NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

BELA HAMVAŠ

Zagonetni, skoro legendarni, mađarski bibliotekar Bela Hamvaš kod nas je, zahvaljujući prevodima Save Babića, u poslednjih nekoliko godina jedan od najčitanijih pisaca. Naročito je privlačan za intelektualce koji traže tradiciju, ali, umesto potrage za Svetim Predanjem, oni ostaju u vodama postmodernog eklekticizma, birajući iz svetskih religija ono što im se dopada i gradeći od toga udobni svet duhovnog egocentrizma, u kome i Bog i svetinja nisu ništa drugo do teme za jalove intelektualističke rasprave, koje ne pokreću dušu.
Hamvaš, kao i svi pagani, sanja o Zlatnom Dobu kao dobu izgubljene celine; tvrdi kako nema individualne duše, nego postoji ona Univerzalna, atman; učitelji su Pitagora, Platon, Heraklit (ne i Hristos), mudraci koji služe božanskim silama da bi ljudima prenosili određene poruke iz sveta onostranog. Poslednji učitelji su nestali šesto godina pre Hrista, i umesto njih su se pojavile knjige, kao zapisi učenja. (Naravno, to nije tačno za Izrail, narod Božji, koji ima svoje proroke sve do Svetog Jovana Krstitelja, i u kome se rađa Mesija, Učitelj nad Učiteljima.) Hamvaš se u svom ključnom delu „Scientia sacra“ zalaže za arhaičku sintezu kao „univerzalni sistem simbola“; ta sinteza podrazumeva aritmologiju, astrologiju, JiĐing, taoizam…
Evropska mistika koja je čuvala drevna predanja obuhvata alhemiju, astrologiju; pripadaju joj Paracelzus i Svedenborg. Najveće mistika je ona Jakoba Bemea (koji je bio panteista), a koga su sledili neognostičari tipa Sen Martena, Badera, Solovjova, itd.
Narodi koji su imali isti duh, duh baštine, su Kelti, Asteci, Indusi, Tibetanci, Jeveriji, Grci. Treba se setiti da su Kelti i Asteci prinosili ljudske žrtve, da su Indusi to isto činili u kultu boginje Kali; Tibetanci u svojoj religiji imaju poklonjenje božanstvima zla i žrtvuju sebe demonima (obred „gčoda“). Grčki paganizam je imao panteon na čijem je čelu stajao oceubica Zevs, oženjen svojom sestrom… Ako savremeni intelektualac misli da je to uzorita baština, onda zaista nema nade za tog intelektualca.
Panteista Hamvaš smatra da je mnoštvenost opsena i da je sve jedno. Kada je stvaran svet, stvoreno je i zlo (dakle, kao i svi neznabošci, Hamvaš tvrdi da je Bog – tvorac zla). Evo šta on veli: „Meću Silama je bilo Zlo. Stvaranje je savršena Celina, pa se i zlo moralo tu naći./…/ U savršenstvu je morala da bude i negacija“ (logički gledano, savršenstvo nije savršenstvo ako u sebi ima negaciju.)
Sve u svemu, učiteljstvo Bele Hamvaša nije ništa drugo do jalovi, nemoćni eklekticizam.

Ključne reči:

2 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *