НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

ШАМАНИЗАМ И КАРЛОС КАСТАНЕДА

Карлос Кастанеда је умро 1998. године. За његову смрт се сазнало тек два месеца касније, пошто се све крило од очију јавности. Његове књиге, попут „Учење Дон Хуана“, „Одвојене стварности“, „Пут у Ихтлан“ и „Орловог дара“ биле су бестселери поп-езотерије крајем шездесетих и у току седамдесетих године. Скоро да нема човека заинтересованог за било какву духовност, а да није прошао кроз примамљиву џунглу Кастанедине мистике…
Кастанеда је, спремајући докторат из антропологије на Калифорнијском универзитету у Лос Анћелесу, отишао у Мексико да би изучавао лековито биље. По сопственом сведочењу, тамо је срео индијанског шамана племена Јаки, Дон Хуана, који га је упознао са халуциногеним гљивама и начином да се оне користе у путовању ка оностраном, као и за стицање мистичких моћи. Књигу „Учење Дон Хуана“ Кастанеда је објавио 1968. године и одмах стекао популарност – било је то доба када су хипици експериментисали са дрогама и далекоисточним религијама, па је студија пала на плодне тле. Једна од најпопуларнијих рокгрупа тог времена, „Eagles“ („Орлови“) узела је име по врховном духу Дон Хуанове религије „Орлу“. Кастанеда је ретко држао предавање и бежао је од новинара. Многи су озбиљно посумњали у постојање главног лика његових езотеријских сага. Но, то није умањило продају књига овог потоњег.
Дон Хуан је шаман, представник религије шаманизма. Каква је то религија?
Мирча Елијаде у својој студији о шаманизму као архајској техници екстазе тврди да је реч о једном од најстаријих релитијских искустава човечанства, које изражава „носталгију за рајем“. Шаман је племенски жрец, врач и лекар, који има за циљ да мистичким путовањима успостави покидану везу између горњег и доњег света. Путовања на која он креће веома су опасна, спојена са мноштвом различитих препрека. Он мора да прође кроз чељусти чудовишта, да нађе место где се спајају земља и небо, да победи духове који га ометају. Пре но што постане шаман, изабраник пролази кроз психичку кризу, која, по свему судећи, није ништа друго до ђавоиманост. У току душевне трансформације, млади кандидат „умире и поново се рађа“. Духови га преузимају и „пресаздавају“, често му кидајући делове тела и вршећи све врсте психолошког и физичког насиља над њим. Модерни антрополози, какав је већ поменути Елијаде, у овим описаним контактима са светом духова виде само халуцинације; но, не могу објаснити то како су халуцинације шамана са разних крајева света, који се никад нису срели, нити су њихова племена долазила у додир, скоро истоветне. У многим иницијацијама од посвећеника се тражи да се одрекне своје бесмртне душе и преда ђаволу да би стекао окултне моћи.
Шаманистички религијски систем је врло једноставан. Некад су три света (земља, небо и подземље) била повезана. Општење између све три сфере било је слободно и доступно свима. Космичка катастрофа је то општење онемогућила, и људи који живе на земљи немају додира ни са небом ни са подземљем. Шаман је тај који им, у екстази, та путовања омогућује. Екстаза се постиже на разне начине: од мистичког плеса уз бубњеве до коришћења халуциногених дрога (какав је случај са Дон Хуаном). Шаман се, на својим путовањима, креће по тзв. „Дрвету света“ (axis mundi). Шамани поседују различите магијске моћи: призивају духове да помогну или да нашкоде, левитирају, имају прекогнитивне способности, итд.
Неошаманизам XX века саставни је део свеопште обнове паганства којој присуствујемо већ десетлећима. Поред Кастанеде, шаманизам је на Западу популаризовао и Мајкл Харнер, аутор књиге „Пут шамана“ (1980), који је „архајске технике екстазе“ учио и на себи примењивао боравећи међу Индијанцима Конибо у области перуанске Амазоније. Данашњи екстрасенси и видовњаци, попут племенских жреца, имају своје духовневодиче. Тако је, на пример, руски парапсихолог Анатолије Кашпировски, познат по кобном дејству на аудиторијум, у једном ТВ-интервјуу признао да му се сваке ноћи јавља дух који га поучава како да „лечи“, најављује му сутрашње пацијенте и о њима открива оно што Кашпировски својим силама никад не би могао да сазна.
Једна од рок-група која је била под несумњивим утицајем шаманизма је „The Doors“. Њихов велики уплив на публику у доба хипипокрета, када су концерти заиста постојали колективна екстаза, клавијатуриста групе Реј Манзарек објашњава овако:“То је био психолошки, хорор-откачењачки шоу. То је био откачењачки шоу у смислу шамана – у смислу опседнутости – силама универзума, за шта је Џим био способан. То јест, Морисон је био као шаман који води људе на мистичко путовање у тамне области психе… То је било као да је Џим електрошаман, а ми смо били бенд тог електрошамана /…/“. У једном интервјуу, Дани Шугермен, менаџер “ Дорса“, на питање да ли је Морисон био опседнут, недвосмислено је одговорио да је он људски его који користи нека виша сила, „колективна веза која нас све повезује“.

3 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *