NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

NJU EJDŽ I UPOTREBA DROGE

Halucinogene droge su oduvek bile korišćene za paganske susrete sa onostranim. Ne mireći se sa ubogom svakodnevicom u kojoj nema ničeg osim znoja lica i žuljevitih dlanova koji se bore sa maćehom zemljom, paganski čovek je hteo da se probije u svet koji je sa one strane sive zavese naviknutog i običnog.
Indijanci Severne i Južne Amerike koristili su mnogobrojne droge u tu svrhu. Pejotl, „kaktus vizija“, davao im je hrabrost pred borbu, a žreci su preko njega sretali plemenske bogove. Kada je stiglo zapadno, inkvizitorsko Hrišćanstvo, pejotl im je u vizijama dovodio „Hrista“ i „svece“. Stvorenaje svojevrsna crkva pejotista. Njen „simvol vere“ je glasio: „Beli čovek zna da čita, i reč Božju saznaje iz Biblije. Indijanac ne zna da čita, i reč Božju saznaje od pejotla“.
Asteci su verovali da gljiva „teonanacatl“ („Božije meso“) vodi u večni svet, u kome se sve već dogodilo. Kada je 1502. krunisan Montezuma II mnogi su, uzimajući gljivu, doživeli vizije budućnosti, a neki su se, u ekstazi, poubijali…
Droga jurema, služena kao napitak, dovodila je do vićenja zemlje duhova sa cvećem i pticama; od kapi napitka oživljavale su kuće i drveće; muškatni orah izazivao je promenu percipiranja prostora i vremena, vizuelne i zvučne halucinacije, osećaj produženog orgazma (zaboravljalo se na potonje efekte – bolove u kostima, jaku glavobolju, grčeve, depresiju.) Veštice srednjeg veka koristile su buniku i velebilje; mandragora je služila kao amajlija; gljiva – muvara je toliko gospodarila ljudima Azije da su siromasi pili mokraću bogatih koji su mogli da sebi priušte muvaru da bi, za trenutak, pali u ekstazu.
Novi pagani, koji su sa divljeg ateizma prešli na anarhističku religioznost, nisu mogli bez haluciongena. Odgovaralo im je što ne bivaju prouzrokovani poremećaji nervnog sistema i što iskustvo može da se opiše.
Među prvim korisnicima droge radi „proširivanja svesti“ bili su francuski umetnici Delakroa, Domije, Bodler, Gotje, Nerval, Verlen, Mije, Loti, Mopasan. Remboovo „sistematično rastrojavanje čula“ moglo se postići i na taj način… Grig, Gluk, Kolridž takođe su dolazili u dodir sa najpopularnijom drogom epohe – hašišom… Bodler je napisao „Veštačke rajeve“ da bi ponudio tumačenje onoga što su on i njegovi drugovi doživeli. Boreći se protiv zla i služeću mu, pesnik je zabeležio: „I ja sam počesto bio žrtva takvih poremećenih stanja i zamaha koji nam daju puno pravo da poverujemo kako se neki zluradi demoni u nas znaju ušunjati, sileći nas da sasvim nesvesno vršimo njihove najbesmislenije zapovesti“. Hašiš, koji su on i prijatelji koristili radi stimulisanja stvaralaštva, pokazao se kao ključ za zaključavanje demonskih okova na duši. Hašiš, kaže Bodler, čoveku daje samo ono što on već ima u sebi, misli koje droga izaziva „potiču više sa zemlje negoli sa neba, za svoju lepotu pretežno duguju nervnoj razdraženosti, lakomosti kojom se duh na njih baca“. One imaju „lažni sjaj magije“. Razvijajući maštu, hašiš ubija volju, a umetnik bez volje nije umetnik, nego isceđena krpa. Razaranje uma je potpuno: „Onaj koji pribegava nekom otrovu da bi razmišljao na kraju neće biti u stanju da razmišlja bez otrova“. Droga razbija ličnost i potčinjava je jednoj opakoj sili. Bodler je uvideo kakva je sila u pitanju: „Neka neko i shvati, baš ako hoće, ovaj način izražavanja kao preteranu metaforu, ja ću, ipak, priznati, da mi nadražujući otrovi izgledaju ne samo kao najsilnija oruđa kojima raspolaže duh mraka da bi zavrbovao i podjarmio sažaljenje dostojno čovečanstvo, već i kao jedno od najsavršenijih njegovih otelotvorenja“. Ovde smo došli do srži problema narkomistike: i sam hašišar, Bodler svedoči da droge služe demonu za porobljavanje ljudi putem slika i vizija.
Veliki propagandista halucinogena bio je i Oldouz Haksli, čiji je ogled „Vratnice opažanja“, o uzimanju meskalina, droge prisutne u meksičkom pejotlu mnogima bio povod da krenu njegovom stazom. Kada je Haksli progutao drogu, video je zlatnu svetlost, prekrasne crvene površine, knjige koje se pretvaraju u dragulje. Gledajući cveće u buketu, razumeo je šta znači „neposredno viđenje Boga“. Nameštaj je bio drugačiji. Bilo mu je lepo i jasno da ne treba činiti ništa drugo do živeti. Predmeti su izgubili svoj smisao, ali je to „sveta vizija stvari“. „Stvari bez pretenzije, zadovoljne da budu ono što jesu, dovoljne u svojoj biti, ne izigravajući ništa, ne pokušavajući bolesno da se „odvoje od Darma – tela i da luciferski prkose milosti Božjoj: tako Haksli opisuje svoje iskustvo panteističkog svejedinstva. Pa ipak, meskalin ga je odvajao od bližnjih: „Ovo učestvovanje u ispoljavanju veličanstvenosti stvari ne ostavlja mesta, da tako kažem, za obične, neophodne brige ljudske egzistencije, iznad svega za brigu o ljudima koji su se nalazili oko mene“.
Uprkos Bodlerovim upozorenjima, nastavljeno je sa uzimanjem droge radi „veće kreativnosti“. Još 1944. izvesni Eldrič je izveo ogled koji je pokazao da „marihuana može muzičara da uznese do novih vrhunaca virtuoznosti“. Iskrivljena percepcija vremena i prostora posle uzimanja marihuane, smatrao je on, pomaže muzičarima da uvek sviraju na novi način. Skoro svi rokmuzičari su usvojili tu tezu, i, uz marihuanu i teže droge, počeli da izvode koncerte.
Postalo je pomodno koristiti halucinogene: Jejts je jednom probao, i priviđao zmajeve; Sartr je probao, i vodio borbu sa demonskom ribom, dok mu se kišobran pretvarao u leš; Alen Vots je cveće i drveće u dvorištu gledao kao nakit; Antonen Arto je opisivao obred pejotla kod Tarahumara Indijanaca, čiji je šaman Artou rekao da se, zbog zla prisutnog u stvarima, one bez droge ne mogu na pravi način sagledati; Ernst Jinger dobija otkrivenje da je „oko čvor u drvetu“; američka pornografska spisateljica, Anais Nin (koja je u svom „oslobađanju“ išla dotle da je svesno ušla u incestuoznu vezu sa ocem), doživela je spajanje zvukova i boja; Anri Mišo je probao indijsku konoplju i ugledao „bradato koleno“, da bi, na osnovu narkoiskustva, zaključio kako „demon postoji“, i da se prilikom uzimanja droge otkrivaju čovekove „demonske mogućnosti“; domaći pisac David Albahari je uzeo hašiš i imao osećaj da je „težak kao konj“, u skladu sa pesmom „Električnog orgazma“…
Kada je dr Albert Hofman otkrio drogu LSD 25, nije se ni slutilo da će ovo biti jedno od ključnih sredstava za stvaranje Nju Ejdž budućnosti. U nemilosrdnom isprobavanju droge na sitnim kriminalcima i prostitutkama, učestvovala je CIA, koja je pedesetih godina ovog veka sprovodila projekat „MKULTRA“, sa osnovnim ciljem: istražiti mogućnosti okultne manipulacije ljudima, kao i upotrebu halucinogenih droga. Šezdesetih, ogled je nastavio dr Timoti Liri, profesor sa Harvarda, koji je svojim studentima davao LSD. Dr Ričard Alpert, takođe harvardski profesor psihologije, pomagao je Liriju u ovim istraživanjima. Liri i Alpert su uskoro proterani sa Harvarda, ali su ostali tvorci psihodelične revolucije, bez koje se hipi pokret ne može zamisliti.
Tal Bruk, negdašnji glasnogovornik Sai Babe, a sada jedan od vrhunskih stručnjaka koji se bore sa Nju Ejdžom, bio je mlad kada je Timoti Liri svojim besedama plenio studentariju. I sam Bruk je koristio droge da bi menjao stanje svesti. U svojoj knjizi „Kada svet bude jedan“ on navodi Lirijev govor iz onog doba: „LSD ne proizvodi transcendentno iskustvo; on prosto deluje kao hemijski ključ. Otvara um, oslobađa sistem nerava njegovih uobičajenih obrazaca i struktura, i oslobađa neverovatnu količinu energije svesnosti. Razumevanje, opisivanje i korišćenje oslobođenih energija na inteligentan način bilo je zagonetka za naučnike hiljadama godina. Upravo ovde je ključ za misteriju koja je to bila preko 2500 godina; iskustvo širenja svesti, smrt pre smrti i ponovno rođenje. Vedski mudraci, posvećenici Eleuzine i tantristi su svi znali tajnu; preko svojih ezoterijskih spisa prošaputali su poruku.“ Zatim je Liri govorio o potrebi da se napusti svoja egosvest, i da se milioni signala koje mozak prima u sekundi oslobode cenzure logike i svesti. Isticao je da je iskustvo uzimanja LSDa bezopasno, i da čovek može mnogo dobiti, ne gubeći ništa.
Timoti Liri i Ričar Alpert zajednički su preveli „Tibetansku knjigu mrtvih“, uputstvo za putovanje u onostranost posle smrti. Delo su protumačili kao priručnik za uzimanje halucinogena, i objavili ga pod naslovom “ Psihodelično iskustvo“.
Krajem šezdesetih, mladi su već masovno koristili sintetički napravljen LSD. Lirijev san o nirvani koja se stiče gutanjem pilule ostvario se. Plemena hipika širom SAD upražnjavala su „psihodelični komunizam“, uživajući u slobodnoj ljubavi i drogama. Estetika, pacifizam, nenasilje, antimaterijalizam, „neka te ništa ne vezuje“, „vodite ljubav, a ne rat“, „Dorsi“, „Džeferson Erplejn“, „Flojdi“, „Led Cepelin“… Kako se u mjuziklu „Kosa“, koji je kasnije filmovao Miloš Forman, pevalo: „Doba vodolije… Nastupa zora doba Vodolije…“.
LSD je činio čuda: čovek je gubio osećanje ličnosti, plutao van svog tela, video svoje unutarje, vraćao se u fazu bebe, a sekundi su postajali večnost. Verujući da mogu da lete, neki su skakali sa prozora; drugi su legali na autoputeve. Neki su ludeli: čovek je, na primer, verovao da je postao pomorandža. Liri je hvalio LSD kao afrodizijak, mada su neki stručnjaci uočili kako LSD može biti izvor sadizma i perverzije. Lirijeva „League for spiritual discovery“ („Liga za duhovna istraživanja“), skraćeno LSD uživa sve veću popularnost; bivši harvardovac se kandiduje za guvernera Kalifornije, dok mu je protivkandidat Ronald Regan. Džon Lenon svom prijatelju kao predizbornu pesmu komponuje „Come together“… Priča se kako bi dvadeset kilograma LSDa bilo dovoljno da Sjedinjene Države dožive najlepše vizije. Saznaje se da je vođa hipibande masovnih ubica, Čarls Menson, za svoju mesijansku ulogu saznao tek pošto je probao drogu.
Ozbiljna psihološka istraživanja V. Linerta iz 1966. godine pokazuju da LSD izaziva smanjenje umnih sposobnosti, rastrojstvo, šizofrene reakcije, akutna paranoidna stanja, depresije, krize, organska oštećenja mozga i nakazno rođenu decu… Rezultati su bili objavljeni u uglednom „Časopisu za psihologiju“, ali se na njih niko nije osvrnuo. Trebalo je menjati svest da bi se menjao svet.
„Bitlsi“ su pevali „Lucy in the Sky with Diamonds“; to je ponovo bio LSD, na šta ukazuju početna slova reči naslova…
Bit pesnik, polni izopačenik i budista Alen Ginzberg, u to vreme je izjavljivao: „Na vrhuncu ogleda sa LSD shvatite da je vaša svest ona ista koja je oduvek postojala kod svih ljudi i u sva vremena, na svakom mestu. To je Velika Svest, ona svest koju ljudi zovu Bogom. Zatim vas privlači sumnja: da li je ta svest ono što su zvali Bogom ili ono što su zvali Đavolom?“
„Bitlsi“ su pevali o „žutoj podmornici“ – to je izraz iz slenga, koji označava žutu kapsulu sa drogom…
Šta je bilo sa ocima psihodelične revolucije?
Ričar Alpert je postao induistički guru Ram Das.
Timoti Liri je, pre no što je umro od raka prostate, rešio da svoje umiranje snima na videokasetama, da bi se, kao sa seksa, tabu skinuo i sa smrti; nameravao je da svoju smrt prenosi preko Interneta, da bi svima bila dostupna; govorio je: „Internet je droga XXI veka“… Snimanje poslednjih dana i meseci njegovog života počelo je u septembru 1995. godine. Za to vreme, posećivali su ga ili mu se javljali stari prijatelji, tvorci kontrakulture. Pisac Viljem Berouz je povodom Lirijevog odlaska izjavio: „Zaveštanje koje ostavlja Liri ima ogromnu vrednost: droga je stvorila paralelnu realnost koja je omogućila sazdavanje kontrakulture“. Pisac romana „Let iznad kukavičjeg gnezda“, po kome je snimljen i znameniti film, Ken Kejsi, pozdravljajući se sa Lirijem, izjavio je: „Zapamti, Tim, sve dok i poslednja domaćica ne doživi trans od droge, šezdesete nisu završene“. U jednom od predsmrtnih intervjua, Liri je naveo da značajnom ličnošću XX veka, čovekom koji je pomogao i njegovoj psihorevoluciji, smatra Alistera Kroulija…
Vodolijaškom shvatanju droga moramo pridružiti i stanovište psihologa Stanislava Grofa, koji je smatrao da se korišćenjem halucinogena može doći do dubokih, perinatelnih iskustava, čime se postižu „značajni uvidi u spiritualne i religiozne dimenzije u univerzalnoj strukturi sveta“. Zatim se stupa u oblast transpersonalnih iskustava, koja nadilaze prostor i vreme. Robert Masters i Džin Hjuston nastavili su da razvijaju ove teze, i došli do zaključka da narkomanski mistici, za razliku od tradicionalnih, ne beže od sveta, nego se u isti uključuju i obogaćavaju ga svojim mističkim uvidom (što, dakako, pomaže pobedi „Vodolijine zavere“).
Tako se ostvario savet Alistera Kroulija, koji je crni mag dao u svom „Dnevniku uživaoca droge“: „Uživanje droge bi morao biti pažljivo promišljen i svesno religiozan čin“. Ateizam na Istoku i Zapadu se borio protiv „religije kao opijuma za narod“; na kraju je, kao što reče jedan od ciničnih alternativaca, opijum postao religija za narod.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. sestra Rada

