NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

NJU EJDŽ I FEMINIZAM

U okviru levičarskog pokreta za emancipaciju žena Nju Ejdž je našao svoje mesto još od samih početaka. To što se danas dešava u feminizmu jeste sve veći prodor okultno-mističnih teorija ženske uloge u razvoju čovečanstva ka „božanstvenosti“; iza ovoga u najvećem broju slučajeva stoji Nju Ejdž ideologija.
Barbara Marks Habard, uglednica Demokratske partije SAD i jedna od lidera „vodolijaške zavere“ u svojoj knjizi „Evina glad“ kaže da se oduvek poistovećivala sa Evom i njenom glaću u rajskom vrtu. Donedavno, čitavo čovečanstvo je bilo gladno zabranjenog ploda, a sad, na pomolu epohe koja će značiti veliku „inicijaciju“ u drevne gnoze, plod će biti kušan: sazdaće se, tvrdi Habardova, novi svet, okrenut drukčijem poimanju „Božanstvenog“, koje podrazumeva korišćenje polne energije i ekstazu. Seksualna ekstatičnost tantrizma i taozima osnova su nove religije.
Mirjam Starhok insistira na obnovi drevnih paganskih kultova plodnosti i ritualne, „sakralne“ prostitucije: „Seksualnost je sveta, jer je učestvovanje u energiji, u strasnom predavanju sili boginje, imanentnoj našim pohotama. U orgazmu dobijamo energiju koja pokreće zvezde“, kaže ona. Merilin Fergason poručuje da je polni život samo u granicama braka već odavno prevaziđena stvar, i da su nam nužni novi pogledi na stvarnost. Duh Set, govoreći kroz Džejn Roberts, tvrdi da je prirodno biti biseksualan. Starhokova nastavlja: „Nago telo označava istinu, zakon boginje je ljubav: strasna polna ljubav“.
Nju Ejdž feministikinje iz svoje, „mistične“ perspektive odobravaju sve moguće vrste izopačenosti: muželožništvo i ženoložništvo, na primer. Jer, po učenju o reinkarnaciji, u „muškom telu“ može se naći „ženska duša“ i obrnuto; takođe, može se „desiti“ da su se dve duše volele u „prethodnom životu“, pa da su sad, prema karmičkom usudu u telima istog pola. Alisa Bejli je učila da ljudi napreduju prema androginizmu.
Šta je „sakralna prostitucija“? U doba drevnog neznaboštva, naročito u Vavilonu, insistiralo se na tome da se sa vrhovnom boginjom može doći u dodir preko njenih ženskih „posvećenica“ koje su, za novac – prilog idolištu, bludničile u ime dotične boginje (ovakvih slučajeva bilo je u Indiji, Egiptu, i drugde). Nensi Kvals-Korbek predlaže da se ta praksa obnovi, jer, kako izlaže u svojoj knjizi „Sveta prostitutka“, svaka moderna žena koja drži do sebe, provodeći sate pred ogledalom u doterivanju i šminkanju, ima „sakralnu bludnicu“ u duši. Na to je samo treba podsetiti. Monika Su i Barbara Mor uče da je prva religija koju su žene otkrile bila „seksualno-duhovna religija, slavljenje kosmičke ekstaze“. Boginja meseca obožavana je u orgijama, a žene su mogle da joj se predaju bludničeći sa strancima u idolištu.

Rita Gros izjednačava seksualnost i spiritualnost, a veštica Irena Tvidl smatra da bez polne energije čovek ni ne može da ostvari sebe. Dejvid Vud, otvoreno govoreći o konačnom smislu ovakve prakse, podseća da žena, koja ima pet telesnih otvora, može da se poistoveti s planetom Venerom (rimska boginja pohote), to jest – zvezdom Danicom, to jest Denicom, palim arhangelom, to jest sa Luciferom – satanom, čiji je znak pentagram, petokraka zvezda. Vodolijašica, rimokatolička monahinja Madona Kolbenšlag, najavljuje dolazak Svetoga kao boginje, čemu treba da doprinesu žene, buđenjem svoje polnosti, a Mejtu Foks uči o „erotičnom Bogu“…
Svemu ovome pridružio se „Lucis Trust“ izdavanjem „Kompilacije o seksu“, koju je zloduh DŽval Khul diktirao Bejlijevoj, učeći je osnovama „sakralne polnosti“, što će čovečanstvo odvesti „planetarnoj inicijaciji“…
U Otkrivenju Jovanovom, kao i kod mnogih starozavetnih proroka, Vavilon je simvol svega što je u idolopoklonstvu najgnusnije, a anticrkva se naziva „bludnicom vavilonskom“. Kad se Nju Ejdžfeminizam ima u vidu, ovo nazvanje nam postaje mnogo jasnije.
Feministička teologija postala je omiljena i među liberalnim protestantima, predstavnicima Svetskog saveta crkava. Kako smo već videli u jesen 1993. godine u Mineapolisu u Minesoti održan je skup „Preoblikovanja“, na kome je Sofija, „ženska strana Božanstva“, bila u centru pažnje. U programu skupa pisalo je: “ Sofijin glas je predugo ućutkivan. Neka ona govori i blagosilja nas u toku ovih dana.“ Učesnice su Sofiju definisale ovako: „Sofija je božanska energija u ženskom biću koju su oslobodili rituali boginje“; „Sofija je premudrost u meni“; „Sofija je mesto u vama u kome počiva ceo svemir“.
Elizabeta Betenhauzen, pripadnica američke luteranske zajednice, izjavila je: „Žene, a ne Bog, su istinski stvoritelji“. Na skupu je čitana molitva Sofiji u kojoj se tvrdi da su žene stvorene po njenom liku, i pominju se paganske polne razuzdanosti, o kojima Hrišćani ne mogu govoriti bez gađenja. Nastupale su i polne izopačenice, kojima kult Sofije takođe nudi svoje „pogodnosti“.

Ključne reči:

2 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *