два малолетника (таква је званична верзија) су оскрнавила (за једну ноћ!) око сто споменика. Људи су говорили: “Рушили су белеге предака. Тако нешто није био ни под Турцима” (Свет, 18. 02. 1998.)

Спаљивање цркве у Севојну

Парох други севојнички, Радован В. Ћосић, протонамесник, о спаљивању цркве у Севојну пише:
“Црква – брвнара у Севојну је била најстарија у ужичком крају Посвећена је Св. Арх Гаврилу. Једно време ова црква је била парохијска црква вароши Ужице. Брод цркве заједно са олтаром дугачак је десет метара, а широк пет и по метара. Црква је постављена на камену тесанику, покривена шиндром. Турци су је два пута палили, те се сматра да је последњи пут обновљена 1773. године. У цркви је било веома вредних икона и других старих предмета. Сачуван је један свети антиминс (исписан грчким словима) који датира од 1722. године. Последње рушење цркве брвнаре у Севојну датира из времена устаничких борби на Голији 1688. и везано је за мученичку смрт епископа ариљског. На жалост, 6. јула 1996. године, измећу 21 и 30 и 22 часа цркву су спалили “Срби” – сатанисти. Ово је највеће проклетство које смо могли доживети као народ, јер су у прошлости наше цркве и манастире палили и рушили наши освајачи Турци, а сада то чине “српска деца”. Да су цркву запалили сатанисти, уверљиво сведочи то што су после два дана закопали живо псето поред згаришта и на псето ставили гвоздени крст који је био на храму.

3 Comments

  1. Znači u raju su ljudi koji su sami nosili svoje grehe a ne drugi za njih

  2. Драга сестро Радо,

    Бог ти помогао. Адамова глава (гроб Адама: http://www.svetazemlja.info/strana_sr.php?strana_id=53 и Голгота: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0 ) односно лобања нашег Праоца се иконопише у доњем делу сцене Распећа нашег Господа Исуса Христоса као Новог Адама тј. Богочовека ( https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC ) на коју капље Његова Крв као чин искупљења грехова целог човечанства, цитирам:

    Јеванђеље по Светом Апостолу Луки 21 ( http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=42&chap=21 ): 19 “Трпљењем својим спасавајте душе своје.” tj. “Дај крв, прими Свети Дух”.

    Адамова лобања са укрштеним костима се појављује и на Великој схими (Светогорски монаси немају тзв. Малу схиму, већ имају само ову поменуту):

    https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0

    Што се тиче заставе неких Светогорских монаха коју си поменула, мислим да се можда ради о следећем:

    “But to bring a sword”: Extra Ecclesiam nulla salus (“LIBER DE CATHOLICAE ECCLESIAE UNITATE” by Cyprian of Carthage) => “Live by the sword, die by the sword”: Join, or Die [Psychogeography ($£X MAJIK RITUAL / evoL PsychogeogrAphix 2004), You’re either with us, or against us & Anaconda Plan] => Liberty or Death => Eleftheria i thanatos => Unification or Death; Unity or Death; Death of Tyranny! => Freedom or death => With faith in ‘God’! For King and Fatherland! Freedom or Death! => “Orthodoxy” or Death)

    http://www.ship-of-fools.com/gadgets/fashion/media/orthodoxy_or_death_t_shirt.jpg

    тј. о расколништву које своје корене кроз људску историју има у масонштини односно у несрећном покушају да се повеже “просветитељски” национализам са Православљем и створи монархо-клерикализам односно теократија.

    С Богом, а не слободно-од-савести “зидарско” збогом.

  3. сестра Рада

    Помаже Бог драга браћо и сестре у Христу!
    Занима ме откуд симбол Лобања и кости тзв. Адамова глава на застави неких Светогорсих монаха?
    То јесте испред неких келија?
    Не желим да се осете нелагодно људи који су тамо или су били у испосницама.
    Волим Свету Гору и приче Светогорских Стараца.
    Ово питам јер сам чула да постоји таква застава испред врата неких келија?
    Да ли је тај симбол Православан?
    Уз дужно поштовање и према нашим борцима у Другом светском рату који су такође имали заставу са тим симболом-За краља и Отаџбину.
    Састрадавали су за наш народ.
    Не знам откуд тај симбол у нашој вери?
    Благодарим на одговору.
    Бог вам добра дао добри људи !
    Живи и здрави били!

    Амин +++