    Pomaže Bog draga braćo i sestre u Hristu!
    Zanima me otkud simbol Lobanja i kosti tzv. Adamova glava na zastavi nekih Svetogorsih monaha?
    To jeste ispred nekih kelija?
    Ne želim da se osete nelagodno ljudi koji su tamo ili su bili u isposnicama.
    Volim Svetu Goru i priče Svetogorskih Staraca.
    Ovo pitam jer sam čula da postoji takva zastava ispred vrata nekih kelija?
    Da li je taj simbol Pravoslavan?
    Uz dužno poštovanje i prema našim borcima u Drugom svetskom ratu koji su takođe imali zastavu sa tim simbolom-Za kralja i Otadžbinu.
    Sastradavali su za naš narod.
    Ne znam otkud taj simbol u našoj veri?
    Blagodarim na odgovoru.
    Bog vam dobra dao dobri ljudi !
    Živi i zdravi bili!

    Amin +++

  2. Draga sestro Rado,

    Bog ti pomogao. Adamova glava (grob Adama: http://www.svetazemlja.info/strana_sr.php?strana_id=53 i Golgota: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0 ) odnosno lobanja našeg Praoca se ikonopiše u donjem delu scene Raspeća našeg Gospoda Isusa Hristosa kao Novog Adama tj. Bogočoveka ( https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC ) na koju kaplje Njegova Krv kao čin iskupljenja grehova celog čovečanstva, citiram:

    Jevanđelje po Svetom Apostolu Luki 21 ( http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=42&chap=21 ): 19 „Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje.“ tj. „Daj krv, primi Sveti Duh“.

    Adamova lobanja sa ukrštenim kostima se pojavljuje i na Velikoj shimi (Svetogorski monasi nemaju tzv. Malu shimu, već imaju samo ovu pomenutu):

    https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0

    Što se tiče zastave nekih Svetogorskih monaha koju si pomenula, mislim da se možda radi o sledećem:

    „But to bring a sword“: Extra Ecclesiam nulla salus („LIBER DE CATHOLICAE ECCLESIAE UNITATE“ by Cyprian of Carthage) => „Live by the sword, die by the sword“: Join, or Die [Psychogeography ($£X MAJIK RITUAL / evoL PsychogeogrAphix 2004), You’re either with us, or against us & Anaconda Plan] => Liberty or Death => Eleftheria i thanatos => Unification or Death; Unity or Death; Death of Tyranny! => Freedom or death => With faith in ‘God’! For King and Fatherland! Freedom or Death! => „Orthodoxy“ or Death)

    http://www.ship-of-fools.com/gadgets/fashion/media/orthodoxy_or_death_t_shirt.jpg

    tj. o raskolništvu koje svoje korene kroz ljudsku istoriju ima u masonštini odnosno u nesrećnom pokušaju da se poveže „prosvetiteljski“ nacionalizam sa Pravoslavljem i stvori monarho-klerikalizam odnosno teokratija.

    S Bogom, a ne slobodno-od-savesti „zidarsko“ zbogom.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *