NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

PAOLO KOELJO, ALHEMIČAR PRAZNINE

Paolo Koeljo se rodio 1947. u Rio de Žaneiru. Nekad je bio roker i kompozitor šlagera; bavio se okultizmom i magijom od 25. godine života. Spojio je rimokatolicizam i okultizam. Posle pokloničkog putovanja do Santjaga de Kompostele, objavio je knjigu „Dnevnik jednog čarobnjaka“, koja je 1986. godine 19 nedelja bila na listi najčitanijih knjiga u Brazilu. „Alhemičar“ je izašao 1988. godine. U Brazilu je doživeo 130 izdanja, i prodat je u 2 miliona primeraka. Knjige su mu, u tiražu od preko 4 miliona primeraka, prevedene i objavljene u 50 zemalja…
U intervjuu datom „Blicu“, objavljenom 2627. oktobra 1996, Koeljo je izjavio da su mu sve knjige bile „diktirane“. Tako je, po diktatu, „Alhemičara“ napisao za pet dana. Stavovi su mu tipični za Nju Ejdž: „Išao sam vrlo daleko u traganju za odgovorima na pitanja koja su me mučila da bih završio vraćanjem na svoje izvore. Ali sa novom tolerancijom i uverenjem da je bog prisutan u svakoj religiji i u svim srcima“ (podvlačenje naše, nap. prir.). Pri tome pisac zaboravlja da su religiozni i poklonici Kali, kojoj se žrtvuju mala deca, da su bili religiozni i poklonici actečkih božanstava, kojima su prinošene ljudske žrtve, a žreci su im prethodno vadili srca.
„Alhemičar“ je knjiga plitka i površna, pisana stripskim stilom. Rečenice glume dubinu. Pastir koji u pustinji traga za „zlatom piramida“, alhemičar koji se povukao u pustinju pod teretom znanja, karavani koji traže nove horizonte – jednom rečju, Hese iz desete ruke. Roman je privlačan za pubertetliju (a po razumu i osećanjima, mnogi naši savremenici su pubertetlije i u četrdesetoj godini) zato što govori o mogućnosti da svako ostvari svoju ličnu legendu, da izmeni stvarnost u skladu sa svojim „pozitivnim mišljenjem“ (tipičan novodopski stav.) „Prosvetljenje“ je odmah tu, iza ugla – samo treba posegnuti rukom…
Prijatelj potpisnika ovih redova, profesor u jednoj uglednoj srednjoj školi u Beogradu, zapaža da mladi u pismenim zadacima veoma rado citiraju Koelja i njegov stav o ličnoj legendi. „Zadovoljstvo u tekstu“ (Rolan Bart), međutim, brzo se pretvara u razočarenje, u pitanje: „Dobro, u redu, ali šta s tim?“ Jedan mladić je primetio da je efekat čitanja romana „kao posle uzimanja džointa“; prijatno je smejati se, osećati da lebdiš, ali posle – šta posle?
„Alhemičar“ je sastavni deo novodopske propagande, poput negda omiljenog Bahovog „Galeba Džonata Livingstona“, pisanog automatski, po diktatu duhova. Bez obzira čime se bavi, svaki čovek je središte istorije sveta: bićete kao bogovi, bićete središte sveta… Drevna bajka, koja se pretvara u košmar, stalno se ponavlja. Nije slučajno što je u februaru mesecu 1998. Paulo Koeljo, okultista u književnosti, pozvan da prisustvuje skupu najmoćnijih ljudi sveta – Svetskom privrednom forumu u Davosu. U intervjuu koji je dao beogradskoj „Demokratiji“ (2. 02. 1998.) Koeljo je istakao da se zalaže za globalizaciju, ali koja ne ukida „regionalne različitosti“. To jest, države mogu da nestanu, ali će ostati regioni (opet Nju Ejdž ideja.)
„Lična legenda“, još jedan način narcisoidnog, antisabornog bežanja od stvarnosti, tako se pokazuje kao ideološko oruđe u rukama tvoraca nove Vavilonije.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. sestra Rada

    Pomaže Bog draga braćo i sestre u Hristu!
    Zanima me otkud simbol Lobanja i kosti tzv. Adamova glava na zastavi nekih Svetogorsih monaha?
    To jeste ispred nekih kelija?
    Ne želim da se osete nelagodno ljudi koji su tamo ili su bili u isposnicama.
    Volim Svetu Goru i priče Svetogorskih Staraca.
    Ovo pitam jer sam čula da postoji takva zastava ispred vrata nekih kelija?
    Da li je taj simbol Pravoslavan?
    Uz dužno poštovanje i prema našim borcima u Drugom svetskom ratu koji su takođe imali zastavu sa tim simbolom-Za kralja i Otadžbinu.
    Sastradavali su za naš narod.
    Ne znam otkud taj simbol u našoj veri?
    Blagodarim na odgovoru.
    Bog vam dobra dao dobri ljudi !
    Živi i zdravi bili!

    Amin +++

  2. Draga sestro Rado,

    Bog ti pomogao. Adamova glava (grob Adama: http://www.svetazemlja.info/strana_sr.php?strana_id=53 i Golgota: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0 ) odnosno lobanja našeg Praoca se ikonopiše u donjem delu scene Raspeća našeg Gospoda Isusa Hristosa kao Novog Adama tj. Bogočoveka ( https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC ) na koju kaplje Njegova Krv kao čin iskupljenja grehova celog čovečanstva, citiram:

    Jevanđelje po Svetom Apostolu Luki 21 ( http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=42&chap=21 ): 19 „Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje.“ tj. „Daj krv, primi Sveti Duh“.

    Adamova lobanja sa ukrštenim kostima se pojavljuje i na Velikoj shimi (Svetogorski monasi nemaju tzv. Malu shimu, već imaju samo ovu pomenutu):

    https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0

    Što se tiče zastave nekih Svetogorskih monaha koju si pomenula, mislim da se možda radi o sledećem:

    „But to bring a sword“: Extra Ecclesiam nulla salus („LIBER DE CATHOLICAE ECCLESIAE UNITATE“ by Cyprian of Carthage) => „Live by the sword, die by the sword“: Join, or Die [Psychogeography ($£X MAJIK RITUAL / evoL PsychogeogrAphix 2004), You’re either with us, or against us & Anaconda Plan] => Liberty or Death => Eleftheria i thanatos => Unification or Death; Unity or Death; Death of Tyranny! => Freedom or death => With faith in ‘God’! For King and Fatherland! Freedom or Death! => „Orthodoxy“ or Death)

    http://www.ship-of-fools.com/gadgets/fashion/media/orthodoxy_or_death_t_shirt.jpg

    tj. o raskolništvu koje svoje korene kroz ljudsku istoriju ima u masonštini odnosno u nesrećnom pokušaju da se poveže „prosvetiteljski“ nacionalizam sa Pravoslavljem i stvori monarho-klerikalizam odnosno teokratija.

    S Bogom, a ne slobodno-od-savesti „zidarsko“ zbogom.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *