NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

KO JE SKOT PEK?

Jedan od najčitanijih pop-psihologa danas u svetu i kod nas, dakako je M. Skot Pek, čije su knjige „Put kojim se ređe ide“, „Krevet pored prozora“ i „Ljudi laži“ bestseleri. Pisane su zanimljivo, iz perspektive psihologa-praktičara, koji je, lutajući kroz zen budizam došao do hrišćanskog stava prema pojavama pa čak i otkrio postojanje demona („Ljudi laži“). Ipak, Pekovo poimanje hrišćanstva je daleko od Pravoslavlja, što ne treba gubiti iz vida.
Njuejdžersi su knjige „Put kojim se ređe ide“ priznali za svoju, što je, u intervjuu „Njuzviku“ učinio i sam Skot Pek („Njuzvik“, 18. novembar 1985.) U knjizi Pek iznosi tezu da je čovekovo nesvesno u potpunosti Bog, i da je cilj svesno postajanje bogom, što ušima novodobaca zvuči veoma prijatno. Takođe, u „Putu“ Pek govori o radosti sticanja duhovne moći i ulaženja u stanje kada će se posedovati Božje sveznanje. Ono što je, međutim, najvažnije jeste činjenica da ovaj poppsiholog uopšte ne priznaje neke od osnovnih istina Hrišćanstva.
U tekstu „Nova američka revolucija“ objavljenom u „New Age Journal“ za maj/jun 1987., objašnjavajući Hristovo obećanje da će ponovo doći Svojim učenicima i uzeti ih Sebi, Pek veli: „Ja ne govorim o telesnom drugom dolasku. U stvari, ja sam duboko pesimističan kad je u pitanju crkva koja sedi i pasivno čeka da se njen mesija ponovo javi u telu. Radije govorim o vaskrsenju Hristovog duha što će se u Crkvi desiti ako ga Hrišćani budu shvatili ozbiljno“.
U intervjuu datom „Plejboju“ marta 1991. Pek je uveren da ga je sam Sveti Duh pokrenuo na pisanje; ali, njegov odnos prema Hristu u najmanju ruku to ne može da potvrdi. Tako je, na primer, ovaj pop-psiholog u svojoj knjizi „The Diferent Drum“ tvrdio da je Hristos bio pun mržnje i gneva prema ženi Sirofeničanki koja ga je molila za iscelenje svoje kćeri (Mt. 15, 2128).
Sam Pek kaže da je do Hrišćanstva došao preko zen-budizma, u kome se vežbao preko dvadeset godina. Bila mu je potrebna čulna, karnalna religija, a to je, po njemu, upravo Hrišćanstvo. Zato nije neobično što je u već pomenutom intervjuu za „Pleboj“ izjavio:
“ Jedan od naših mitova je i taj da treba da budemo sasvim srećni i ispunjeni jednim muškarcem ili jednom ženom…i da nemamo potrebe da činimo takve stvari kakva je prelistavanje pornografije. To je besmislica… Ja verujem da pornografija može biti zdrava. Ona može da se upotrebi za dobro ili na zlo… Od toga izdvajam samo one stravične, nasilničke stvari. Što se ostalog tiče, smatram da je sasvim prirodno gledati pornografiju. Ja u tome uživam“.
Stoti kanon Šestog Vaselenskog sabora pod pretnjom isključenja iz Crkve zabranjuje slikanje i gledanje pornografskih slika, koje kvare dušu i um i čoveka vode u večnu muku. Očito je da Pekovo „hrišćanstvo“ nema ništa sa Pravoslavljem…
U „Novoj američkoj revoluciji“ Pek se zalagao za borbu protiv nacionalizma i stvaranje“ „globalne zajednice“. Možda je zato tako omiljen među onima koji stvaraju globalnu kulturnu klimu… Među tvorcima „novog svetskog poretka“, naravno… Doduše, treba priznati da Skot Pek delimično i polemiše sa Nju Ejdžom. U intervjuu datom „Plejboju“, koji je objavila „Duga“, on Nju Ejdžu zamera naivni optimizam i sakralizaciju nauke („Duga“, br. 535)

Ključne reči:

2 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *